АКAДЕМИЈА СТРУКOВНИХ СТУДИЈА БЕОГРАД

ОДСЕК: ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНА ШКОЛА

ЗДРАВСТВЕНА НЕГА СТАРИХ ОСОБА СА 

АЛЦХАЈМЕРОВОМ БОЛЕШЋУ

-

Завршни рад

-

Београд, мaj, 2022.

АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА БЕОГРАД

ОДСЕК: ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНА ШКОЛА

Предмет: 

Здравствена нега старих

Област: 

Здравствена нега

ЗДРАВСТВЕНА НЕГА СТАРИХ ОСОБА СА 

АЛЦХАЈМЕРОВОМ БОЛЕШЋУ

Завршни рад

Комисија:                                                                                         Студент:

Ментор:др сци.мед. Горан Стојановић

Члан:Проф. ДрНегра Терзић

Број индекса: 

Члан:Проф. др Љиљана Јовчић

Београд, мај, 2022.

background image

1.6Дијагностика и лечење....................................................................................................... 18

1.6.1 Постављање дијагнозе.................................................................................................... 19

1.6Лечење..................................................................................................................................19

1.7Палијативна нега оболелих од Алцхајмерове болести....................................................21

1.7.1Сервиси за помагање људима са деменцијом...............................................................21

1.7.2Подршка неговатељима оболелих од Алцхајмерове болести......................................22

1.8.Здравствена нега  особа оболелих од Алцхајмерове болести........................................23

2. МЕТОДОЛОГИЈА ИСТРАЖИВАЊА...................................................................................26

2.1. Циљ истраживања............................................................................................................. 26

2.2. Задаци истраживања.........................................................................................................26

2.3Методе истраживања.......................................................................................................... 26

2.4Технике истраживања.........................................................................................................26

2.5Инструмент истраживања..................................................................................................26

2.6Популација и узорак...........................................................................................................27

2.7Организација истраживања................................................................................................27

4. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА СА ДИСКУСИЈОМ......................................................28

4.ЗАКЉУЧАК..............................................................................................................................38

5.ПРЕДЛОГ МЕРА...................................................................................................................... 39

Анкетни лист за медицинске сестре – техничаре.....................................................................41

Литература....................................................................................................................................45

БИОГРАФИЈА.............................................................................................................................47

Посвета

Велику   захвалност,   у   првом   реду,   дугујем   ментору     Горану   Стојановићу   овог 

завршног рада др као и свим члановима комисије. Поштовање за све што је чинио и што 

даље чини је неизмерно. Хвала му за савете, сугестије, указано поверење, спремност на 

заједнички рад. 

Захваљујем   својим   колегама   који   су   чинили   да   студентски   дани   постану   лепа 

успомена, драгим пријатељима што су ме пратили, разумевали и увек радо слушали. 

Хвала   свима   онима   који   су   на   било   који   начин,   а   нарочито   онима   који   су 

неисцрпним   мотивацијама,   драгоценим   сугестијама   и   подстрецима   утицали   да   овај 

завршни рад прими финални облик и форму у којој га презентујем. На крају, волела  бих 

да   изразим   своју   неизмерну   захвалност   својим   најближима.   Они   су   били   и   остали 

безрезервна подршка. Хвала им што су ме бодрили чак и онда када избор није био лак, 

што   су   ме   охрабривали   и   подстицали   да   размишљам   широко,   гледам   далеко,   делујем 

правовремено и корачам сталожено и смирено. Увек уз мене и за мене, они су ти који 

сваки мој осмех чине комплетним. Хвала им за све.

С' поштовањем

ваш студент 

background image

2

1.ТЕОРИЈСКИ ПРИСТУП ТЕМИ

1.1Деменције- медицинска разматрања

1.1.1Дефиниција деменције

Дефиниција   деменције,   с   обзиром   да   се   ради   о   поремећају   највиших   нервних 

функција још увек је неуједначена. WHО (World Health Organization – Светска здравствена 

организација)   деменцију   дефинише   као   поремећај   способности   памћења,   уз   могуће 

придружене друге спознајне дефиците: дисфазију, апраксију, агнозију као и потешкоће у 

оријентацији или доношењу свакодневних одлука.

 

Деменција   је   синдром   глобалног   опадања   интелектуалних   функција.   Често   се 

уместо   израза   деменција   користи   и   термин   “психооргански   синдром”,   такође   и 

“сенилност“. Деменција је болнички синдром окарактерисан  пропадањем раније стечених 

менталних   функција,   које   води   смањивању   или   немогућности   обављања   свакодневних 

активности.   Деменција   представља   стечено   или   трајно   снижење   две   или   више 

интелектуалних функција.(1)

Деменција   је   синдром   глобалног   и   прогресивног   оштећења   стечених   спознајних 

способности, при очуваној свести, у којем су посебно оштећене способности памћења, 

учења,   апстрактног   мишљења,   оријентације   и   поимања   видно   -   просторних   односа. 

Деменција за разлику од нпр.бубрежне инсуфицијенције је генерички термин, који нам 

мало (или ништа) не говори о етиологији болести.

1.1.2Деменција кроз историју

Пропадање у старијој животној доби је опажено давно. 1906. године немачки патолог и 

неуролог  

Alois Alzheimer 

је опсиао случај прогресивног интелектуалног пропадања код 

50-годишње болеснице. Симптоме је Алцхајмер повезао са специфичним хистолошким 

променама на мозгу, такозваним сенилним плаковима и неурофибриларним вретенима. 

Синдром је према аутору назван Алцхајмерова болест (  

Morbus Alzheimer

). Све до краја 

60-их година двадесетог века болест се сматрала видом пресенилне деменције. Чак је и 

Иво   Главан   у   свом   уџбенику   неурологије,   енциклопедијског   формата,   издатом 

Želiš da pročitaš svih 52 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti