Revizija – Osnovni pojmovi

1.  Revizija 

–

 osnovni pojmovi 

1.1. Geneza, pojam i načela revizije

Raspolaganje pouzdanim informacijama za menadžere, ulagače, kreditore ili zakonodavne 

organe je od neprocenjive važnosti ukoliko žele da donesu ispravne odluke o rasporedu i 

korišćenju resursa. Pri tome revizija ima značajnu ulogu jer pruža objektivne i nezavisne 

izvještaje  o  pouzdanosti  informacija  i  korisnicima  finansijskih  izveštaja  pruža  razumno 

uverenje da u revidiranim finansijskim izveštajima nema značajnih grešaka i propusta. Kao 

aktiv

nost  revizija  se  pojavljuje  u  vreme  Mesopotamije  još  3.000  godina  p.n.e.,  kao  i  u 

drevnoj Grčkoj i Rimu, odakle i potiče naziv revizija. Naziv „

revizija

“

potiče od latinske riječi 

„

revisio

“

što na našem jeziku znači „ponovno viđenje, ponovno gledanje, preg

led, obnova 

procesa,  poslednji  pregled  sloga  pred  štampu“

1

.  Na  engleskom  jeziku  revizija  se  kaže 

audit, što potiče od latinske riječi audire = čuti ili slušati. Originalno značenje reči auditor u 

engleskom jeziku znači „slušalac, nadzornik, pregledač račun

a, revizor poslovnih knjiga

“

2

 i 

iz toga je izveden pojam audit (revizija). Korišćenje reči „slušalac“

 dolazi iz vremena kada 

se  počela  razvijati  revizorska  profesija  koja  se  vršila  tako  što  su  revizori  saslušavali 

zemljoradnike  o  ostvarenom  prinosu  od  zeml

je  i  od  stoke.  Na  osnovu  saslušanja  i 

dobijenih  izjava  tadašnji  „

revizori

“

su  utvrđivali  poreske  obaveze.  Moderna  revizorska 

praksa  vodi  porijeklo  iz  Škotske  od polovine  19.  vijeka.  Do  kraja 18.  i  početka 19.  veka 

preduzeća  su  bila  organizovana  kao  mala  preduzeća  i  kao  samostalni  ili  udruženi 

preduzetnici, a nagli tehnološki i industrijski razvoj polovinom 19. vijeka doprineo je razvoju 

modernog tržišta i komunikacija, što je dovelo do pojave velikih preduzeća i kompanija. U 

novim  uslovima  javila  se  potreba 

za  obezbeđenjem  većih  količina  kapitala  kojeg  nisu 

mogla  obezbijediti  mala  preduzeća  i  preduzetnici  iz  sopstvenih  sredstava.  Došlo  je  do 

nastanka  i  razvoja  tržišta  hartija  od  vrednosti  i  kreditnih  institucija  radi  zadovoljavanja 

finansijskih potreba velik

ih nacionalnih i sve većeg broja internacionalnih kompanija. Rast 

modernog privrednog društva i pojava velikih kompanija doveli su do pojave razdvajanja 

funkcije vlasništva od funkcije upravljanja preduzećima, tako da su se pojavili profesionalni 

menadžeri

koji  su  počeli  obavljati  funkciju  upravljanja  preduzećem.  Odnos  koji  postoji 

između  vlasnika  i  menadžera  dovodi  do  sukoba  interesa  što  se  pojavljuje  kao  rezultat 

informacijskog  nesklada  između  menadžera  i  vlasnika  koji  nije  stalno  prisutan  u 

preduzeću.  Menadžer  raspolaže  potpunim  informacijama  o  finansijskom  položaju  i 

uspešnosti  poslovanja  preduzeća  i,  ako  se  pretpostavi  da  obe  strane  žele  maksimizirati 

svoje interese, tada je verovatno da menadžer neće delovati u najboljem interesu vlasnika. 

