ФАКУЛТЕТ ЗА ОБРАЗОВАЊЕ ДИПЛОМИРАНИХ
ПРАВНИКА И ДИПЛОМИРАНИХ ЕКОНОМИСТА
ЗА РУКОВОДЕЋЕ КАДРОВЕ У ПРИВРЕДИ
СЕМИНАРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ: Грађанско процесно право
Тема: Појам и садржина пресуде
Студент:
Ментор:
Марија Николић
Проф. Др Милан Милошевић
Бр. индекса: I-173/09
Београд, септембар 2012. год.
2
1. УВОД
Пресудом се по правилу окончава парница, након расправљања и
доказивања на главној расправи. Појам правоснажности пресуде је један од
основних принипа правног поретка. Спорови морају имати крај који је обележен
наступањем правоснаћности мериторне одлуке. Суд је везан за своју пресуду чим је
објављена и не може је након тога мењати, исто ваћи и за пресуду која није
објављена, чим буде отправљена. Према странкама пресуда има дејство тек од дана
када им је достављена.
Делатност кривичног суда у циљу реализације функције суђења, посматрана
са садржинске стране, може се манифестовати у руковођењу кривичним поступком
и у доношењу одлуке о кривичној ствари. Зависно од врсте делатности кривичног
суда, разликују се одлуке које кривични суд доноси у току управљања кривичним
поступком и одлуке које доноси о самој кривичној ствари, тј. којима се
дефинитивно расветљава и решава кривична ствар, а самим тим и окончава
кривични поступак. Одлуке које суд доноси у току управљања кривичним
поступком су решења и наредбе, а одлуке којима се решава кривична ствар су
пресуде. Изузетно, постоје решења којима се решава кривична ствар, на пример,
решење о изрицању судске опомене, односно решење о обустави кривичног
поступка, ако се утврди да дело није кривично дело, да постоје околности које
искључују кривичну одговорност, односно ако нема довољно доказа да је
окривљени извршио наведено дело. Ову одлуку у форми решења суд ће донети у
случају ако ове околности утврди пре почетка главног претреса. Исто тако, постоје
пресуде којима се решавају само процесна питања, а не и питања о главној-
кривичној ствари, на пример, пресуда којом сеоптужба одбија, која се због тога и
назива процесном пресудом.
Одлуке кривичног суда представљају основну садржину делатности
кривичног суда у току остварења функције суђења у кривичним стварима.
Дакле, кривични суд доноси у току вршења функције суђења следеће одлуке:
пресуде, решења и наредбе.
Пресуде су такве судске одлуке којима се, по правилу, решавају кривично-
правна и кривично-процесна питања о једној кривичној ствари, изузев пресуде
којом се оптужба одбија.
Решења и наредбе су такве судске одлуке којима се, по правилу, решавају
питања која се односе на управљање кривичним поступком, с тим што постоје и
таква решења којима се мериторно одлучује о кривичној ствари.
4
2. ПРЕСУДА
2.1 Појам и предмет пресуде
Пресуда је судска одлука којом се, по правилу, решавају како кривично-
правна, тако и кривично-процесна питања о кривичној ствари, односно, она се
односи како на материјалне правно-релевантне, тако и на процесне правно-
релевантне чињенице садржане у кривичној ствари.
Пресуђење ствари мисаоно представља најтежи део обављања судске
функције поготово када је врши судија појединац, јер је упућен сам на себе.
1
Основ пресуде могу бити само чињенице које су утврђене доказима
изведеним на главном претресу. По правилу, пресуда се доноси након одржаног
главног претреса, с тим што постоје изузеци када се пресуда доноси и без одржаног
гавног претреса или када се након одржаног главног претреса доноси решење. На
пример, главни претрес се завршава решењем ако се оптуженом изрекне судска
опомена, ако се малолетнику изрекне васпитна мера, ако веће за малолетнике
обустави поступак према малолетнику као и у случају када се изрекне мера
безбедности обавезног психијатријског лечење и чувања у здравственој установи
или лечење на слободи.
Са друге стране, пресуда се доноси и без одржаног главног претреса у
случају: неправог понављања поступка, опозивања условне осуде због неиспуњења
одређених обавеза, у извршењу иностране кривичне пресуде итд.
Доношење пресуде, као посебна и завшна фаза главног кривичног поступка,
обухвата више разноврсних делатности суда. Садржински посматрано, све те
делатности се одвијају у једном логичном реду, једна другу следе и на тај начин
представљају једну заокружену целину. Посматрано са аспекта свог редоследа, у
овој фази главног кривичног поступка долази прво до изрицања пресуде, а потом
до њеног објављивања, писмене израде и достављања, а изузетно може да дође и до
исправљања пресуде.
Предмет пресуде може бити само кривично дело и евентуални учинилац
тога дела садржани у оптужби у њихивом чињеничном опису, због тога што правна
квалификација дела у оптужби не обавезује кривични суд. Сматра се да је потребно
да постоји тзв. субјективни и објективни идентитет између оптужбе и пресуде.
Субјективни идентитет значи да се пресуда може изрећи само према лицу
које је оптужено за одређено кривично дело. Објективни идентитет односи се на
чињенични опис кривичног дела, који у основи мора бити истоветан у оптужби и
пресуди. Кривични суд је везан оптужбом у најширем смислу и то како у погледу
кривичног дела, тако и у погледу учиниоца, тако да он не може да пресуди више од
онога што је садржано у оптужби. Међутим, сматра се да кривични суд може да
пресуди мање од онога што је садржано у оптужби, јер се полази од тога да ако је
утужено више утужено је и мање. До овог закључка долази се и на основу општег
принципа, према коме онај ко може више може I мање.
1
Проф. Др Милан Влатковић,
''Основи судског поступка''
, Нови Сад, 2007. год. стр. 130
5
