VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA OBRAZOVANJE
VASPITAČA U KIKINDI
SEMINARSKI RAD
Predmet: Fizičko vaspitanje
Tema: Psihički razvoj dece predškolskog uzrasta
Mentor: mr Angela Mesaroš Živkov
Student: Jelena Berbakov
Indeks: 5215
Kikinda, 2014.
1. UVOD
Razvojna psihologija je psihološka disciplina koja se bavi razvojem psihičkog života.
Ona u svom predmetu izučavanja može obuhvatiti više linija razvoja psihičkih funkcija:
•
filogenezu
: razvoj psihičkog života u toku evolucije;
•
ontogenezu
: individualni psihički razvoj čoveka od začeća do smrti;
•
mikrogenezu
: razvoj pojedinačnog psihičkog procesa, psihičke pojave ili psihičkog
stanja;
•
društveno-istorijski aspekt
: razvoj psihičkog života u različitim kulturno-istorijskim
periodima.
Danas je najrazvijenija dečja psihologija. Ona proučava razvoj psihičkog života u
detinjstvu. Od prvih dana nastanka, pa sve do danas, okrenuta je praktičnoj primeni u
svim oblastima rada sa decom, posebno u obrazovanju i vaspitanju. Dečja psihologija se
najčešće bavi proučavanjem razvoja u detinjstvu u celini, pri čemu posebno proučava
međuzavisnost telesnog i psihičkog razvoja. Međutim, pojedine faze i/ili procesi razvoja
mogu biti predmet posebnog izučavanja pa se, zavisno od kriterijuma izdvajanja, javljaju:
psihologija odojčeta, psihologija ranog detinjstva, psihologija predškolskog i školskog
doba, psihologija saznajnog razvoja, psihologija razvoja ličnosti deteta.
1
3. RAZVOJ PSIHIČKIH FUNKCIJA
3.1. Karakteristike dečjeg mišljenja u preoperacionoj fazi
Osnovne karakteristike mišljenja deteta na preoperacionom nivou (usled kojih ono nije u
stanju da misli kao odrasli) mogle bi se rezimirati na sledeći način:
1. Konkretnost
2. Egocentrizam
3. Centracija
4. Ireverzibilnost
5. Stanja nasuprot transformacijama
6. Transduktivno zaključivanje
Važno je uočiti da se sve ove karakteristike međusobno prožimaju.
Konkretnost
:
detetova misao je prikovana za one aspekte situacije koji su pojavno
najupadljiviji.
Egocentrizam
:
. Dete, kad govori, samo tvrdi, a ništa ne obrazlaže. Ono smatra da svi
misle isto što i ono, svi vide stvari na način na koji ih ono vidi, pa ne oseća potrebu da
svoja mišljenja i objašnjava. Za njega, njegovo mišljenje o nekoj pojavi nije samo jedno
od mogućih mišljenja, ono veruje da je upravo to jedina istina.
Centracija
:
pažnja deteta je vezana (centrirana) za samo jedan (pojavno najupadljiviji)
aspekt situacije koju posmatra, tako da ono nije u stanju da uzme u obzir i druge aspekte
te situacije koji su bitni da bi je pravilno shvatilo (u primeru sa nivoom tečnosti u dvema
čašama različite širine, to je npr. samo visina, ili samo širina tako da nije u stanju da uvidi
da je količina ista).
Reverzibilnost
(nepovratnost): dete nije u stanju da vrati operaciju unazad, na početno
stanje.
Stanja nasuprot transformacijama
:
u svom viđenju neke situacije, dete je usredsređeno
na odvojena stanja, a ne na transformacije kojima ta stanja prelaze jedna u druga.
Transduktivno zaključivanje
:
za razliku od indukcije (od pojedinačnog ka opštem) i
dedukcije (od opšteg ka pojedinačnom), transdukcija je zaključivanje u kome se ide od
pojedinačnog ka pojedinačnom.
3
