1
Glavni izazovi reforme
sektora bezbednosti u
Srbiji*
Uloga Zajedničke bezbednosne i odbrambene
politike EU i NATO u reformi sektora
bezbednosti
Irina Rizmal
Septembar 2012
‘
Neophodno je da Strategija unutrašnje bezbednosti sama po sebi bude sposobna za
prilagođavanje, kako potrebama građana, tako i izazovima dinamičnog i globalnog dvadeset
prvog veka
’
1
. Ovako je Predsedništvo Evropske Unije definisalo kako Strategija unutrašnje
bezbednosti treba da izgleda, ističući da sam koncept unutrašnje bezbednosti treba
sagledati kao širok i složen pojam, koji obuhvata višestruke sektore, da bi se odgovorilo na
identifikovane pretnje koje imaju uticaj na živote, sigurnost i blagostanje graĎana. Ovakav
pristup se očekuje od svih zemalja članice EU, kao i od zemalja koje imaju stutus kandidata,
kao što je to slučaj Srbije. Srbija, meĎutim, iako izražava princip privrženosti vrednostima
kao što su ‘
zaštita bezbednosti građana; izgradnja poverenja, unapređenje bezbednosti i
stabilnosti u region
u i saradnja i partnerstvo sa međunarodnim bezbednosnim
organizacijama i institucijama demokratskih država’
prvenstveno ističe potrebu za
‘
očuvanjem suverenosti, nezavisnosti i teritorijalne celovitosti
2
’
Republike Srbije,
kontunuirano
propagirajući bezbednosnu politiku viĎenu kroz tradicionalno razumevanje
koncepta
bezbednosti, odnosno vezujući sam koncept bezbednosti prvobitno za suverenitet i
teritorijalni integritet
, posebo ističući problem Kosova. Ovaj rad se bavi analizom sličnosti i
razlika izmeĎu strategija bezbednosti Evropske Unije i Srbije i njihvoim definicijama u
zvaničnim dokumentima, ističući elemente koji predstavljaju glavne izazove u procesu
reformi sektora bezbednosti u Srbiji i načine na koje Evropska Unija može da utiče na Srbiju
da tim reformama približi bezbenosnu politiku Srbije evropskim standardima. Konkretno, rad
ukazuje na problem neusklaĎenosti državnih dokumenata povezanih sa konceptom
bezbednosti i vrednosti koje se u njima propagiraju, nepovezanost identifikovanih pretnji i
strategija za njihovo rešavanje u Strategiji bezbednosti i Strategiji nacionalne odbrane
Republike Srbije (RS), položaja sektora bezbednosti u odnosu na ostale elemente politike
RS, kao i problem i posledice interpretacije Srbije samog koncepta bezbednosti.
MeĎu prvim izazovima na koje Srbija nailazi u procesu reforme sektora bezbednosti je
neusklaĎenost stavova i principa iznetih u zvaničnim strategijama bezbednosti i odbrane.
Istovremeno se ističe i privrženost Evroatlantskim integracijama i doktrina teritorijalne
odbrane izvan okvira kolektivne bezbednosti
3
. Ovo rezultira brojnim neslaganjima u samim
dokumentima strategije. Konkretno, u Strategiji nacionalne bezbednosti RS, kao osnova
opredeljenja politike nationa
lne bezbednosti ističe se odluka o unapreĎivanju odnosa sa
1
Note from the Presidency to the Delegations:
Draft internal security strategy for the European Union
‘Towards a European Security Model’
(2010) 5842/2/10 REV2 JAI90, str.2 (prevod autora)
2
Strategija odbrane republike Srbije (2009) str.8
3
Seroka, J. (2010)
Serbian National Security & Defense Strategy: Forever Wandering in the Wilderness?
Paper
prepared for delivery at the SPSA Annual Meeting, str.9 (prevod autora)
