organi čula vida i nalaze se u sklopu lica. Čine ih glavni i pomoćni delovi. Pomoćni delovi
oka su: obrve- upijaju znoj, trepavice, očni kapci - štite oči od raznih spoljašnjih uticaja,
suzne žlezde - one luče suze, vežnjača, očni mišići - pokreću očne jabučice u pravom
smeru.

Glavni delovi oka su: očne jabučice i očni nerv.
Očna jabučica smeštena je u očnoj duplji. U njoj se nalaze čulne ćelije-prijemnici

svetlosnih draži. Očni nerv prenosi svetlosne nadražaje sve do centra za vid. Očna
jabučica je složene građe.

Slika 1 - Šematski prikaz ljudskog oka

Beonjača - spoljašnji omotač očne jabučice, koji u prednjem delu prelazi u rožnjaču.

Rožnjača je providna. Ispod beonjače nalazi se sudovnjača Ona sadrži splet krvnih sudova
i mrke pigmentne ćelije koji u oku stvaraju uslove mračne komore. Sa prednje strane
sudovnjača prelazi u cilijarno telo i dužicu. U središnjem delu dužice nalazi se kružni
otvor-zenica.

Dimenzije oka kod odraslih osoba se razlikuju samo u 1 ili 2 milimetra. Visina oka je

generalno manja nego dužina i iznosi prosecno su oko 24 mm kod odraslih osoba, a pri
rođenju iznose oko 16-17 mm. Oči rastu veoma brzu, uvecavaju se do 22,5-23 mm do treće
godine života. Do 13 godine oči dostižu svoju punu veličinu. Tipično ljudsko oko ima
prečnik 24 mm, zapreminu od 6 kubnih centimetara i masu od 7,5 grama.

Svetlosnu komunikaciju sa spoljnom sredinom čovek ostvaruje se čulom vida.

Čovečije oko registruje EM-zaračenja talasne dužine 400- 780 nm tz. vidljivo zračenje
koje se nalazi između IC i UV zračenja.

Ukupan spektar vidljivog zračenja oko prima kao belu svetlost, a pojedine delove

spektra kao boje. Bela svetlost predstavlja najprirodniji podražaj čula vida i treba je
koristiti kad god je to moguće za osvetljenje radnih mesta. Za dobro viđenje neophodan je
odgovarajući intenzitet i kvalitet osvetljenosti.

Sjajnost nastaje zbog odbijanja svetlosti sa neke površine i ona nezavisi toliko od

energije upadne svetlosti koliko od sposobnosti površine da odbija svetlost. Za uočavanje
predmeta bitno je koliko se svetlosti odbije u pravcu očiju. Jaka osvetljenost može dovesti
do zaslepljenja usled bleštanja. Zableštavanje može biti direktno, indirektno i kontrastno.

Svetlost pored toga što omogućava čoveku da vidi predmete, utiče i na stanje viših

psiholoških funkcija i fiziološke procese u organizmu.

Adekvatna osvetljenost prilikom procesa rada: deluje tonzilirajuće na organizam,

izaziva osećaj ugodnosti i raspoloženja i povećava produktivnost rada.

Neadekvatna osvetljenost uzrokuje sledeće: narušava psihofizički konfor, dovodi do

bržeg zamora vida i njegovog oštećenja, smanjuje produktivnost i pogoduje povređivanju.

Boje takođe imaju psihološko dejstvo o čemu treba voditi računa pri uređenju radnih

prostorija i mašina:

- crveno-oranž ubrzava nervno psihičke reakcije;
- žuto-zelena deluje umirujuće;
- plava deluje deprimirajuće;
- delovi mašina koji mogu uzrokovati povrede ne bi smeli biti obojeni tamnim i

hladnim bojama.

Kao posledica neadekvatne osvetljenosti može doći do:
- zablještavanja - smanjenje ili nemogućnost viđenja samo za vreme dok traje

vizuelni stimulans;

- zaslepljenosti - smanjenje ili nemogućnost viđenja koje traje i neko vreme nakon

ekspozicije;

- oštećenja retine(termičko i fotohemijsko).
Osvetljenost na radnom mestu mora da zadovolji četiri osnovna zahteva:
- kvalitet svetla treba da bude što bliži prirodnom osvetljenju;
- nivo osvetljenosti treba da zadovolji zahteve dotičnog radnog mesta. Ovi zahtevi

svrstani su u 6 kategorija (veoma mali, mali, srednji, veliki, veoma veliki i izvanredno
veliki;

- osvetljenost treba da bude ravnomerna u prostoru i nepromenjivog intenziteta

tokom vremena;

- osvetljenost treba da bude takva da nedovodi do zableštenja.
Zvučni impulsi nastali i unutrašnjem uvu prenose se do centra čula sluha u CNS-u.

Posredstvom retikularne formacije nastali nadražaj se proširuje i na druge delove CNS-a,
kao što su centar za vid, centar pojedinih pokreta, centar za KVS i cetri za unutrašnje
organe i sisteme itd. Ovim se mogu obajsniti i brojni ekstraauditivni efekti buke na
organizam.

Dejstvo buke na čulo vida u procesu rada

- usled razdraženja talamusa i retikularne

formacije kao i zbog spazma ogranka arterije centralis retin dolazi do: slabijeg
raspoznavanja boja, suženja vidnog polja, dilatacije zenica, smanjenja sposobnosti viđenja
u mraku, smanjenja svetlosne osetljivosti i pojave reljefnog viđenja.