Građevinsko Arhitektonski Fakultet
Niš
BIOKLIMATSKO I EKOLOŠKO PROJEKTOVANJE 1
Seminarski Rad
Tema:
Pasivna kuća – nova dimenzija udobnosti
stanovanja i arhitekture
Student: Lazić Sandra RA 1291/07
Profesor: Goran Jovanović
Asistent: Danijela Milanović
1.
Uvod
Život na zemlji jasno je definisan Suncem i može se zaključiti da se do sada kroz
istoriju naprednost civilizacija u mnogome merila odnosom te civilizacije prema Suncu i
prirodnoj energiji.
Kako ostaci svedoče, još od Lepenskog Vira naselja su se gradila sa bioklimatskog
aspekta. Nastankom većih naseobina polako se gubila svest o prirodnom balansu. S obzirom da
zgrade danas potroše polovinu proizvedene energije koja se dobija većinom od fosilnih goriva
koja su neobnovljiva, štetna i koja će nestati tokom ovog veka, dolazi vreme kada će se kuće
sve više razmatrati kao termodinamički, a ne samo kao građevinski objekti.
Podizanjem svesti društva o humanoj gradnji i razvojem pristupa projektovanju uz puno
poštovanje bioklimatskih faktora taj balans se ponovo može uspostaviti.
Arhitektura kao veoma moćno društveno oružje može na vrlo efikasan način i za
relativno kratko vreme rešiti glavni problem savremenog društva a to je ekološka katastrofa
ukoliko bi se mi, kao stručnjaci, okrenuli tzv. ekološkom projektovanju i bioklimatskoj
arhitekturi (arhitekturi naših predaka) kao savremenom načinu razmišljanja i bez straha da se
vraćamo u prošlost i time nazadujemo.
2.
Održivi razvoj
Održivi razvoj predstavlja razvoj ljudskog društva koji ne ugrožava buduće generacije.
Održivi razvoj zadovoljava naše potrebe danas, bez ugrožavanja mogućnosti budućih
generacija da ostvare svoje potrebe. To je razvoj koji koristi današnje izvore, ujedno ih
čuvajući za naše unuke.
Jedna od osnovnih ljudskih potreba je potreba za staništem, kućom. Od davnina ljudi
grade kuće, mesta u kojima se mogu skloniti i zaštititi od sila prirode. Održiva gradnja
predstavlja gradnju pri kojoj se vodi računa o mogućnosti da buduće generacije mogu koristiti
ono što mi danas izgradimo. Ona je jedan od značajnih segmenata održivog razvoja i uključuje
upotrebu građevinskih materijala koji nisu štetni po okolinu i koji čuvaju resurse,
rekonstrukciju postojećih i izgradnju novih energetski efikasnih zgrada, kao i racionalno
uklanjanje postojećih objekata i ponovnu upotrebu materijala od srušenih građevina.
3.
Šta je PASIVNA KUĆA?
3.1.
Definicija PASIVNE KUĆE
„Pasivna kuća‘‘ ne predstavlja energetski standard već koncept da se postigne najviši
termički komfor uz najmanje troškove. Stoga je ispravna definicija:
„Pasivna kuća je zgrada u kojoj termički komfor (ISO 7730) može biti postignut
isključivo naknadnim grejanjem ili hlađenjem svežeg vazduha koji je potrebno obezbediti radi
postizanja dovoljnog kvaliteta unutrašnjeg vazduha (DIN 1946) --- isključujući recirkulaciju
iskorišćenog vazduha.‘‘ Ovo je čisto funkcionalna definicija. Nisu joj potrebne numeričke
vrednosti i ne zavisi od klime.
Iz ove definicije je jasno da „pasivna kuća‘‘ nije obavezujući standard koji je neko
nametnuo, već osnovni koncept. „Pasivne kuće‘‘ nisu izmišljene, već su samo otkriveni uslovi
za primenu „pasivnog‘‘ principa. Svakako da se može raspravljati o tome da li je naziv
„Pasivna kuća‘‘ odgovarajući za opisivanje ovog koncepta. Međutim, boljeg nema.
Termički komfor u pasivnoj kući obezbeđuje se pasivnim merama koliko god je to
moguće -- izolacija, izmena toplote, pasivno korišćenje solarne energije i oslobođene toplote
unutar kuće. Isključivo korišćenje pasivnih mera može biti isplativo u nekim klimatima, ali u
najvećem broju slučajeva nije moguće.
Crtež ilustruje osnovne principe pasivne kuće: Ventilacija mora da obezbedi barem
potreban svež vazduh za udoban boravak u prostoriji.
osnovni principi pasivne kuće
Da li je moguće koristiti samo ovu količinu vazduha za zagrevanje i hlađenje kuće?
Da, u principu je to moguće, ali maksimum toplote, koji se može obezbediti ovim
konceptom, vrlo je nizak. Po DIN normama iz 1946.godine znamo da je 30 m3/h po osobi
minimalna količina vazduha da bi se postigao prihvatljiv kvalitet vazduha u prostoriji. Vazduh ima
specifični toplotni kapacitet od 0,33 Wh/(m3K) (na 21°C). Dopušteno povećanje temperature
svežeg vazduha je najviše 30 K, ne više, da bi se izbeglo pirolitičko razlaganje prašine. Odavde se
dobija
30 m3/h/Pers · 0,33 Wh/(m3K) · 30 K = 300 W/Pers
Ovo pokazuje da se 300 W po osobi može obezbediti putem zagrevanja svežeg vazduha.
Ako je na raspolaganju npr. 30 m2 stambenog prostora po osobi, to znači 10 W/m2 stambenog
prostora. Ova vrednost ne zavisi od spoljne klime.
Pošto su ove vrednosti maksimalne moguće, to znači da je ovo ujedno i maksimalni
potrebni kapacitet sistema za grejanje. Naravno, u zavisnosti o uslova spoljne klime pasivna kuća
će biti različito izolovana: više izolacije za kuću u Stokholmu, a manje u Rimu. Važno je
razlikovati vrednosti toplotnog opterećenja od vrednosti godišnje potrošnje.
Za srednjeevropsku klimu iz iskustva i na osnovu simulacija poznato nam je da je potrošnja
energije pasivne kuće oko 15 kWh/m2. U Stokholmu bi one verovatno bile oko 20, dok u Rimu pre
oko 10 kWh/(m2a).
