UNIVERZITET U ISTOČNOM SARAJEVU
FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE BIJELJINA
SEMINARSKI RAD
PREDMET: PUNI NAZIV PREDMETA
TEMA: HARTIJE OD VREDNOSTI KAO INSTRUMENT
FINANSIRANJA
Mentor:
Student:
Prof. dr Risto Škrba
Kovačević Danijel
Br. Indeksa: 29/2006
Beograd, Januar 2015. godina
SADRŽAJ:
1
UVOD...........................................................................................................................................................2
2
POJAM I OSOBINE HARTIJA OD VREDNOSTI.................................................................................................3
3
PRAVNA PRIRODA HARTIJA OD VREDNOSTI.................................................................................................5
4
ULOGA I ZNAČAJ HARTIJA OD VREDNOSTI....................................................................................................6
5
VRSTE HATIJA OD VREDNOSTI......................................................................................................................7
5.1 P
ODELA
HARTIJE
PREMA
NAČINU
ODREĐENJA
IMAOCA
PRAVA
.......................................................................................7
5.2 P
REMA
PRIRODI
INKORPORISANOG
PRAVA
................................................................................................................8
5.3 H
ARTIJE
PREMA
ODNOSU
SA
OSNOVNIM
POSLOM
.......................................................................................................8
5.4 H
ARTIJE
PREMA
NAČINU
NASTANKA
PRAVA
................................................................................................................8
5.5 H
ARTIJE
PREMA
KARAKTERU
POTRAŽIVANJA
...............................................................................................................8
5.6 H
ARTIJE
PREMA
ROKU
DOSPELOSTI
POTRAŽIVANJA
......................................................................................................8
6
PRENOS HARTIJA OD VREDNOSTI.................................................................................................................9
6.1 P
RENOS
PRAVA
PREDAJOM
HARTIJE
..........................................................................................................................9
6.2 P
RENOS
PRAVA
USTUPANJEM
..................................................................................................................................9
6.3 P
RENOS
PRAVA
INDOSAMENTOM
.............................................................................................................................9
7
PROMENE, ZAMENA I AMORTIZACIJA HARTIJA OD VREDNOSTI..................................................................10
7.1 P
ROMENE
HARTIJA
OD
VREDNOSTI
.........................................................................................................................10
7.2 Z
AMENA
HARTIJA
OD
VREDNOSTI
...........................................................................................................................10
7.3 A
MORTIZACIJA
HARTIJA
OD
VREDNOSTI
...................................................................................................................10
8
EMITOVANJE I KUPOPRODAJA HARTIJA OD VREDNOSTI.............................................................................11
9
BERZE I UZAJAMNI FONDOVI......................................................................................................................12
10
ZAKLJUČAK.................................................................................................................................................15
11
LITERATURA.........................................................................................................................................................16
2
2 POJAM I OSOBINE HARTIJA OD VREDNOSTI
Hartije od vrednosti su pismene isprave o imovinskom pravu. Hartija sama po sebi nema
neku posebnu vrednost. Ali, pošto se pravo na koje se odnosi hartija od vrednosti ne može
vratiti ni prenositi bez te hartije, ona u pravnom prometu dobija onu vrednost koju ima to
pravo. Iz tog razloga su i dobile naziv »hartije od vrednosti«.
Sve hartije od vrednosti, shvaćene u tradicionalnom smislu te reči, imaju neke zajedničke
osobine (to su pismene isprave, odnose se na neko pravo, hartije od vrednosti su prenosive i
prezentacione isprave, obaveze koje su upisane na hartiji su tražljive). Kada se radi o
dematerijalizovanim hartijama o vrednosti, iz razloga što ne postoji hartija koja simbolizuje
određeno pravo, na njih se ne odnosi pravo formalizma, inkorporacije i prezentacije.
Osnovne osobine hartija od vrednosti su:
1. Formalnost hartija od vrednosti
Bez određenog pisma ne može da postoji hartija od vrednosti. Uz to, da bi se moglo smatrati
da jedna pismena isprava predstavlja hartiju od vrednosti potrebno je da sadrži određene
bitne sastojke.
