INVESTICIONI FONDOVI
U savremenim tržišnim ekonomijama dolazi do
snažnog razvoja investicionih fondova kao novog tipa finasijskog
posrednika.
Suština investicionih fondova sastoji se
u tome da prikupljaju
kapital putem prodaje svojih akcija stanovništvu s tim da formirani finansijski
potencijal plasiraju u akcije i obaveznice preduzeća kao i obaveznice
držav
e.Prema tome,
investicioni fondovi vrše
intermedijaciju između
domaćinstva kao investitora i preeuzeća države kao emitenta vrednosnih
papira
.
Prvi oblici investicionih fondova javljaju se u Škotskoj u 18. odnosno u
19.veku
. Prvi investicioni fond ili kompanija , u savremenom smislu te reči ,bila
je
Škotsko –Američka investiciona kompanija
osnovana u Londonu 1860.
godine .Krajem 19. i početkom 20.veka investicioni fondovi počinju da se
otvaraju u većem broju pre svega u Belgiji, Velikoj Britaniji i SAD-u.Od 1860.
godine do 1875.,do kada je trajao uzlazni berzanski ciklus, u Velikoj Britaniji
osnovano je više od 50 fondova ove vrste, da bi uporedo sa recesionim talasom
do 1920.godine došlo do smanjenje investicionog interesa za ulaganjem u
investicione fondove.
Od 1920., i novog ekspazivnog talasa , obnavlja se interes za ivesticionim
fondovima u Velikoj Britaniji i SAD da bi pravi bum investicioni fondovi
doživeli osamdesetih i devedesetih godina XX veka, kako po njihovom
ukupnom broju broju, tako i po raspoloživim tipovima fondova i obimu aktive
koja se nalazi pod njihovom upravljanjrm. U SAD , recimo ,1980 godine samo
5.7% domaćinstva bilo je u posedu akcija investicionih fondova, da bi danas
oko 66.5 miliona pojedinaca u 37.40 miliona
domaćinstva bilo u posedu oko 78.4% akcija investicionih fondova.
OSNOVNE INFORMACIJE O INVESTICIONIM
FONDOVIMA
Investicioni fondovi su institucije kolektivnog investiranja
u okviru kojih se
prikupljaju novčana sredstva investitora fonda. Prikupljena novčana sredstva
fonda se ulažu u različite vrste imovine, u skladu sa investicionim ciljevima
navedenim u prospektu Fonda, u cilju ostvarivanja dobiti i smanjenja rizika
ulaganja.
Prospekt fonda je dokument investicionog fonda, odobren od strane Komisije
za hartije od vrednosti, koji potencijalnim investitorima pruža potpune i jasne
informacije za donošenje odluke o ulaganju.
Imovina investicionog fonda je u vlasništvu članova investicionog fonda, i to
srazmerno njihovom učešću u fondu i odvojena je od imovine Društva za
upravljanje koje upravlja tim fondom. Poslovanje investicionih fondova je
regulisano Zakonom o investicionim fondovima, a nadzor Društava za
upravljanje vrši Komisija za hartije od vrednosti.
Ulaganjem sredstava u investicioni fond investitoru je omogućen jednostavan
pristup tržištu kapitala, dok plasiranim sredstvima upravljaju iskusni i ovlašćeni
stručnjaci. Ulaganjem u veći broj hartija od vrednosti, portfolio menadžer
diversifikuje portfolio i time smanjuje rizik ulaganja.
Prednost ulaganja u otvoreni investicioni fond je i mogućnost da investitor u
svakom trenutku povuče svoja sredstva iz fonda prodajom svojih investicionih
jedinica fondu. Prinos koji se može ostvariti ulaganjem u investicioni fond je
obično viši nego prinos koji se ostvaruje nekim konvencionalnim oblikom
štednje.
Investicionim fondovima upravlja Društvo za upravljanje investicionim
fondovima. Društvo za upravljanje je privredno društvo koje organizuje, osniva
i upravlja investicionim fondovima u skladu sa Zakonom o investicionim
fondovima (Sl. Glasnik RS br. 46/2006.).
