VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
BLACE
Seminarski rad
Predmet:
Menadzment usluga
Tema:
Pojam,metodološke osnove,principi i funkcije menadžmenta
Mentor: Student:
dr Dragan Turanjanin Dejan Bocic
Br.indeksa:119/13M
Blace 2015
MENADZMENT USLUGA
TEMA: Pojam,metodološke osnove,principi i funkcije menadžmenta
2
zanatskom načinu rada.U ovom konceptu organizacije kontrola je pripala menadžerskoj
funkciji i menadžeru.Tako je fabrički način rada je ostao do danas dominantan oblik
menadžerskog posla.Razvoj teorije menadžmenta nema svoj kontinuitet, mada mnogo
autora o tome pisalo.Npr prvi zapaženiji zapis o vladanju ljudima i osobinama vođa nalazi
se kod Makijavelija (početkom 16-og veka).Kao značajniji autor za izučavanje principa
menadžmenta spominje se Adam Smit.Ovaj autor je među prvima koji su dokazivali da su
radnici mnogo efikasniji u radu ako imaju više znanja o poslu koji obavljaju.Na ovim
idejama razvila se „kriva učenja“ koja kaže da između nivoa znanja radnika i prosečnih
troškova postoji obrnuta srazmera.
Iako se neki principi menadžmenta mogu naći kod autora od pre više vekova,ipak
začeci naučnog menadžmenta javili su se tek početkom ovog veka.O naučnom
menadžmentu (Scientific managment) prvi je više govorio u svojim dellima govorio
F.Tejlor,dajući mnoge orginalne ideje u ovoj oblasti.On je isticao značaj naučnog
menadžmenta u industrijskoj organizaciji, a svoju pažnju naučnog rada usmerio je na
efikasnost radnika i rukovodioca u proizvodnom procesu.Govoreći o značaju Tejlora u
oblasti naučne organizacije i menadžmenta P.Druker (Peter Drucker) kaže „Naglašavanje
činjenica da je rad utoliko lakši, korisniji i produktivniji ukoliko je prethodno više isplaniran
i proučen,više je doprinelo industrijskom usponu Amerike nego štoperica i studija pokreta i
vremena“.Na tome počiva cela zgrada modernog menadžmenta,koga su kasnije razvijali
F.Gilbert, H.Grant, P.Drucker.
Na razvoj savremenog menadžmenta najviše je uticalo izučavanje menadžmenta
procesa (koga neki zovu: univerzalni menadžment).Nosilac ovog koncepta menadžmenta je
H.Fajol,koji proširio Tejlorov koncept izvan organizacije izvan proizvodnje.Fajol je svoj
rad na razvoju menadžmenta usmerio na definisanje funkcija i opštih principa organizacije,a
proširio je istraživanja i na funkciju rukovođenja.S obzirom na činjenicu da je Fajol deo
svojih istraživanja usmerio na definisanje funkcija organizacije i menadžmenta mnogi ga
zovu i osnivačem tzv funkcionalnog menadžmenta.Njegova opšta teorija menadžmenta se
primenjivala u svim područijima menadžerskh aktivnosti.Veliki uticaj ma razvoj
univerzalnog menadžmenta imali su,pored X Fajola,još i M.P.Folet (Mary Parker
Follett),Dž.Monej (James Mooney).Meri P Folet je sa Čester Bernardom postavila teorijisku
osnovu koncepta „menadžment integracije kadrova i organizacije“.Ona je proučavala oblike
rešavanja sukoba i nesporazuma u organizaciji,smatrajuci da se svaki sukob u organizaciji
može rešiti na jedan od sledećih načina:
Dobrovoljnim popuštanjem
Borbom i i pobedom jedne strane koja je u sukobu sa drugom
Kompromisnim rešenjem
Integracijom
Prva dva načina prepostavljaju upotrebu „sile“ i često su neprihvatljive u praksi.Treći
način,koji uključuje kompromis,samo odlaže rešenje sukoba.Najefikasniji oblik
rešavanja sukoba postiže se integracijom,što se svodi na činjenicu da zaposleni i
organizacija imaju iste interese.
Poseban pravac u razvoju teorije menadžmenta predstavlja tzv.pravac “menadžment
naučnog ponašanja“,(behavior).Vodeći predstavnik ovog pravca je M.Veber,nemački
sociolog i tvorac birokratske organizacije zasnovane na hijerarhijskim principima.Po
Veberu birokratska organizacija je tehnički najefikasniji oblik moguće
4