5
Isprava koja ne sadrži bilo koji od bitnih sastojaka ne važi kao hartija od
vrednosti, s tim što se može koristiti, na primer, kao isprava o dugu. Ako se, pak, hartija
izdaje u velikoj seriji, a nema neki od bitnih sastojaka, ona ne proizvodi nikakvo pravno
dejstvo. Ipak, u nekim slučajevima (blanko menica, pretpostavljeni bitni menični ili čekovni
elementi) odstupa se od zahteva da se u hartiji moraju nalaziti svi određeni elementi. Načelo
formalnosti se ogleda i u tome što za određene elemente, odnosno pravne radnje zakon
propisuje tačno mesto i formu njihovog unošenja u pismenu ispravu (blanko indosament se
nalazi samo na poleđini menice).
2. Imovinsko pravo
Hartije od vrednosti se odnose na neko pravo imovinskopravne prirode, bilo obligaciono ili
stvarno. One se mogu odnositi i na neko drugo pravo (pravo upravljanja i odlučivanja
akcionarskim društvom od strane imaoca akcija), ali se pri tome moraju odnositi i na
imovinsko pravo.
3. Inkorporacija
Pravo na koje se odnosi hartija od vrednosti u tesnoj je vezi sa hartijom. Ono se ne može ni
prenositi ni ostvarivati bez hartije od vrednosti koja na simboličan način predstavlja to pravo.
Zato se kaže da je to pravo »inkorporisano« u hartiji od vrednosti.
4. Prezentacija
Pošto je pravo na koje se odnosi hartija »inkorporisano« u hartiji, to pravo može da vrši samo
ono lice koje je u mogućnosti da hartiju od vrednosti podnese njenom izdavaocu ili drugom
dužniku. Zato se kaže da su hartije od vrednosti »prezentacione« isprave.
5. Tražljivost obaveza
Obaveze koije su upisane u hartijama od vrednosti su tražljive, s obzirom da obaveza
dužnika nastupa tek kada mu hartija bude prezentirana. Poverilac treba da zatraži od dužnika
da izvrši svoju obavezu iz hartije. Dužnik će pasti u docnju tek ako mu poverilac prezentira
hartiju o dospelosti, a on ne izvrši svoju obavezu. Pravilo tražljivosti važi i za novčane
obaveze, koje su prema opštim pravilima obligacionog prava donosive.
5
ZOO, član 235.
4
6. Negocijabilnost
Hartije od vrednosti su negocijabilne (prenosive). Zbog prenosivosti hartija od vrednosti, u
njima može da bude inkorporisano samo takvo imovinsko pravo koje je prenosivo. Isprave
koje sadrže imovinska i tipična prava koja nisu prenosiva (diploma, rešenje o nasleđivanju),
ne mogu se smatrati hartijama od vrednosti. Prenosom hartija od vrednosti na simboličan
način vrši se prenos prava na koja se hartija od vrednosti odnosi.
Pravo na hartiju (to je stvarno pravo zakonitog imaoca hartija na papiru koje predstavlja
hartija) i pravo iz hartije (to može da bude pravo potraživanja, pravo svojine ili pravo učešća)
prenose se sa jednog na drugo lice, i to u međusobnoj zavisnosti. Kada se prenosi pravo na
hartiju, nastupa i prenos prava iz hartije, i obrnuto. Redosled prenosa ovih prava zavisi od
hartije od vrednosti. Intenzitet negocijabilnosti zavisi od vrste hartije od vrednosti. Najveći
intenzitet negocijabilnosti imaju hartije na donosioca jer se za njihov prenos ne zahteva
nikakva forma. Postavlja se pitanje da li se mogu smatrati hartijama od vrednosti isprave čiji
je prenos zabranjen. U teoriji su povodom ovoga pitanja mišljenja podeljena.
6
Čini se da
takve isprave ne mogu da se smatraju pravim hartijama od vrednosti, jer im nedostaje jedna
od bitnih osobina hartija od vrednosti, a to je prenosivost.
7
6
Vasiljević, M., Trgovinsko pravo,. Beograd, 1995, str. 758.
7
Jankovec, I., Privredno pravo, Beograd, 1996, str. 576.
5
