fizičkom i poslovnom smislu na kojem se po strogo utvrđenim pravilima trguje hartijama
od vrednosti, novcem, devizama itd. Berza je organizovano tržište kapitala na kome se
trguje standardizovanom robom i po unapred određenim uslovima. Berze su dužne da u
svom   poslovanju   obezbede   zakonito   obavljanje   trgovine,   zaštitu   interesa   učesnika,
poštovanje pravila ponašanja učesnika, informacije za javnost i učesnicima značajnim za
rad berze. Organizovane su po sistemu koncentričnih krugova čiji je centar sama berza sa
svojim  slobodama,  prvi krug  su  ovlašćeni  posrednici  koji  imaju  pravo  da  zaključuju
poslove na berzi, a drugi to čine preko njih. Svaki sledeći krug ima manja ovlašćenja.
Berza se osniva kao A.D. ili D.O.O. Mogu da je osnuju država ili pravna lica koja imaju
dozvolu za obavljanje delatnosti brokersko-dilerskog društva. Na berzi može da se trguje
akcijama, obveznicama i drugim hartijama od vrednosti koje određuje Komisija za hartije
od vrednosti. Roba može da bude predmet berzanske trgovine ako je ima u velikim
količinama   i   ako   je   standardizovana   i   tipizirana.   Na   samom   početku   berza   se   često
poistovećivala sa pijacom, a osnovno pravilo je glasilo „uvek na istom mestu i u isto
vreme“. Razvoj kompjuterske tehnologije uslovio je zamenu navedenog pravila novim
koje sledi berzansku trgovinu: „stalno i svuda“.

2.1 Istorijat

U srednjem veku bila su poznata mesta gde su se održavali susreti trgovine,

Tuluzu, Veneciji, Bolonji, Đenovi, Marselju u kojima su se u tačno određenom vremenu i
na određenom prostoru obavljale trgovačke transakcije. To znači da trgovinski poslovi
koji su se javljali kao potreba, dovode do nastanka berzi kako bi se na lakši i sigurniji i
organizovaniji način obavljala trgovina. Na berzi su se sastajali kupci i prodavci, pogađali
oko cene i sami utvrđivali uslove i način plaćanja. Daljim razvojem trgovine, susreti
između trgovaca postaju sve češći i redovniji, gde nije mogao da dođe ko hoće, već ko
ispunjava određene uslove. U to vreme određuju se standardi i kriterijumi , kako za
učesnike na berzi, tako i za robu kojom se trguje. Trgovina se ograničava na mali broj
važnih proizvoda. Pristupa se standardizaciji roba, što mogućava olakšano obavljanje
trgovinskih transakcija i onda kad ona nije na tržištu i kad je trgovac nema, jer je sugurno
da će moći da nabavi robu poznatog kvaliteta. Smatra se da je dobila ime u Brižu u dvoru
jedne bankarske porodice Van der Burse na čijem grbu su se nalazile tri kese sa novcem.
U XV veku imamo prve organizovane berze sa redovnim sastancima. 1847. Anvers, u
koji prelazi bogatstvo iz Briža dobija prvu berzu, a zatim se pojavljuju berze u Lionu,
Tuluzu, Amsterdamu

Zorica Pavlović, diplomski rad, “Berze i berzansko poslovanje”, Ekonomski fakultet, Beograd

2001.godine

3. Vrste berzi

Sama suština berzi, i pored ukupnog postepenog razvoja tržišta i trgovine, kao i

same   institucije   berze,   pa   i   pored   naglog   razvoja   posle   1970.   godine,   ostala   je   ista.
Upravo   zbog   toga,   berze   se   ne   bi   mogle   deliti   istorijski   ili   po   stepenu   ovladanosti
tehnologijom berzanske trgovine. Već su prvi sastanci u kući flamanskih trgovaca imali
sve one  elemente koje,  u  suštini,  imaju  i današnje  berze.  Te  elemente: trgovina bez
uzorka, na reč, poverenje i njegova zaštita, određeni uslova trgovanja jednaki za sve
učesnike,   treba   posmatrati   kumulativno.   Jedina  moguća   smislena   podela   ostaje,   tako,
podela po vrstama predmeta trgovine na berzi, što nas odmah vodi do podele na dve
grupe: berze hartije od vrednosti i robne berze. Iako je izvesnije da u samom početku
trgovine stoji razmena roba, dakle, konkretne vrednosti, prve berze bavile su se nekom
vrstom   dokumenata,   odnosno   znaka   vrednosti,   svojevrsnim   hartijama   od   vrednosti
izdatim na osvovu robe. Vratimo li se razmatranju o samim počecima berzanske trgovine,
lako ćemo zamisliti i da je prva transakcija, koja bi se mogla nazvati berzanskom, bila
transakcija vezana za hartiju / znak vrednosti - najverovatnije neka vrsta pismene obaveze
o budućoj naplati u robi ili novcu, koja promenila vlasnika pre roka dospeća. Mnogo
kasnje, umnožavanjem takvih hartija ( ovoga puta pravih ) i broja transakcija njima, na
jednom mestu, nastaju i prve institucuje koje se mogu nazvati berzom.

3.1 Terminski ugovori

Pretečom robnih berzi mogu se smatrati veliki vašari i sajmovi, na kojima se,

između   ostalih   stvari,   prodavala   i   roba,   pa   i   ona   koja   se   danas   smatra   berzanskom.
Osnovna razlika između sajmova i berzi leži u tome što se u njima trgovalo na osnovu
uzorka, odnosno robe na licu mesta. Na berzama se, međutim, trguje robom na neviđeno.
Prelazni oblik od sajma ka berzi bio je puštanje u promet, opet, dokumenata, ali ovoga
puta o posedovanju robe. Same te hartije imale su, tako, realnu podlogu u robi činjenici
da će posednik određene hartije moći da se namiri u robi. Teško bi bilo danas povući
jasno   razgraničenje   između   perioda   kada   se   trgovalo   robom   preko   hartija   -   robnih
dokumenatai perioda kada su se javili trgovci koji su se specijalizovali da promeću sama
ta robna dokumenta. To je dovelo do toga dnevno robno tržište nije bilo, a pogotovo nije
u modernom dobu, preovlađujuće kao predmet delatnosti robnih berzi. Štaviše, retke su
berze koje su ga razvijale i zadržale u dominatnom obliku - od velikih, na primer London
Metal Exchange, dok je mnogo češći primer terminskog trgovanja kao osnovnog razloga
nastanka berze - kao što pokazuje slučaj Chikago Board of Trade- a. Robno - berzansko
tržište pri kraju 20. veka je prevashodno terminsko, čime je krug razvoja institucije berze
zatvoren   -   institucija  koja  je   počela,   i  razvijala   se  u   početku,   na   smanjenju   rizika  u
termiskom poslovanju, vrhunac razvoja doživljava na istom polju. Valja napomenuti kao
kuriozum   i   da   su   robne   berze   kreirale   terminske   ugovore   -   finansijske   derivate   sa
nerobnom podlogom ( devize, indeksi).