[
REFERAT IZ HEMIJE
]
ANTIBIOTICI
Hemija
STRANA
1
1.
SADRŽAJ
1. Sadržaj_____________________________________________________01
2. Uvod_______________________________________________________02
3. Antibiotici___________________________________________________03
3.1. Definisanje antibiotika____________________________________04
3.2. Podela antibiotika________________________________________04
3.3. Mehanizam delovanja____________________________________07
3.4. Penicilin____________________________________________14
3.5. Cefalosporini________________________________________14
3.6.
Aminoglikozidi______________________________________14
3.7.
Makrolidi___________________________________________15
3.8.
Hinoloni____________________________________________15
3.9.
Sulfanomidi__________________________________________15
3.10.
Tetraciklini__________________________________________16
4. Zaključak________________________________________________17
5. Literatura________________________________________________18
[
REFERAT IZ HEMIJE
]
ANTIBIOTICI
Hemija
STRANA
2
2.
UVOD
lučajnim otkrićem 1928. godine čovečanstvo je postalo bogatije za jedan od najvažnijih
lekova u istoriji medicine i počelo je novo doba borbe protiv zaraznih bolesti i njihovih
uzročnika – mikroba. Proučavajući kulture stafilokoka, profesor bakteriologije
Aleksandar Fleming uočio je da neke plesni razaraju okolne kolonije bakterija. Po imenu plesni,
Penicillium notatum, supstanca je nazvana penicilin. Prvi put je primenjen na čoveku 1941.
godine i tako je ušao u istoriju kao uspešan lek koji je spasio hiljade ranjenika tokom II svetskog
rata.
S
U ovom referatu ću poukušati da antibiotike predstavim od definicije pa do indikacija.
[
REFERAT IZ HEMIJE
]
ANTIBIOTICI
Hemija
STRANA
4
3.2. Podela antibiotika
ntibiotici se mogu podeliti na više načina:
a) prema mikroorganizmu iz kog se dobijaju;
b) prema osobinama molekula- anjonski (kiseli), katjonski (bazni),
neutralni;
c) podela na osnovu strukture – sastoji se iz 7 grupa
A
3.3. Mehanizam delovanja
ntibiotik može da ošteti patogen na nekoliko načina. Antibiotici sa veoma visokim
stepenom selektivnosti (tj. oni koji imaju afinitet ka samo jednoj ili dve baketrije)
deluju protiv patogena tako što zaustavljaju sintezu ćelijskog zida toga patogena, bez
koga on ne može da funcioniše. U ovu grupu antibiotika spadaju penicilini, cefalosporini i
vankomicini.
A
Antibiotici takođe mogu da se vežu za ribozome patogena. Vezivanjem antibiotika za ribozom
sprečava se sinteza proteina tog patogena, i dolazi do pogrešnog čitanja amino kiselina, i na taj
način antibiotik sprečava funkcionisanje patogena. U ovu grupu antibiotika spadaju gentamicin,
hloramfenikol, tetraciklin, i eritromicin.
Antibiotici deluju samo i isključivo na bakterije, gram pozitivne i gram negativne, ali nemaju
nikakvog uticaja na viruse. Neki deluju i na gljivice.
Striktno govoreći, lekovi koji su u potpunosti dobijeni sintetski putem (streptomicin) se nazivaju
hemoterapeutici, ali se danas termin antibiotici koristi za sve antibakterijske lekove, bez obzira
na način dobijanja.
Inhibicija sinteze ćelijskog zida
[
REFERAT IZ HEMIJE
]
ANTIBIOTICI
Hemija
STRANA
5
Ova grupa antibiotika inhibira, odnosno zaustavlja stvaranje veza peptidoglikena u ćelijskom
zidu patogena. Ova inhibicija se ostvaruje aktiviranjem enzima koji kida veze peptidoglikena, i
na taj način dolazi do degradacije zida. u ovu grupu spadaju:
-
Penicilin
-
Ampicilin
-
Karbencilin
-
Cefalosporin
-
Vankomicin
-
Cikloserin
Inhibicija sinteze proteina
Inhibicija sinteze proteina znači da dolazi do prekida regularne aktivosnoti delovanja ribozoma.
Grupa antibiotika koji deluju na ovaj način su:
-
Streptomicin
Streptomicin je prvi antibiotik iz grupe aminoglikozida koji je otkriven, i prvi je
antibiotik koji je korišćen u borbi protiv tuberkuloze. Streptomicin se dobija iz
mikroorganizma Actinobacterium Streptomyces griseus. Streptomicin deluje tako što
blokira razvoj bekterije zaustavljanjem sinteze proteina bakterije. Antibiotik se veže na
23S ribozomalnu RNK bakterijskog ribozoma, i na taj način se sprečava procesiranje
polipeptidnog lanca. Ljudi imaju ribozome koji se strukturno razlikuju od ribozoma
bakterija, te ovaj antibiotik nema negativno dejstvo na sintezu proteina u ćelijama ljudi.
Streptomicin se ne daje oralnim putem, već se daje putem inekcija.
-
Gentamicin
Gentamicin je antibiotik iz porodice aminoglikozida i deluje na veliki broj bakterijskih
infekcija, naročito na infekcije izazvane Gram negativnih bakterija. Način delovanja
Gentamicina je tako što antibiotik može da mimikuje prirodne biomolekule i nadoveže se
na bakterijske ribozome, i dovode do nepravilnog čitanja genetičkog koda. Kao i svi
antibiotici iz porodice aminoglikozida, Gentamicin ne ulazi, tj ne prolazi kroz membrane
koje bi ga dovele u tanko i debelo crevo, tako da se može dati pacijentu samo putem
infuzije, odnosno intravenski, ili topično. Sporedne štetne posledice dugoročnog
konzumiranja Gentaimicina mogu dovesti do gubljenja sluha ili do poremećaja
koordinacije, naročito kod osoba koje već imaju uređene genetske predispozicije za
