UVOD
Postoji mnostvo nacina da se kriminal definise kao pojava , zbog toga sto
criminal sam po sebi predstavlja kompleksnu pojavu koja obuhvata veliki broj razlicitih ,
a ipak medjusobno povezanih dimenzija.Medjutim ono sto je nesporno jeste cinjenica da
criminal kao pojava datira od nastanka drzave I prava, dok se kao nacin I termin javio
relativno skoro , tacnije u XIX veku. Ovaj podatak ukazuje na to da se kriminal mora
povezaati sa konkretnim drustveno - istorijskim uslovima u kojima se pojavljuje.
Kriminalno ponasanje pojedinaca I grupa postaje ishod ukupnih drustvenih odnosa , a ne
samo slobodan izbor pojedinca.
1
1.OPSTI POJAM KRIMINALA
Iako nije zakonski pojam kriminal, kriminalitet je zakonska
karegorija .Gradjansko drustvo razvijalo je I gradjansko pravo – I to pozitivno
pisanopravo , koje se razlikuje od obicajnog prava tipicnog za tradicionalno drustvo.
Pozitivno pravo razvija se u svim smerovima , a jedan od njih je I krivicno
zakonodavstvo.To zakonodavstvo obuhvata niz zakonskih normi koje definisu ona
ponasanja pojedinca koja nisu dozvoljena . Ukoliko se propisana pravila prekrse , takvo
ponasanje se tumaci kao kriminalna radnja .
Prema tome, osnovni elementi pri definisanju kriminala jested a on predstavlja
jednu zakonsku kategoriju . Drigo , kriminal je uvek povezan sa odredjenim ponasanjem
pojedinca ili grupa. Trece, s obzirom na to da je ponasanje koje definisemokao
kriminalno povezano za povredu krivicnog zakonodavstva , znaci da se takvim
ponasanjem nuzno cini neka steta pojedincima , drustvenim grupama i/ ili drustva u
celini.
Iz navedenog se moze izvuci definicija kriminala koja glasi da se pod kriminalom
podrazumevaju svi oni oblici ponasanja pojedinca ili grupa koje na bilo koji nacin
podlezu tretmanu krivicnog zakonodavstva , zato sto takvim ponasanjem nanosi
odredjenu stetu pojedincima , institiucijama , ili drustva u celini. Ovoj definiciji treba
dodati cinjenicu da pojedinac koji upraznjava kriminalnu radnju , to cimi zato sto iz nje
proistice neka korist, ali ovo nije nuzno.
Da bi se dogodila neka kriminalna radnja mora da postoje sledeci elementi :
povredjena zakonska odredba, pocinioca kriminalne radnje I zrtvu, tj. Pojedinca , grupu
ili instituciju kojoj je nacinjena steta izvodjenjem kriminalne radnje.
1
1
Aleksic Z.: kriminalistika, Beograd ,1997. str. 56
2
Treci aspect koji se mora ukljuciti u analizu kriminala u sustini predstavlja
spajanje prethodna dva I moze se odrediti kao socijalno-psiholoski. U okviru ove
discipline postoji veliki broj teorija koje nam mogu biti od pomoci u njihovoj primeni
problemu kriminala.
Cetvrti aspect koji je svakako neophodan za razumevanje kriminaliteta , jeste
pozitivni ili pravni aspect. Pitanja na koja pravna nauka treba da odgovori su veoma
slozena I tesko ih je jednpom za svagda definisati. Osnovno pitanje je koje zakonske
mere treba preduzeti za odredjene kriminalne radnje? To pitanje nas dovodi do stava da je
u slucaju kriminaliteta u sustini rec o zakonskom relativizmu, jer za istu kriminalnu
radnju u pojedinim zakonodavstvima postoje potpuno razlicite kazne.
Ostaje pitanje kako je moguce da jedan isti cin bude drugacije vrednovan u
razlicitim drustvenim sredinama. Odgovor treba da da sama pravna nauka. Medjutim,
osnovno pitanje pravnog tretmana problema kriminala jested a odredi proporcionalan
odnos izmedju kriminalne radnje I kazne koja sledi za njeno izvodjenje. Taj zadatak, ma
koliko izgledao lak, u sustini predstavlja veliki problem svima koji se krivicnim
zakonodavstvom bave.
Peti aspect koji je u vezi sa zadatkom analize kriminala jeste kulturoloski aspect.
Taj aspect je najopsirnijeg karaktera ali se ne moze izbeci u teorijskom pristupu ovom
problemu. Ipak moramo priznati da se kriminal mora sagledati I iz ugla kulturnih
orjentacija vremena u kojem se javlja. To znaci da kriminalna aktivnost ne predstavlja
samo napad na pozitivno pravo tj. legalan poredak na kome pociva drzavni suverenitet,
vec I napad na moralne obrasce koji predstavljaju manifestaciju sistema vrednosti culture
na kojoj drustvo pociva.
3
Sesti aspect sa kojeg se kriminal mora sagledati jeste politicki. Politika u osnovi
predstavlja organizovani napor citavog drustva da se prevazidju drustveni problemi koji
imaju kvalifikaciju nepozeljnosti. U tom smislu sve politicke strukturu u drustvu imaj
obavezu da se odnose I prema kriminalu koji se u tom drustvu javlja. U praksi politicku
aktivnost koja je ozbiljno usmerena na kriminal zahteva izgradnju citavog sistema veza
izmedju institucije I organizacija koje su usmerene na sprecavanje kriminaliteta.
3
Boskovic Mico : Organizovani kriminalitet, Beograd,2000. str.87.
4
