Poslovna filozofija psihologija i etika
Tema:
Etički aspekti savremenih tehnologija
Sadržaj
1.Uvod 1.
2.Poslovna etika 2.
3. Definisanje morala i etike 2.
4.Način formiranja vrednosti 3.
5.
Savremene tehnologije 4.
6.Etika i moralne norme novih tehnologija 5.
7.Posrnuće morala sa novim tehnologijama 7.
8.Zaključak 9.
9.Literatura 10.
1.Uvod
Savremena ekonomska i poslovna dinamika traži sve veću otvorenost, slobodu i
liberalizam svih ekonomskih subjekata. To podrazumeva visok stepen poverenja ili
socijalnog kapitala, odnosno pokreće dilemu o odnosu između ekonomije i etike. Novija
istraživanja u ovoj oblasti pokazuju da odsustvo etičkih normi u poslovanju nanosi veliku
štetu kako pojedinim kompanijama, tako i ukupnoj svetskoj ekonomiji. Zbog toga se ovoj
temi posvećuje sve više pažnje u istraživanjima i edukaciji.
Poslovna etika ima svoje dve osnovne dimenzije ispoljavanja i manifestovanja, a
to su kolektivna, grupna etika i etika pojedinca. Kolektivna etika uključuje etičke
postupke u poslovnim odlukama rukovodstva i menadžmenta kompanija koje se odnose
na spoljašnje subjekte i okruženje, ali i etičke odnose unutar samih kompanija. Na drugoj
strani, pojedinac koji ne poseduje elementarne principe lične poslovne etike, i ima deficit
ukupnih moralnih standarda, uvek je spreman da izvrši prevaru, da stavi svoje lične
interese iznad kolektivnih, zakonskih, iznad normi običajnog poslovnog morala i
ljudskog odnosa, da naruši poslovnu klimu i atmosferu.
Osnovno pitanje koje se postavlja u analizi poslovne etike i odnosa ekonomije i
etike jeste: gde je granica koja određuje da li je nešto u poslovanju moralno ili nije?
Odrediti granicu poslovne etike predstavlja veliki izazov za svakog rukovodioca i
menadžera, ali i za sve zaposlene ljude. To je pitanje lične odluke, vlastitog doživljaja
situacije, potreba, interesa i motiva, pitanje vlastitog moralnog integriteta, ali i pitanje
kulturnog nasleđa, očekivanja i pritisaka koji dolaze iz preduzeća i okruženja.
Ključne reči: poslovna etika, poverenje, socijalni kapital, poslovna klima,
kolektivna etika, etika pojedinca, granica poslovne etike.
Za realizaciju ovog seminarskog rada, odabrao sam savremeno društveno
okruženje Interneta. To je virtuelna oblast koju posećujem svakodnevno, i smatram se
direktnim učesnikom u njenom funkcionisanju. U profilisanju etičkih dilema upotrebe
Interneta, trudio sam se da se držim poslovne sfere, ali su mnoga moralna načela opšteg
karaktera.
Smatram da ovaj seminarski rad ne može svojim definisanim obimom da zadovolji svu
širinu etičkih vrednosti i stavova, koji se stalno obnavljaju na Internetu, jer je i on sam
potpuno dinamičan sistem, pa sam se usresredio na suštinske moralne dileme, koje su se
same iskristalisale kao ključne karakteristike Internet prostora.
mišljenje, ili nešto podjednako dobro". Autonomija, pravda i dostojanstvo ljudskog
života primeri su vrednosti koje su važne najvećem delu društva. Objektivnost i poštenje
često se navode kao snovne vrednosti novinarskog rada. Slično tome, poverenje,
integritet i iskrenost poželjne su vrednosti svakoga ko se bavi odnosima s javnošću.
Vrednosti su sastavne komponente stavova - dakle, "naučene emotivne, intelektualne i
bihejviorističke reakcije na
ličnosti, stvari i događaje". Na primer, stavovi protivnika eutanazije možda se zasnivaju
na fundamentalnim moralnim vrednostima kao što je svetost života. Nasuprot tome,
stavovi onih koji veruju u "pravo na dostojanstvenu smrt" zasnivaju se na osnovnim
vrednostima kao što su autonomija pojedinca i pravo na kvalitet života. Stoga je lako
videti zašto etički sporovi i debate proizvode tako emotivnu retoriku.
Četiri značajna izvora direktno utiču na naše formiranje vrednosti i stavova :
• porodica
• pripadnost grupi
• uzori
• društvene institucije
Sticanje vrednosti i formiranje stavova jeste složen proces i nije lako podložan
naučnoj proveri. Ipak, za većinu nas važne sile koje oblikuju naš moralni razvoj su
porodica, pripadnost grupi, uzori i društvene institucije. Roditelji su naš prvi susret s
disciplinom, ali kako se razvijamo u autonomne osobe, pripadnost grupama, uzori i
institucionalne sile igraju sve značajniju ulogu u oblikovanju naše moralne sudbine. Uz
toliko različitih sila koje nas bombarduju etičkim signalima, neminovna je pojava sukoba
među suprotstavljenim vrednostima. Proučavanje etike i moralno rasuđivanje ne mogu
nam automatski rešiti takve sukobe, ali mogu pružiti sredstva koja će nam olakšati
suočavanje s teškim etičkim izborima.
U kojoj meri će svaki od ovih izvora uticati na naše moralno postupanje zavisiće od
jedinstvenih okolnosti svakog pojedinca.
4. Način formiranja vrednosti
Očekivano, roditelji čine prvi i verovatno najvažniji model ponašanja za decu.
Roditelji imaju primarni uticaj u usađivanju svesti i osećaja za dobro i loše. Neke
vrednosti i stavove dete uči disciplinom i instrukcijama, dok neke stiče oponašanjem
roditelja. Na primer, roditelji koji se uporno međusobno optužuju za probleme i teškoće
usađuju deci pogrešno uverenje da nismo odgovorni za svoje postupke. Isto tako, majka
koja nastavniku napiše lažno pismo da "Perici juče nije bilo dobro" šalje svom Perici
poruku da je laganje dozvoljeno. Ironično je to što takav roditelj nikada ne bi detetu
pokušao da usadi uverenje da je laganje pozitivna vrednost, ali svojim ponašanjem šalje
poruku da je varanje društveno prihvatljivo u pojedinim situacijama.
Pripadnost grupi je drugi važan faktor uticaja u moralnom razvoju, posebno među
adolescentima. Najvažnije grupe su one sa kojima se srećemo u komšiluku, školi, crkvi,
klubovima i, kada odrastemo, na poslu.
Takve grupe mogu izvršiti ogroman, nekad neizdrživ pritisak na prilagođavanje.
U okviru njih moralne vrednosti neke osobe prolaze kroz najteže izazove, a zbog