Osim  toga,  m

enadžer  je  odgovoran  za  izveštavanje  i  manipulisanjem  izvještaja  može 

obmanjivati vlasnika u cilju ostvarivanja lične koristi. Zbor toga revizija igra značajnu ulogu 

za  vlasnike  koji  žele  da  se  uvere  u  pouzdanost  finansijskih  izveštaja.  Revizija  ima 

dragoc

enu ulogu u praćenju ugovornih odnosa koji postoje između preduzeća i njegovih 

deoničara  (akcionara),  menadžera,  zaposlenih  radnika  i  kreditora.  Revizija  igra  važnu 

ulogu pružajući objektivne i nezavisne izveštaje  o pouzdanosti informacija.  Ona zalazi u 

ek

onomske  poslovne  događaje  i  povećava  pouzdanost  i  verodostojnost  finansijskih 

izveštaja (FI). 

1 

M. Vujaklija, Leksikon stranih reči i izraza, Prosveta, Beograd,1954, str. 808. 

2 

R. Filipović, Englesko

-

hrvatski ili srpski rječnik, Školska knjiga i grafički zavod, Zagreb, 1990, str. 60. 

Prema  Američkom  savezu  računovođa  postoji  pet  važnih  razloga  za  verifikaciju  FI, 

odnosno uvođenje eksterne nezavisne revizije: 

- 

konflikt interesa, što je objaš

njeno u prethodnim pasusima, 

-  posledice,  misli  se  na  posledice  koje  mogu  nastati  od  odluka  koje  donose  korisnici  na 

osnovu informacija iz finansijskih izveštaja, 

- 

kompleksnost,  zbog  složenosti  poslovanja  komplikovane  su  transakcije  i  njihovo 

knjigovodst

veno  evidentiranje,  što  može  povećati  mogućnosti  nenamernih  pogrešnih 

iskaza,  

- 

udaljenost,  zbog  geografske  udaljenosti,  nedovoljno  raspoloživog  vremene  ili  visokih 

troškova, korisnik ne može direktno da vrednuje kvalitet informacija iz FI i

-kvalitet  inf

ormacija,  jer  stimuliše menadžere  da  poboljšaju  efikasnost  računovodstvenog 

sistema, sistema internih kontrola i kvaliteta računovodstvenih informacija.

Revizija je sistematičan proces objektivnog prikupljanja i procene dokaza vezanih za izjave 

uprave  pred

uzeća  o  ekonomskim  aktivnostima  i  događajima,  kako  bi  se  utvrdio  stepen 

saglasnosti  tih  izjava  (tvrdnji)  sa  utvrđenim  kriterijumima,  a  dobijeni  rezultati  preneli 

zainteresovanim korisnicima.  Sistematičan proces upućuje na to da treba dobro isplanirati 

pri

stup  pri  obavljanju  revizije,  što  podrazumeva  planiranje  aktivnosti,  prikupljanje, 

korišćenje,  analiziranje  i  sistematizaciju  podataka  u  cilju  prikupljanja  dokaza.  Objektivno 

prikupljanje  i  procena  dokaza  podrazumeva  da  revizor  mora  objektivno  tražiti  i  pr

oceniti 

značajnost  i  valjanost  dokaza.  Ona  je  objektivna  jer  je  revizor  nezavisan  i  nepristrasan, 

pošten,  visokih  moralnih  i  ljudskih  kvaliteta,  nepokolebljiv,  stručan,  samouveren.  Dokazi 

moraju  biti  povezani  sa  izjavama  o  privrednim  aktivnostima  i  događaj

ima  i  revizor 

upoređuje prikupljene dokaze s tim izjavama kako bi procenio stepen podudarnosti između 

izjava  i  utvrđenih  kriterijuma.  Izjave  uprave  su  pisane  tvrdnje  uprave  preduzeća  o 

finansijskim izveštajima, metodama njihove pripreme i načinu vođenja preduzeća. Revizor 

proverava dokaze u vezi sa izjavama uprave o finansijskim izvještajima, kako bi utvrdio da 

li  su  ti  izvještaji  sastavljeni  u  skladu  sa  pravilima  i  propisima  finansijskog  izvještavanja, 

zakonskim  pravilima  i  propisima.  Propisi  finansijskog 

izveštavanja  odnose  se  na 

Međunarodne  računovodstvene  standarde  i  Međunarodne  standarde  finansijskog 

izveštavanja –

MSFI. Prenos rezultata do zainteresovanih korisnika se vrši putem različitih 

vrsta  izveštaja  koje  donosi  revizor  na  kraju  revizije  i  putem  k

ojih  rezultate  revizije 

predstavlja budućim korisnicima. Revizorski izveštaji zavise od vrste i svrhe revizije. 

