АКАДЕМИЈА ТЕХНИЧКО-УМЕТНИЧКИХ 

СТРУКОВНИХ СТУДИЈА БЕОГРАД 

Одсек ВИСОКА ЖЕЛЕЗНИЧКА ШКОЛА

СЕМИНАРСКИ РАД

Развој регионалне политике у 

Европској унији – либерализација и 

дерегулација

Ментор: др Биљана Матић

    Студент: Марковић Филип 2020/2/05-01 

Београд, 2020. године

АКАДЕМИЈА ТЕХНИЧКО-УМЕТНИЧКИХ 

СТРУКОВНИХ СТУДИЈА БЕОГРАД 

Одсек ВИСОКА ЖЕЛЕЗНИЧКА ШКОЛА

Студент: Марковић Филип

Студијски програм: Комерцијално пословање у саобраћају

Ниво студија: Мастер струковне студије 

Уписани школске године: 2020/21

Број индекса:

 2020/2/05-01

СЕМИНАРСКИ РАД

Предмет: Европска регулатива у саобраћају и транспорту
Тема:  Развој   регионалне   политике   у   Европској   унији   – 
либерализација и дерегулација

Тезе стручног рада:

1. Увод
2. Начела регионалне политике
3. Карактеристике саобраћајне политике у земљама ЕУ
4. Либерализација и дерегулација транспортног тржишта
5. Закључак

Ментор: др Биљана Матић           Студент: Марковић Филип 2020/2/05-01

  

Београд, 2020. године 

background image

Семинарски рад                                                                                  Филип Марковић 2020/2/05/01

АТУССВисока железничка школа                                                                                             1

1. УВОД

Значајан корак на путу ка Европској унији и снажној политичкој кооперацији земаља-
чланица представљао је састанак Европског савета 9, 10 и 11. децембра 1991. године у 
Мастрихту. На Самиту у Мастрихту одобрен је „Уговор о Европској унији" (енг. 

The treaty 

of European Union

), који је потом потписан 7. фебруара 1992. године. После ратификације 

од стране 12 европских националних парламената држава-чланица, уговор ступио је на 
снагу 1. новембра 1993. године, када Европска заједница постаје Европска унија (ЕУ - енг. 

European Union

). 

Основне одредбе овог уговора су: стварање економске и монетарне уније најкасније до 
1999.   године,   укључујучу   јединствену   монету   под   контролом   централне   банке,   развој 
заједничке   спољне   политике   и   политике   одбране,   увођење   држављанства   Уније   и 
дефинисање права и обавеза грађања држава-чланица, развој чврсте сарадње у правосуђу 
и   унутрашњим   пословима,   улога   Уније   у   области   образовања   и   стручној   обуци, 
индустрији, здравству, култури.

Основни циљ регионалне политике се огледа у пружању помоћи неразвијеним и мање 
развијеним регионима. Помоћ, која име се пружа, јесте у функцији њиховог развоја и 
доводи до уклањања међурегионалних разлика на нивоу целе Европске уније. Регионална 
политика ЕУ би, као стабилизатор негативних ефеката насталних деловањем Заједничког 
тржишта и Европске монетарне уније, требало да помогне оним регионима који заостају у 
тржишној   утакмици,   укључујући   и   обнову   старих   индустријских   области.   Кохезивна 
политика ЕУ обухвата и поједине сегменте Социјалне политике ЕУ, као и Заједничке 
пољопривредне политике ЕУ. 

Најзначајнији узрочници међурегионалних разлика у Унији, међу којима се истичу мали 
број   и   велика   просечна   старост   становника   у   неким   регионима   извесних   чланица, 
слабости   националних   фискалних   политика,   неквалификована   радна   снага,   периферан 
географски положај, неуспешне политике локалног развоја, корупција и др., су указали на 
то да неразвијени региони не могу аутоматски да се прилагођавају развијеним областима. 
Са   циљем   уклањања   поменутих   тржишних   деформитета,   приступило   се   расподели 
средстава преко заједничких фондова Регионалне политике ЕУ.

Želiš da pročitaš svih 13 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti