1
Неке могућности кориштења опасног отпада (муља) након галванизације
Др С. Бунић, дипл. инж. технологије
1
, Милена Марковић, дипл. инж. технологије
1
,
проф. Др Јово Мандић
2
, проф. Др Милорад Максимовић
2
, мр Борислав Малиновић,
дипл. инж. технологије
2
, проф. Др Вељко Ђукић, дипл. инж. металургије
3
1
ТЕМ ИНЖЕЊЕРИНГ д.о.о. Бањалука (БЛ) РС,
2
Уни-БЛ, Технолошки факултет,РС,
3
Апеирон-Уни, БЛ, РС,
Резиме:
Рад се бави могућношћу употребе већ издвојеног галванског муља, гдје се
тешки метали налазе у облику хидроксида (Fe(OH)
2
, Al(OH)
3
, Zn(OH)
2
, Cr(OH)
3
те
хидроксида Cu, Ni, Cd и др.) у производе који нису штетни.
Обрађене су могућности додавања Me-хидроксида након галванизације и муља CaCO
3
,
мијешања и солидификације, те замјена истим цемента у одређеним постоцима: 10, 20
и 40%. Такође једна од варијанти је и кориштење отпадног муља након галванизације
за производњу цигли (опека) за грађевинарство до укупног количинског удјела до 2%.
Трећа варијанта је у фази експеримента: кориштење дијела муља за израду уливних
корита, сита и др. у ливницама.
Заједничко за сва три примјера је да додани муљ након галванизације, односно Me-
хидроксиди у даљнем процесу изложеном високим температурама прелазе у Me-
оксиде, а тиме више не спадају у категорију опасног отпада.
Кључне ријечи
: Ме-хидроксиди, галванизацијски отпад, безопасни производи са
додатком галванског отпада
Увод
У свим општинама Републике Српске (РС) у 1999 години је процијењено да настане на
годишњем нивоу око 24.701,6 m
3
индустријског отпада. Ако се узме претпоставка да
2,5% индустријског отпада чини опасни отпад, онда је то 617,54 m
3
опасног
отпада/години. Претпоставка је да ће у 2020 години у РС опасног отпада бити, само за
ту годину дана 1.639,02 m
3
[1]. До данас нема ниједне санитарно уређене депоније у РС,
као ни мјеста за привремено одлагање опасног отпада (осим радиоактивног). Смјештај
галванског муља је уобичајно у објектима у којима и настаје, али није под контролом.
Галванизација материјала представља заштитно, заштитно-декоративно, функционално
и репаратурно превлачење бакром, никлом, хромом, цинком (с хромирањем), калајем,
сребром, златом, платинским металима (углавном паладијем и родијем) те легурама
споменутих метала. Најважнији поступак наношења ваишеслојних превлака је са Cu,
Ni, Cr, тврдо хромирање те поцинчавање које се масовно користи, и то посебно у
аутомобилској и сродним индустријама. Самим тим поступцима долази до настанка
отпадних вода са садржајем опасног отпада.
Постоји велики број дефиниција појма отпада и опасног отпада. По Базелској
конвенцији [2] дозвољено је дефинисање појма опасног отпада на основу одредби у
националним законима земаља потписница. У Конвенцији се, тако, отпади дефинишу
као ''материје или предмети који се одлажу или су предвиђени за одлагање или је
обавезно да се одложе на основу одредаба националног закона'' (члан 2.1).
У програм управљања опасним отпадом важно је укључити и услове који се односе на
складиштење опасног отпада на лицу мјеста, на просторима генератора отпада.
Дјелотворни услови за ово складиштење могу смањити изложеност радника токсичним
хемикалијама, умањити ризик од акцидентних ситуација и заштитити локалну
заједницу од изливања која могу загадити земљиште, површинске воде, подземне воде
и ваздух.
2
У додацима уз Конвенцију налазе се листе отпада који се сматрају опасним отпадом
када су предмет прекограничног кретања. У Додатку I одређене су категорије отпада
који се контролише на основу критеријума њиховог извора или хемијских састојака.
Категорије отпада које се морају контролисати (само онај који је присутан код
галванизације, додатак I) [2,3]
Y7 Отпади од третмана топлотом и процеса каљења, Y8 Отпадна минерална уља
неподобна за своју првобитну употребу, Y9 Мјешавине отпадног уља и воде,
угљоводоника и воде, емулзије, Y17 Отпади из површинског третмана метала и
пластике, Y18 Остаци из операција одлагања индустријског отпада, Y21 Хексавалентна
једињења хрома, Y22 Једињења бакра, Y23 Једињења цинка, Y25 Селен; једињења
селена, Y26 Кадмијум; једињења кадмијума, Y33 Неоргански цијаниди, Y38 Органски
цијаниди, Y41 Халогенатни органски растварачи
Класичан начин третирања отпадних вода код галванизације
На сљедећој слици приказана је класична шема третирања галванских испирних вода
које настају код наношења превлаке од Cu, Ni, Cr i Zn:
Слика 1: Класичан начин третирања отпадних вода код галванизације
Код пречишћавања отпадних вода галванизације првенствено је потребно извршити
детоксикацију цијанида помоћу NaOCl чиме се цијаниди преводе у далеко мање
штетан цијанат те редукција Cr
6+
до Cr
3+
помоћу NaHSO
3
.
Оксидација цијанида:
2NaCN +5NaOCl+ H
2
O → 2NaHCO
3
+ N
2
+ 5NaCl
Редукција:
4CrO
3
+ 6NaHSO
3
+ 3H
2
SO
4
→ 2Cr
2
(SO4)
3
+ 3Na
2
SO
4
+ 6H
2
O
ПРИПРЕМА ПОДЛОГЕ
(челика,
итд)
Al, Cu
БАЗНО
ОДМАШЋИВАЊЕ
ИСПИРНЕ ВОДЕ
ОТПАДНЕ
ВОДЕ
ГАЛВАНСКИ МУЉ
NaOH
NaOCl
NaHSO
3
Б
А
ЗН
Е
К
И
С
Е
Л
Е
Ц
И
ЈА
Н
И
Д
Н
Е
Х
Р
О
М
А
Т
Н
Е
ИСПИРНЕ ВОДЕ
ИСПИРНЕ
ВОДЕ
КИСЕЛИНСКО
НАГРИЗАЊЕ
ОКСИДАЦИЈА
ФИЛТРАЦИЈА
ТАЛОЖЕЊЕ Fe(OH) , Al(OH) ,
Cu(OH) , Ni(OH) , Cr(OH) , Zn(OH)
3
3
2
2
3
2
ПРЕТХОДНА
НЕУТРАЛИЗАЦИЈА
РЕДУКЦИЈА
НАНОШЕЊЕ
,
Cu Ni, Cr, Zn
ХРО ИРАЊЕ
Zn-превлаке
M
ДОДАТНА
ОБРАДА
ГАЛВАНСКО
ПРЕВЛАЧЕЊЕ
