Sadržaj:................................................................................................................................1
Rezime.................................................................................................................................2
Ključne reči..........................................................................................................................2
Uvod....................................................................................................................................3
Poglavlja
1. Diferenciranje pojmova između: revizije i kontrole, interne kontrole i interne
revizije……………………………………………………………………………...….......4
2. Pojmovne i sadržajne sličnosti i razlike između interne i eksterne revizije…....6
3. Saradnja između eksterne i interne revizije na međunarodnom planu………....8
4. Perspektive odnosa između eksterne i interne revizije u domaćoj praksi….....10
5. Revizija finansijskih izveštaja prema Međunarodnim standardima revizije.....12
Zaključak............................................................................................................................15
Literatura............................................................................................................................16
1
Rezime
Nužnost uspostavljanja kooperativnih odnosa i saradnje između
interne i eksterne revizije se ogleda u tome da su kako interna tako i eksterna revizija u
čvrstoj sprezi i dopunjuju se, dok jedna bez druge bi bile nekompletne i nedovoljno
korisne.
Izvorište interne revizije je unutar preduzeća, odnosno nastaje tamo gde se i odvija
dešavanje koje je predmet računovodstvene delatnosti, dok je eksterna zasnovana na
spoljnim interesnim grupama, i ona daje ocenu validnosti interne revizije.
Jedna bez druge ne bi dale kompletnu sliku za interesne grupe, niti bi moglo da se
garantuje da je neki poslovni subjekt tržišno atraktivan za ulaganje ukoliko eksterna
revizija ne da svoj sud.
Interna revizija (neretko pod uticajem menađzmenta) ume da isfrizira finansijske
izveštaje, i da predstavi ekonomsku sliku u krivom pravcu, a to može biti fatalna
finansijska greška za onog ko uloži kapital u takav subjekt.
Zato eksterna revizija (kao nezavisna od pomenutog subjekta) daje svoju konstataciju o
validnosti prikazanih podataka.
Otuda i tolika važnost da postoji snažna sprega između eksterne i interne revizije.
Kljične reci:
1. Interna revizija i eksterna revizija,
2. interna kontrola i eksterna kontrola,
3. perspektive i sličnosti između interne i eksterne revizije,
4. njihova perspektiva u domaćoj praksi,
5. revizija finansijskih izveštaja prema međunarodnim standardima
2
1. Diferenciranje pojmova između: revizije i kontrole, interne kontrole i
interne revizije
Prema Hansonu, revizija predstavlja „ispitivanje beležaka da se ustanovi njihova
pouzdanost kao i pouzdanost bilansa sastavljenog iz njih.“ Da li su one pouzdane govori
izveštaj o reviziji. Revizija treba, prema Ziegleru, da se bavi ne samo „kritičkim
ispitivanjem ekonomskih i pravnih postupaka“ (izvedenih iz samih knjigovodstvenih
beležaka i tome pripadajućeg izvornog materijala), nego će ujedno ispitivati „ispravnost i
vrednost te iz toga izvesti zaključak o prosuđivanju poslovnog procesa bilo na svim ili
pojedinim radnim područjima kao i rukovodstva u celosti ili delimično, a napokon i same
ekonomičnosti“. Zadatak revizije prema Ziegleru je da se ispita i proceni:
- ispravnost i vrednost privrednih delatnosti i pravednog poslovnog procesa u celini i u
pojedinostima
- primerenost postojeće organizacije
- značenje poslovnog rezultata.
Revizija treba da se proteže samo na ono što je bitno, upadljivo i što je za nalogodavca
zanimljivo. Tako na primer Schmalenbach tvrdi „Upravo preduzeće ne treba srditi
tricama“ . Prema Schlosseru revizija predstavlja sistematsko ispitivanje finansijskih
izveštaja, knjiženja i poslovnih transakcija, s ciljem da se utvrdi podudarnost sa opšte
prihvaćenim računovodstvenim principima, kako bi se vlasnici kapitala (i ostali
interesenti) informisali o utvrđenom stanju, te na taj način stekli mogućnost za donošenje
racionalnih poslovnih odluka. Zasebna definicija revizije ne postoji u Međunarodnim
standardima revizije. Definicija data u ISA 200 naglašava da je cilj revizije finansijskih
izveštaja da omogući revizoru da izrazi mišljenje da li su finansijski izveštaji pripremljeni
u svim bitnim aspektima u skladu sa utvrđenim pravilima i propisima finansijskih
izveštavanja. Za izražavanje revizora koriste se fraze: „daju istinit i fer prikaz“, ili „da na
fer način prikazuju sve bitne elemente“ , što su sinonimi.
Američki savez računovođa dao je bolju i opštiju definiciju revizije, tj. ona predastavlja
sistematičan proces objektivnog dobijanja i procene dokaza vezanih za izjavu uprave
preduzeća o ekonomskim aktivnostima i događajima, kako bi se odredio stepen
saglasnosti između tih tvrdnji i ustanovljenih kriterijuma, a dobijeni rezultati preneli
zainteresovanim korisnicima. Navedena definicija zaslužuje sledeće obrazloženje. Deo
definicije u kome se navodi da revizija podrazumeva sistematičan pristup, u stvari znači
da revizor postupa u skladu sa unapred pripremljenim dokumentovanim planom. Revizori
u postupku revizije analiziraju računovodstvene evidencije koristeći čitav niz različitih
opšteprihvaćenih tehnika. Revizija mora da bude planirana i pripremljena na takav način
da oni koji vrše reviziju mogu u potpunosti da ispitaju i analiziraju važne dokaze.Termin
„kontrola“ vodi poreklo od francuske reči „contrerale“, što znači „protivuloga“.
