Kinantropoloska analiza skokova u vodu
УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ
ФАКУЛТЕТ СПОРТА И ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА
КИНАНТРОПОЛОШКА АНАЛИЗА СКОКОВА
У ВОДУ
(Испитни семинарски рад из предмета
КИНАНТРОПОЛОШКА АНАЛИЗА СПОРТОВА
на
акдемским студијама -
МАСТЕР
)
Кандидат: Анђушић Ирена
Професор: Проф.др Мадић Дејан
НОВИ САД, 2009. ГОД
С А Д Р Ж А Ј
Страница
1.0
УВОД..................................................................................................................................3
2.0
СИСТЕМАТИЗАЦИЈА И ТЕХНИКА СКОКОВА У ВОДУ...................................5
3.0
АНТРОПОЛОШКА АНАЛИЗА СКОКОВА У ВОДУ.............................................8
3.1
БИОМЕХАНИЧКА АНАЛИЗА СКОКОВА У ВОДУ..............................................................................10
3.2
АНТРОПОМЕТРИЈСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ СКАКАЧА У ВОДУ.................................................11
3.3
МОТОРЧКЕ СПОСОБНОСТИ СКАКАЧА У ВОДУ..............................................................................12
3.4
ФУНКЦИОНАЛНЕ СПОСОБНОСТИ СКАКАЧА У ВОДУ..............................................................12
3.5
КОНАТИВНЕ И КОГНИТИВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ СКАКАЧА У ВОДУ................................13
4.0
ЗАКЉУЧАК …………………………………………………………………………...15
5.0
ЛИТЕРАТУРА………………………………………………………………………... 17
~
2
~

сваки скок има одређен фактор тежине. Тај фактор се одређује на основу броја елемената које
скок садржи и на основу тежине скока (почетног става, број окрета и вијака, начин уласка у
воду). Скокове оцењује седам судија и то на следећи начин: за сваку фазу скока судије имају по
три бода (одраз, лет и улазак у воду) и још један додатни бод за укупан утисак и корекцију.
Сваки скок се оцењује оценама од 0 до 10 бодова на пола бода, и то:
1. не изведен скок се оцењује са 0 бодова,
2. недовољан скок се оцењује од 0,5 до 2 бода,
3. довољан скок се оцењује са 2,5 до 4,5 бодова,
4. добар скок се оцењује са 5 до 6 бодова,
5. врло добар скок се оцењује са 6,5 до 8 бодова и
6. савршено успео скок се оцењује са 8,5 до 10 бодова
Тада се тај збир бодова множи са фактором тежине скока који носи од 1,1 до 2,9 бодова.
Резултати за све скокове се сабирају и победник је онај такмичар који има највећи коначан збир.
Постоји шест група скокова у воду. То су:
1. скокови уназад,
2. скокови унапред,
3. узвратни скокови,
4. повратни скокови,
5. скокови у вијцима и
6. скокови из става о шакама.
Вода у базенима мора бити прокувана због мањег судара и што бољег уласка у воду.
Такмичари су сво време такмичења у води, у посебним базенима до момента када треба да
наступе, ради што боље адаптације организма на температуру воде у такмичарском базену.
Температура воде у базену је 36 до 38 степени.
Параџик, М. & Параџик, Д. (2009). Биомеханичка анализа скокова у воду. Универзална спортска школа „Sporty“ Љубушки.
~
4
~
2.0
СИСТЕМАТИЗАЦИЈА И ТЕХНИКА СКОКОВА У ВОДУ
Скокови у воду деле се у шест група и то у зависности од почетног става из ког се скок
изводи и са каквом ротацијом се скок изводи (напред, назад и са вијком). То су следеће групе
скокова:
1. скокови напред (са ротацијом напред из предњег става),
2. скокови уназад (са ротацијом назад из задњег става),
3. узвратни скокови (са ротацијом уназад из предњег става),
4. повратни скокови (са ротацијом унапред из задњег става),
5. скокови са вијцима (у ову групу су укључени скокови из претходне четири групе
јер се сваки од њих може извести са вијком) и
6. скокови из става о шакама (изводе се искључиво са торња).
Скокови у воду на ноге чине посебну групу скокова.
Скокови из првих пет наведених група изводе се само са даске висине 1 метар и 3 метра,
док се скокови из свих шест група изводе са торња висине 5 метара и 10 метара.
Техника скокова у воду подељена је у четири фазе:
1. припремна фаза,
2. фаза одскока,
3. фаза лета и
4. фаза уласка у воду.
Припремна фаза почиње оног момента када скакач заузима основни став и тада сву
пажњу усмерава на извођење одређеног скока. При скоку у воду постоје три основна става:
1. предњи став – скакач стоји лицем окренут према води, и за скок из места поставља
се на сам крај даске или торња, а за скок из залета на почетак даске,
2. задњи став – скакач је леђима окренут према води и предњим делом стопала је на
крају даске или платоа и
3. став о шакама – је специфичан став на рукама на крају платоа и изводи се
искључиво са тврде подлоге за извођење посебне групе скокова.
~
5
~
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti