једноставна направа омогућила је лакши превоз људи и робе , што је у време када је
настала , у металном добу , знатно олакшало свакодневни рад . Овај проналазак показао се
и као пресудан за развој саобраћаја и разних превозних средстава која су омогућила
људима да путују светом .

Уобичајена претпоставка о логичном развоју точка од облице коришћене за превоз
великих терета, по којој се до тачка дошло одсецањем " кругова " од дрвеног балвана - не
функционише. Исто као и тако направљен точак: кружни дрвени одсечак брзо се расушује
и цепа. С друге стране , балва , тј ваљак , одличан је за премештање великих терета (слика
1), па се користи и данас као што је коришћен при подизању пирамида.

Слика 1 – Изглед точка [5]

Ако је судити по археолошким доказима , најстарији нама познати точак појавио се у
Сумеру , јужном делу Месопотамије , средином четвртог миленијума старе ере . Приказан
је на глиненим плочицама као део писарског знака за кола . У краљевским гробницама у
Уру , током ископавања почетком прошлог века , сер Леонард Вули пронашао је уз кола са
точковима иста таква на салинцима . Сматрао је , чак , да су санке биле погодније за

превоз по меканом , блатњавом тлу између Тигра и Еуфрата . С разлогом , уосталом :
точак начињен од два или три комада дебеле даске био је тежак , лако је упадао и
заглављивало се у меканом земљишту , блату и муљу . Но , како год било , Леонарду
Вулија припада и заслуга за откриће првог " правог " , грнчарског точка , начињеног од -
глине . Отуд и претпоставка да је непознати проналазач тачка по занимању био грнчар , а
не превозник .

Проблем тежине масивног дрвеног точка решаван је " уграђивањем шупљина " , што је ,
временом , довело до проналаска паока . Најпре 01:00 , у облику попречне даске кроз коју
је пролазила осовина , потом 04:00 , шест или више који су точак истовремено чинили
лакшим   и   -   чвршћим   .   Производњом   точкова   за   кола   или   само   појединих   делова   за
точкове , бавиле су се специјалне занатлије , а трговина колима било је уносно занимање и
важан   део   ондашње   међународне   размене   добара   .   Као   и   већина   других   људских
проналазака , и точак је од самог почетка ефикасну примену нашао у рату : у комбинацији
са   дивљим   магарцем   ,   касније   припитомљеним   коњем   ,   омогућио   је   стварање   војних
јединица бојних кола , која ће доминирати у ратовима на Блиском истоку готово два
миленијума , све док на бојиште у ВИИ / ВИ веку старе ере није изашла фаланга , збијени
борбени поредак тешко наоружаних пешака .

Нема људске заједнице која , у најширем смислу те речи , не познаје проналазача - ове или
оне вештине , уметности , знања , алата , оружја или прастарог обичаја . Боговима или
њима сличним бићима се у поприличној мери поверава одговорност за измишљање и
открића , било то на корист људима или , чешће , на њихову штету .

Богови нису по дефиницији морали бити благонаклони или , чак , паметни . Приглупи
Титан   Епиметеј   ,   обављајући   божански   налог   да   живим   бићима   расподели   неопходне
особине сасвим је заборавио на људе , па су дотични остали без крила за летење , крзна да
их штити од зиме , брзине да се спасавају од зверова и ближњих , очњака да се прехране ,
канџи за одбрану ... Зато је његов паметнији брат , Прометеј , морао - не би ли људима
олакшао живот - да од богова украде ватру . Кажњен је да му , прикованом за кавкаске
стене   ,   орао   ждере   џигерицу   до   краја   света   и   века   .   Ослободио   га   је   ,   по   једном
популарном   миту   ,   Херакле   лично   .   Али   ,   ни   Прометеј   ни   Херакле   нису   могли   да
једноставно укину пресуду : Прометеј је , да би пресуда важила , од једног беочуг ланца
којим је био окован направио прстен у који је уметнуо комадић кавкаске стене . Носећи га
на прсту , формално је остао окован за Кавказ . И данас , каже мит , људи носе прстење с
камењем као знак свог прометејског порекла .

Грци су поменутом Прометеју приписивали сву силу различитих корисних изума , али су
у историју цивилизација , нарочито западне , ушли и као народ који је први
индивидуализовао проналазаче . Тај грчки " проналазак проналазача " обележава далеко