Fakultet sportskih nauka
Banja Luka
CIKLIČKO SHVATANJE KULTURE OSVALDA
ŠPENGLERA
Seminarski rad
Student : Kojić Nikola Mentor : Dr Mišo Kulić
Br. Indeksa : 53-11/DSN-S
Beograd, 2012. godina
Cikličko shvatanje kulture Osvalda Špenglera
1
Sadržaj :
1. Uvod……………………………………………………………………………………………2
2. Istorijski i teorijski kontekst nastanka dela Propast Zapada……………………………………4
3.
Kritika šeme stari − srednji − novi vek. Špenglerov metod……………………………………4
4. Pojam kulture u delu Propast Zapada…………………………………………………………..6
5. Rađanje kultura. Svetska istorija kao istorija grada. Pranarodi, narodi kulture i felaški narodi..9
6.
Pojam civilizacije kao perioda opadanja kulture u delu Propast Zapada………………………11
7. Zaključak………………………………………………………………………………………..12
8. Literatura………………………………………………………………………………………..13
Slika 1. Osvald Špengler
Cikličko shvatanje kulture Osvalda Špenglera
3
Gotingenskom fakultetu kako bi se mogao posvetiti pisanju. Kretao se u uticajnim političkim i
gospodarskim krugovima i od svojih imućnih prijatelja dibojao je finansijsku pomoć. Prijatelji su mu
bili poznati industrijalci Pol Rojš i Alber Vogler, sestra poznatog filozofa Elizabeta Niče, arheolog i
etnolog Leo Frobenius i drugi uticajni intelektualci.
Drugi deo Propasti Zapada objavljen je 1922. godine a sledeće godine je izmenjen prvi deo. U
prvoj polovini dvadesetih godina Špengler se posvetio politici, a još 1919. godine u svom delu
Prusijanizam i socijalizam, protivio se marksizmu i liberalizmu te je kao rešenje video nemački
socijalizam baziran na konzervativnim pruskim vrednostima reda, autoriteta i dužnosti Aktivno se
uključio u politiku zalažući se za dovođenje Reišerhova generala Van Sekta na položaj državnog
poglavara. Ti pokušaji su propali, a Špengler se pokazao kao neuspešan u praktičnoj politici pa se
1925 pgodine povukao i posvetio filozofskom radu. 1927. godine doživeo je blaži moždani uda, dok
je 1931. godine objavio delo Čovek i tehnika u kojima upozorava na opasnosti u koje tehnologija i
industrializacija donose kulturi. Posebno je upozorio na tendenciju širenja zapadnjačke tehnologije
među nepirjateljskim obojenim rasama koje je mogu iskoristiti kao oružje protiv Evrope.
Iako je 1932. godine glasao za Hitlera, a ne za Hindenburga, novog nemačkog Firera je
smatrao vulgarnim. U početku je imao pizitivne stavove i nacizmu, ali i tada je dao do znanja da
Hitlera ne smatra impresivnim, bolje mišljenje je imao o drugom nacističkom moćniku Gregoru
Štraseru. Nakon prvog susreta i razogovora sa Hitlerom 1933. godine komentarisao je da
ne želi
junačkog tenora, već pravog junaka
. Iste godine je postao član Nemačke akademije, a odnosi sa
nacistima su se dodatno zaoštravali. Javno se prepirao sa Alfredom Rozenbergom, odbijao je
Gobelsove pozove da drži javne govore. Naciste je smatrao previše ograničenim na Nemačku, a
odbacivao je i njihove biološke i antisemitske ideje. Zbog pesimizma i kritičkog stava našao se u
izolaciji. Iako su i nacisti cenili njegovu kritiku liberalizma, delo Godine odluke, objavljeno 1933.
godine, a vrlo popularno mežu konzervativnom, nacionalističkom desnicom je uskoro zabranjeno.
1934. u Noći dugih noževa, kada se hitler obračunao sa neistomišljenicima, ubijeni su ineki
Špenglerovi prijatelji.
Poslednje godine je proveo u Minhenu slušajući Betovena, čitajući Moliera i Šekspira,
skupljajući knjige i drevna oružja. Povremeno je putovao u planine Harz i Italiju. Kratko pre smrti, u
pismu prijatelju napisao je da za deset godina Nemački Rajh verovatno više neće postojati. Umro je
od srčanog udara tri dana pre 56-og rožendana. Nikada se nije ženio i nije imao dece.
