MAKROEKONOMIJA
Trziste: pojam, funkcije, znacaj u savremenoj
privredi
Sadrzaj :
Uvod ………………………………………………………..str.1
Pojam trzista……………………………………………….str.2
Funkcije trzista……………………………………….……str.3
Dimenzije trzista……………………………………...........str.4
Podela trzista……………………………………………….str.5
Struktura trzista…………………………………………...str.7
Segmentacija trzista……………………………………….str.8
Osnovni elementi analize trzista……………………...…str.10
Zakljucak ………………………………………………...str.12
Literatura…………………………………………………str.14
http://www.besplatniseminarskiradovi.com
Uvod
Svojina i trziste predstavljaju dve osnovne institucije privrednog sistema. Svojina odredjuje
ko ce biti ucesnik na tristu i kako ce se ponasati u trzisnoj razmeni, dok trziste predstavlja
uredjeni i ustaljeni postupak odvijanja razmene. Ta uredjenost trzista znaci da postoje
odredjena definisana pravila ponasanja kojih treba da se pridrzavaju ucesnici u razmeni. Na
osnovu ovoga svaki ucesnik u razmeni moze da predvidja reakcije drugih ucesnika na
aktivnosti koje on preduzima, kao i moguce sankcije u slucaju ako se jedan od ucesnika u
razmeni ne pridrzava ustaljenih pravila ponasanja. Na osnovu ovoga moze se reci da trziste
predstavlja uredjeni i ustaljeni mehanizam robne razmene.
Moze se definisati kao ukupnost odnosa ponude i traznje koji se na odredjenom prostoru i u
odredjeno vreme ispoljavaju povodom razmene roba i usluga.
Da bi se neki proizvod mogao prodavati, za njega treba da postoji trziste. Ukoliko nema
trzista nema ni biznisa.
“Na trzistu ne postoji pozeljnija alternativa od stalnog prisustva na njemu!”
Trziste nije statican i nepromenljiv potencijal. Sta vise, to je jedan dinamican organizam u
kome se kontinuirano desavaju raznovrsne ekonomske i drustvene promene. Na njemu se
svakodnevno pojavljuju novi prodavci i kupci, dok neki stari nestaju. Pojavljuju se i novi
ponudbeni artikli, a drugi se tiho gube, jer su potrosaci za njih izgubili interes. Zato je
neophodno upoznavanje potreba, zelja i interesovanja kupaca radi poznavanja i pracenja
trzisne potraznje, jer nema vaznijeg zadatka od stalnog pronalazenja novih kupaca i
zadrzavanja postojecih.
“Postoji samo jedna nagrada koju trziste nudi:novac!Ako ne znate da pravite
novac,bezite! “ (Mekej)
“Na trzistu pobedjuju oni koji poseduju kvalitet i sposobnosti koje trziste svojim
zakonitostima odredjuje kao prioritetne!”
Jer se “ kvalitet dokazuje isklucivo na trzistu!”
(Ujes)
“Zna se sta je konjuktura: kupovati kad svi prodaju i prodavati kad svi kupuju. Ali za
to treba imati dovoljno hrabrosti, inace se ne moze postati Rokfeler!” (Rokfeler)
“Ukoliko je trziste razvijeno, onda mozete smatrati da ukoliko posoji potraznja, izvesno
je da ce se pojaviti neko s namerom da tu traznju zadovolji!”
“Trziste je arena na kojoj se konacno odredjuje da li je preduzetnik dobitnik ili
gubitnik!”
“Umesnim rasclanjivanjem celokupnog trzista na odredjene segmente pronicljiv
preduzetnik je u mogucnosti da zapazi sirok spektar razlicitih segmenata kupaca unutar
njega, te da prepozna strateski vazne segmente, prema kojima ce usmeravati svoju
ponudu!” (Omae)
Funkcije trzista
Osnovna funkcija trzista ogleda se u povezivanju proizvodnje i potrosnje. Ova osnovna
trzisna funkcija moze se rasclaniti na cetiri konkretne trzisne funkcije:
1)
informativna funkcija i funkcija povezivanja osamostaljenih robnih
proizvodjaca
2)
selektivna funkcija ( funkcija regulatora privrednih kretanja )
3)
alokativna funkcija ( uskladjivanja ponude i traznje )
4)
distributivna funkcija ( funkcija raspodele )
Informativna funkcija i funkcija povezivanja osamostaljenih robnih
proizvodjaca:
trziste prima jednu opstu informaciju o stanju ponude i traznje za
odredjenom robom ili uslugom. Ta informacija je u stvari trzisna cena. Na osnovu kretanja
trzisne cene privredni subjekt se moze informisati o stanju ponude i traznje, na konkretnom
trzistu, i na osnovu toga uociti i videti gde je njegovo mesto u odnosu na tu cenu. A
proizvodjaci su nuzno povezani (kroz kupoprodajne transakcije na trzistu ) i na razmenu
svojih proizvoda, kako bi nabavili neophodne inpute za proces proizvodnje, ili da bi
realizovali svoju robu.
Selektivna funkcija:
trziste vrsi selekciju privrednih subjekata kroz proces konkurencije.