Društvo za upravljanje investicionim fondovima upravlja fondom, vodi
investicionu politiku, donosi investicione odluke, vodi evidenciju o članovima
fonda i vrednosti njihovih udela u fondu, obavlja određene administrativne,
računovodstvene i marketinške poslove u ime fonda.
Tri osnovne vrste investicionih fondova su
:
otvoreni
,
zatvoreni
i
privatni
investicioni fondovi
.
Otvoreni fond funkcioniše
na principu prikupljanja novčanih sredstava
putem izdavanja investicionih jedinica i otkupa investicionih jedinica na
zahtev člana fonda. Investirajući u otvoreni investicioni fond, investitori
postaju vlasnici investicionih jedinica koje je fond u obavezi da otkupi
po aktuelnoj ceni na dan kad investitor podnese zahtev. Otvoreni fondovi
pružaju investitorima mogućnost plasmana svojih sredstava putem
kupovine investicionih jedinica u cilju ostvarivanja prinosa uz
mogućnost svakodnevnog ulaganja sredstva ali i povlačenja sredstava iz
fonda.
koje otvoreni investicioni fond može plasirati svoju imovinu su: dužničke
hartije koje izdaje Narodna banka RS, Republika Srbija, jedinice teritorijalne
autonomije i lokalne samouprave RS. Otvoreni fondovi mogu ulagati i u hartije
od vrednosti koje izdaju pravna lica sa sedištem u Republici, kojima se trguje
na organizovanom tržištu, kao i hartije od vrednosti koje izdaju strana pravna
lica, kojima se trguje na organizovanom tržištu Republike. Takođe otvoreni
investicioni fond može ulagati i u hartije od vrednosti koje izdaju međunarodne
finansijske institucije, kao i novčane depozite banaka.
Odluke o ulaganju imovine investicionog fonda donosi lice koje ima licencu
portfolio menadžera dobijenu od Komisije za hartije od vrednosti nakon
polaganja stručnog ispita. Društvo za upravljanje mora da angažuje najmanje
jednog portfolio menadžera koji će upravljati investicionim fondom. Portfolio
menadžer može upravljati samo jednim investicionim fondom. Investitori fonda
nemaju mogućnost donošenja investicione odluke u vezi plasmana sredstava
koja su investirali u fond.
Investiciona jedinica je srazmerni obračunski udeo u ukupnoj neto imovini
otvorenog investicionog fonda.
Kad investitor ulaže svoj novac u investicioni fond, on zapravo kupuje
investicione jedinice, uvek po ceni aktuelnoj na dan kada investitor plasira svoj
novac u fond. Početna vrednost investicione jedinice ista je kod svakog
investicionog fonda i iznosi 1,000.00 rsd. U skladu sa promenom neto vrednosti
imovine fonda svakodnevno se menja i vrednost investicione jedinice. Vrednost
investicione jedinice je jednaka količniku neto vrednosti imovine fonda i
ukupnog broja investicionih jedinica svih investitora u fond.
Kroz promenu vrednosti investicione jedinice svaki investitor prati svoj prinos
u fondu. Investitor može svakoga dana da proveri vrednost svog uloga u fond,
koji je jednak proizvodu broja investicionih jedinica koje poseduje i ceni
investicione jedinice na taj dan.
Prinos fonda predstavlja procentualnu promenu vrednosti portfolia fonda na
kraju u odnosu na početak određenog perioda. Prinos fonda može biti pozitivan
i negativan. Prinos fonda investitori mogu pratiti na dnevnom nivou kroz
promenu cene investicione jedinice. Prinos fonda objavljuje se u prospektu i na
internet stranici fonda za svaki polugodišnji period za poslednjih 12 meseci,
kao i ukupan prinos za poslednjih pet godina od organizovanja (osnivanja)
fonda.
Ulaganje u fond pretpostavlja preuzimanje određenih rizika. Ove rizike
možemo podeliti na
:
Tržišni rizik
- rizik promene cena finansijskih instrumenata.
Imovina se u skladu sa odredbama prospekta fonda investira u različite