To je provera koja se vrši putem suprotstavljanja, tj. upoređivanja između onog što jeste i
onoga što treba da bude.
Kontrola je utvrđivanje činjenica i njihovo upoređivanje. Suština kontrole kao načina
provere sastoji se u upoređivanju.
Sa gledišta nadzora, tj. provere poslovanja preduzeća, kontrola se može označiti kao
stručni i sistematski nadzor utemeljen na ispitivanju, upoređivanju i prosuđivanju
poslovanja preduzeća.
4
Prema Leitneru, pod kontrolom privrednog preduzeća podrazumeva se plansko i stručno
nadziranje internog i eksternog rada preduzeća. Ovako širokim shvatanjem kontrole
mogu se obuhvatiti sve vrste ispitivanja u preduzeću a zatim izvesti uži pojmovi kontrole
tako da se najpre utvrdi čiji organi kontrolišu, potom kada kontroliši i kako se kontrolišu.
Upravo na taj način dolazimo do saznanja da kontrola može biti podeljena na prema
organima, prema vremenu i prema intenzitetu.
Klebba pojam revizije izvodi iz pojma kontrole, ali s tom razlikom da kontrolu
identifikuje sa nadzorom, a reviziju naziva ispitivanje.
Hasenack zaključuje „ako kontrola predstavlja trajni nadzor poslovnog roka, a revizija
nadzor u jednakim vremenskim intervalima ili neredovan, svrsishodan i vremenskim
razmacima ne najavljen nadzor, tada se dolazi do nadređenog pojma nadzora koji
omogućava razlikovanje tekućeg periodičnog i neredovnog nadzora. Poslednje dve vrste
nadzora obuhvaćene su pod pojmom revizije, a prva pod pojmom kontrole. Zimmermann
polazi od organa koji vrši ispitivanje i ističe da je pod revizijom neophodno
podrazumevati ispitivanje koje vrše osobe koje ne pripadaju preduzeću, dok se o kontroli
govori u slučaju kada ispitivanje vrše članovi preduzeća.
O kontroli u svojim izlaganjima Danert postavlja sledeća pitanja: šta je kontrola? Šta se
može kontrolisati? I ko treba da kontroliše? Danert tvrdi, odgovarajući na prvo pitanje da
kontrola predstavlja tekući nadzor nad sadašnjim događajima i ističe sledeće osobenosti
kontrole: kontrola je utvrđivanje činjenica, i kontrola je upoređivanje. U odgovoru na
drugo pitanje Danert ističe da se kontrolisati može sve što je merljivo. Na pitanje ko treba
da kontroliše Danert je dao odgovor da kontrolu treba da obavlja svaki pojedinac nad
sopstvenim radom, a zatim i rukovodstvo preduzeća.
Interna kontrola se može definisati kao ona kontrola koju trajno i na tekući način
obavljaju organi onog preduzeća koje predstavlja objekat kontrole ispitujuci sadašnje
stanje i poslovanje preduzeća. Nedostsci se sastoje uglavnom u ličnim momentima jer su
kontrolni organi u preduzeću povezani sa izvršnim organima a mogu biti i pod uticajem
menadžmenta, tako da je njihova kontrola izrazito subjektivna. Eksterna kontrola svoje
prednosti nalazi u nedostacima interne kontrole i obrnuto, nedostsci eksterne kontrole su
u prednostima interne kontrole.
Interna kontrola prema R. Allenu i D. Tommasiju se definiše kao organizacija politika i
procedura korišćene da pomognu vladinim programima u postizanju njihovih zadataka,
da se njihovi resursi u izvršavanju programa koriste u skladu sa definisanim ciljevima i
svrhom programa važnim za organizaciju, da su programi zaštićeni od gubitaka,
pronevera i lošeg upravljanja; i da se prikupljaju, obrađuju, izveštavaju pouzdane i
blagovremene informacije i iste koriste u donošenju odluka. Internu reviziju oni definišu
kao nezavisnu zaštitnu i savetodavnu i nepristrasnu aktivnost dizajniranu tako da dodatno
poboljša aktivnosti organizacije kojoj pomaže u postizanju njenih ciljeva noseći
sistematični, disciplinovani pristup vrednovanju i poboljšanju efektivnosti u upravljanju
rizikom kontrole i upravljačkih procesa.
Različitost u frekventnosti ispitivanja čini internu kontrolu stalnim i tekućim nadziranjem
prema toku kako se ono odvija. Interna revizija je povremeno ili periodično ispitivanje po
isteku izvesnog vremenskog perioda. Vreme ispitivanja internu kontrolu čini
preventivnom, a internu reviziju korektivnim ispitivanjima. Različitost u organima
između interne kontrole i interne revizije nije takva kakva je između interne i eksterne
revizije. Međutim, često je vrlo istovetna.
5
