УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ - КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ
УЧИТЕЉСКИ ФАКУЛТЕТ У ПРИЗРЕНУ - ЛЕПОСАВИЋУ
СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ: ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ РАЗРЕДНА НАСТАВА
ЗАВРШНИ РАД
ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ
Ментор: Студент:
Доц. др Миљан Миљковић
Николина
Милисављевић
Лепосавић, 2023.
УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ - КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ
УЧИТЕЉСКИ ФАКУЛТЕТ У ПРИЗРЕНУ - ЛЕПОСАВИЋУ
СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ: ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ РАЗРЕДНА НАСТАВА
ЗАВРШНИ РАД
ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ
Тема: „Перцепција романа “Бели очњак“ и „Зов дивљине“ Џека
Лондона на српском језику
2
Закључак........................................................................................................................................44
Литература.....................................................................................................................................47
Увод
У раду се бавимо перцепцијом романа „Зов дивљине“ и „Бели очњак“
аутора Џек Лондона. Рад је теоријског карактера и подељен је у четири
поглавља кроз која анализирамо наведене романе и приказујемо на који
начин деца млађег школског узраста могу да схвате односно доживе
ликове и поруку романа. Полазимо пре свега од биографије аутора романа,
при чему желимо да сагледамо идеје настанка ових романа, значајних за
књижевност у српском језику али и шире. Аутор романа, Џон Лок је један
од најутицајнијих филозофа модерног доба. Он је у својим делима тврдио да
су сви људи слободни и једнаки пред Богом, и у том смеру се трудио побити
5
исте. Читалачка култура обухвата способност функционалног коришћења
текстова из књижевне критике, теорије и историје књижевности,
методологије и есејистике, употребу уџбеника, речника, енциклопедија.
Англицизам означава реч позајмљену из енглеског језика која се
употребљава у српском језику с различитим степеном интегрисаности у
његов систем, најчешће се посматрају као резултат језичког позајмљивања,
а јављају се у неком језику као последица његовог контакта са енглеским.
У другом поглављу бавићемо се карактеристикама романа „Зов
дивљине“ и „Бели очњак“. Покушаћемо да направимо паралелу између оба
романа, и дати критички осврт на важне поуке из романа. Реч је о
романима у којима се може посматрати однос животиње и човека,
животиње као главног лика односно свесног бића, пријатељство између
животиње и човека али и суровост света.
У трећем поглављу анализираћемо анималистику у дечјој
књижевности. Животиње се у дјечјој књижевности појављују на различите
начине, животиње у поезију улазе као доживљај природе, у народној причи
наступају као помагачи или непријатељи јунака, а каткад и као смешни
самостални јунаци... Кроз причу о животињама, писац обично шаље и
поруку, а неке од њих су исказане хумористичним тоном, што одговара
дечјој природи. У четвртом поглављу осврнућемо се на перцепцију романа
бели очњак.
Значај рада огледа се у томе што су читалачке способности од
великог значаја иако деца основношколског узраста све мање читају што
резултира читалалком кризом. Читање не само да утиче на лпо
7