Na trzistu se za istu vrstu proizvoda formira jedinstvena cena po kojoj svi prodavci prodaju
svoje proizvode. Oni koji imaju nize troskove proizvodnje ostvaruju vecu zaradu, dok
neefikasni proizvodjaci ne mogu svoje troskove da podmire na osnovu trzisne cene, i posluju
sa gubicima tako da pre ili kasnije moraju napustiti ovu delatnost. Zbog toga, proizvodjaci, da
bi ostvarili svoje ciljeve, tj. maksimizirali profit, svoju proizvodnju moraju prilagodjavati
zahtevima i kriterijumima trzista kroz stalne promene, usavrsavanja i preorjentaciju u
proizvodnji.
Alokativna funkcija:
trziste omogucava razmestaj (alokaciju) privrednih resursa na
pojedine privredne aktivnosti u kojima se stvaraju neophodni proizvodi i usluge. Na osnovu
kretanja cena proizvoda u pojedinim delatnostima, vlasnici privrednih resursa povlace svoje
resurse iz delatnosti sa losom perspektivom poslovanja i ulazu ih u druge delatnosti gde su
vece mogucnosti zarade. U zavisnosti od toga da li trzisne cene rastu ili opadaju, ponuda i
traznja se menjaju sa teznjom da se uravnoteze.
Distributivna funkcija:
trziste ovu funkciju ostvaruje odredjivanjem cena faktora
proizvodnje cime utice na formiranje primarne raspodele drustvenog proizvoda, na osnovu
koje njihovi vlasnici – sticu dohodak i ucestvuju u raspodeli novoostvarene vrednosti.
Navedene funkcije deluju simultano i u sprezi su sa razvojnim mehanizmom. Prilikom
razmatranja pojedinih funkcija u nasem privrednom sistemu treba imati u vidu i druge
momente. Naime, mada se selektivna funkcija trzista prilicno afirmisala, narucito posle
privredne reforme 1965. godine (poboljsanje kvaliteta i asortimana roba i usluga putem
konkurencije izmedju proizvodjaca ), ipak uloge ove funkcije ne treba procenjivati u nasem
privrednom sistemu. Narucito je potrebno pazljivo razmotriti nenormalne oblike
konkurencije, monopolska ogranicenja, kada trzisna merila ne odrzavaju realne proizvodne
odnose.
Dimenzije trzista
Brojne definicije trzista ukazuju na njegove osnovne dimenzije. Osnovne dimenzije trzista
bez kojih se ono ne moze definisati su sledece:
-ljudi,
-platezna sposobnost,
-spremnost ljudi,
-proizvodi ili usluge,
-vreme i
-prostor.
Ljudi
se na trzistu mogu pojaviti kao kupci ili kao prodavci. Bez ljudi trziste ne bi moglo
funkcionisati. Medjutim razvoj savremenih komunikacija i sredstava za komunikacije sve vise
zauzimaju mesto coveku, pa se ocekuje da ce trziste u buducnosti sve manje zavisiti od ljudi,
a sve vise od sredstava i informacija. Prema tome za ocekivati je da u buducnosti ova
dimenzija – ljudi – bude delimicno ili u potpunosti zamenjena novom dimenzijom – sredstva i
informacije.
Platezna sposobnost
u odredjenom vremenskom intervalu, ne ogranicava se samo na
zarade i plate koje se mesecno primaju vec se mora dopuniti stednjom (ulozi na
stednji,pokretna i nepokretna imovina koja se moze prevesti u novac) i potrosackim
kreditima. Platezna sposobnost daje ritam trzistu. U situacijama kada platezna sposobnost
pada, opada i ritam kupovina i prodaja.Ovo ipak ne mora biti u direktnoj zavisnosti jer se
ritam moze regulisati i drugim instrumentima marketing mix-a.
Spremnost ljudi
da kupuju ili prodaju, takodje definise trziste.Ljudi mogu imati novac
(kupci) i robu (prodavci) – a da nisu spremni prodavati ili kupovati. Dobro osmisljena
kombinacija instrumenata marketing mix-a svakako da ce postaci spremnost ljudi za
kupoprodaju. Takodje spremnost ljudi na vecu kupovinu, je u direktnoj srazmeri sa kamatnom
stopom – ako novac moze da se dobije sa niskim kamatama to ce stimilisati potrosnju i
obrnuto, visoke kamatne stope stimulisace stednju. Takodje i visoka inflacija se moze
spomenuti kao faktor koji stimulise potrosnju.
Vreme
je takodje bitna dimenzija trzista. Imati kvalitetne proizvode i usluge ali i pogresno
vreme je isto kao i nemati ih uopste ili jos gore od toga. Imati proizvode i usluge u pogresno
vreme je cist promasaj jer smo sredstva i resurse nenamenski potrosili. Zbog toga moramo
raspolagati sa trzisnim informacijama kako bi pravu robu obezbedili u pravo vreme.
Prostor
kao dimenzija trzista je slicna predhodnoj. Imati proizvode i usluge na pogresnom
mestu je cist promasaj. Bolje da ih uposte nismo imali, jer smo bespotrebno i pogresno
utrosili resurse.
