Menadžment inovacija u okviru menadžmenta lancem snabdevanja

Ekonomski fakultet u Subotici

Univerzitet u Novom Sadu

Pristupni rad iz predmeta Menadžment inovacija

Tema:

Menadžment inovacija u okviru menadžmenta lancem

snabdevanja

Prof. Bobera dr. Dušan

Studenti:

Đurđić Goran Đ501/2012

Memišević Sanja M516/2012

UVOD:

Mnogima termin inovacija ima konotaciju drastično nove tehnologije, koja može da znači i
potpuno nov proizvod koji poboljšava uslove života, čineći nas produktivnijim ili efikasnijim.
Zapravo, inovacije imaju raspon od inkrementalnih do radikalnih, i primenjuju se na proizvode,
usluge, procese i mnoge druge oblasti.

Kada se govori o inovacijama u okviru lanca snabdevanja, obično se misli na poboljšanja u
funkcionisanju lanca snabdevanja, ili tačnije, u načinu na koji proizvodi, rad, informacije ili
sredstva teku kroz određeni lanac snabdevanja.

Sve više, direktan input od strane potrošača pokreće svaki aspekt inovacije, od sveobuhvatnog
koncepta proizvoda, preko vremena lansiranja, pa sve do pakovanja i dostave. U ovom
nadolazećem dobu inovacija pokrenutih na strani tražnje, lanac snabdevanja igra ključnu ulogu:
nije dovoljno da bude elastičan i troškovno efikasan, već mora biti sposoban da odgovori
direktno na potrebe potrošača, iako se te potrebe konstantno menjaju.

Lanac snabdevanja koji ima sposobnost da direktno odgovori potrebama svojih potrošača, može
izgledati drastično drugačije od lanca snabdevanja koji je postojao u prošlosti. Kao prvo, održava
blisku vezu sa organizacijama u početnim fazama razvoja proizvoda, a kao drugo, bavi se time
šta se desava sa proizvodom nakon puštanja u prodaju, drugim rečima, strategija lanca
snabdevanja pomaže održavanju životnog ciklusa proizvoda na tržišu.

Cilj ovog rada je prikazivanje značaja dobro organizovanog i postrojenog lanca snabdevanja
koji, pored snižavanja troškova i postizanja većeg nivoa profitabilnosti i efikasnosti, može da
postroji tražnju za određenim proizvodom i da putem opcija koje se navode u ovom radu proširi
opseg rešenja putem inovacija i da dostavi još veću vrednost svojim potrošačima.

Uloga menadžera lancem snabdevanja takođe izgleda drugačije. Menadžeri već sarađuju sa
drugim funkcijama u okviru preduzeća, ali kreiranje lanca snabdevanja koji uspešno podržava
inovacije pokrenute tražnjom, zahteva proširenje njihove uloge prilikom saradnje. Oni su pod
povećanim pritiskom da blagovremeno čitaju signale kupaca, da razviju proizvode usklađene sa
njihovim potrebama, i da dostave proizvode onda kada su potrošači spremni da ih kupe.

Iz ovih i mnogih drugih razloga brzina inovacije je od izuzetne važnosti. Inovacija pokrenuta
tražnjom ne znači mnogo, ako su pre lansiranja novog proizvoda potrošači već promenili
mišljenje, ili je konkurencija bila brža. Međutim, nisu same inovacije interesantne, bilo da se radi
o lancu snabdevanja ili prozvodu, nego procesi koji vode takvim inovacijama. Inovacije u lancu
snabdevanja se mogu pojaviti iz procesa orijentisanog ka kupcima, usmerenog ka otkrivanju
naznaka o promenama na tržištu, a koje su vrednovane od strane kupaca pošto su pokrivene
inovacijom u okviru lanca snabdevanja.

potrošaču i obezbeđuje potrebnu pomoć i postavlja očekivanja kupaca. Konačno “Potrošač”
koristi proizvod što naravno opravdava razlog proizvodnje bilo kojeg proizvoda.

U ovom okviru informacije, znanje i materijal teku u oba pravca dužinom lanca snabdevanja,
dok isplate teku samo u jednom pravcu. Na svakoj karici lanca snabdevanja očekivano je da
organizacije dostave i dodaju vrednost krajnjem proizvodu. Da bi ovo postigle, individualne
organizacije moraju se povezivati i međusobno sarađivati u lancu snabdevanja.

Slika 1. Generički model lanca snabdevanja

Izvor: PERVAIZ, K.A., CHARLES, D.S., Innovation management – context, strategies, systems and processes, 2010,

Great Britain: Pearson Education Limited, str. 476.

U prilog ovom modelu postoji nekoliko ključnih razmena koje se moraju dogoditi. Radi jednostavnijeg
prikaza, uloge dobavljača, proizvođača i i distributera mogu se stopiti u jednu. Ključne razmene su
sledeće:

1. Pregovori vezani za proizvod i odnose
2. Proces naručivanja (razmena papirologije)
3. Nalaženje podugovarača za komponente
4. Plaćanje (razmena vrednosti)
5. Ispunjavanje porudžbine, slanje i dostava

PERVAIZ, K.A., CHARLES, D.S.,

Innovation management – context, strategies, systems and processes

, 2010,

Great Britain: Pearson Education Limited, str. 476.

PERVAIZ, K.A., CHARLES, D.S.,

Innovation management – context, strategies, systems and processes

, 2010,

Great Britain: Pearson Education Limited, str. 476.

Model koji je predstavljen ovde veoma je pojednostavljen, s obzirom na to da se lanci snabdevanja mogu
raščlaniti na mnogo nivoa. Može postojati jednostruki lanac snabdevanja gde postoje samo najvažniji
dobavljači i kupci, ili se može razložiti na bilo koji broj nivoa uključujući snabdevače sirovim
materijalom na jednom kraju pa sve do organizacija koje uklanjaju iskorišten proizvod na drugom.

1.1. Lanac snabdevanja iz perspektive potrošača

Konvencionalni pogled na lanac snabdevanja može se posmatrati iz dva ugla. Iz ugla pružaoca
usluga, i iz ugla potrošača. Kada se gleda iz perspektive potrošača. Naglašene su mreže agenata
koji se skupljaju da obezbede željene ishode koji su maksimalno prilagođeni potrošačkim
potrebama.

Ove mreže uključuju organizacije privatnog sektora, javne organe, druge potrošače, grupe
potrošača, socijalne mreže i sl., i ove organizacije takođe imaju sopstvene mreže koje doprinose
doživljaju kupca.

Iz perpektive potrošača ne postoji samo jedan, već više pružalaca usluga (slika 2), okreće se
pravac iz kojeg se analizira lanac snabdevanja koji se sastoji od jednog pružaoca usluga i više
potrošača, i pomera se ka potrošaču koji sam kombinuje više pružalaca usluga, stvarajući tako
maksimalnu korist za sebe.

Slika 2: Lanac snabdevanja iz ugla potrošača

Izvor: MAULL, R., GERALDI, J., JOHNSTON, R., Service supply chains: a customer perspective, Journal of supply

chain management, 2012, Vol 48, No. 4

MAULL, R., GERALDI, J., JOHNSTON, R.,

Service supply chains: a customer perspective

, Journal of supply

chain management, 2012, Vol 48, No. 4. Str. 77

2.2. Paradigma prokure

S obzirom na to da nabavka materijala predstavlja veliki deo troškova u bilo kojoj proizvodnoj
organizaciji, neka preduzeća nalaze za shodno da se pomere od funkcionalne prema paradigmi
prokure u lancu snabdevanja. Pod paradigmom prokure, lanac snabdevanja se odnosi na
dobavljače i prokuru materijala preko tih dobavljača.

Pod ovom paradigmom, u zavisnosti od značaja proizvoda i/ili usluge koja se nabavlja,
preduzeće mora da odluči da li će usvojiti strategiju korištenja jednog ili više dobavljača. Svaka
ima svoje specifične prednosti i nedostatke, i oni moraju da se izvagaju u kontekstu širenja
poslovnih ciljeva kompanije. (Slika 2)

Jedan dobavljač

Prednosti Nedostaci

Jači odnosi

- dobavljač može da vrši pritisak

Više zalaganja i truda

- dobavljači su pod uticajem

Bolja komunikacija

fluktuacije tražnje

Ekonomija veličine

Veća poverljivost

Više dobavljača

Prednosti Nedostaci