Razvojem  teorije  i  revizorske  prakse  razvila  su  se  revizorska  načela  koja  pomažu 

revizorima  u  njihovom  radu.  Razvoj  ovih  načela  utiče  i  na  razv

oj  revizorkih  standarda. 

Osnovna načela revizije su:



načelo zakonitosti,



načelo profesionalne etike,



načelo nezavisnosti, 

takvo  ispitivanje  i  proveravanje  bi  bilo  faktički  nezamislivo.  Iz  tog  razloga  će  se  revizor 

poslužiti metodama obima i kontinuiteta, odnosno metodom na preskok. G

lavni problem je, 

međutim,  u  proceni  obima  revizije  koji  uslovljava  jednu  ili  drugu  metodu,  zbog  čega  jc 

neophodno  istražiti:  koje  objektivne  determinante  odreduju  obim  revizije  i  koje  smernice 

vrede načelno prema svrsi revizije za njen obim. Naravno iz rečenog se može zaključiti da 

je  neophodno  koristiti  ove  metode

zajedno  ili  naizmenično,  jer  bi  u  suprotnom  posao 

revizije bio ili nezamislivo obiman ili premalo savestan. 

Definicije revizije koje su izložene u 

prethodnom  delu  su  sveobuhvatne  i  mogu  obuhvatati  sve  revizorske  aktivnosti  koje  se 

zasnivaju  na  primeni  revizorskih  standarda  i  aktivnosti  koje  nisu  decidno  obuhvaćene 

standardima.  Treba  napomenuti  da  je  dugo  godina  revizija  u  pogledu  aktivnosti  u 

razvijenim zemljama bila omeđena revizorskim standardima. Sve što je izlazilo iz okvira tih 

standarda revizorske firme nisu mogle raditi. Revizorske firme nisu mogle pored ostalog da 

rekiamiraju svoje usluge. Poslednjih dvadeset godina od profesije revizije se traži da pruža 

usluge  i  izvan  okvira  tradicionalne  struke 

–

revizije  računovodstvenih  izveštaja.  Na  te 

zahteve  profesija  j  odgovorila  prilagodavanjem  profesionalne  regulative.  Takav  pristup 

omogućio je profesiji da aktivno inkorporira u regulativu i sve promene koje su posebno 

dolazile  od  implementacije  informacionih  a  potom  i  telekomunikaconih  tehnologija  i 

njihovoj implementaciji u računovodstveni život. Drugi važan faktor uticaja je globalizacija i 

računovodstveni odgovor na nju –

 harmonizacija. Sve to je uticalo da danas revizija pored 

tradicionalne r

evizije računovodstvenih usluga pruža usluge:

Pregled uporednih podataka, 

Pregled ostalih dokumenata sadržanim u revidiranim računovodstvenim izveštajima,

Izveštaj revizora za specijalne svrhe,

Pregled projektovanih finansijskih informacija, 
Preg

led i ocena finansijskih izveštaja,

Angažovanje na sastavljanju finansijskih informacija.

Prema oblicima revizije, reviziju možemo podeliti na reviziju prema subjektu koji revidira,

koja može biti pojedinačna ili kompleksna, i reviziju prema objektu ko

ji se revidira. 

Pojedinačna revizija predstavlja reviziju pojedinačnog područja ili reviziju koju obavlja

samo jedan revizor, dok kompleksna revizija znači da se radi o reviziji kojom se revidira 

više  područja  poslovanja  ili  koju  obavlja  više  osoba.  Ono  što  je  bitno  jeste  da  na  čelu 

komisije bude revizor  po zvanju, koji će sastaviti i podneti izveštaj o reviziji,  dok ostatak 

komisije mogu sačinjavati i na primer tehnolozi, pravnici i dr. Prema objektu koji se revidira 

ima više različitih vidova revizije. Na

jstariji oblik revizije je bila

knjigovodstvena revizi ja, iz 

koje se razvila, revizija poslovanja. Revizija može imati opšte

- i posebne zadatke. Zadatak 

opšte revizije  jeste da obavesti nalogodavca o tome da li preduzeće kao celina pravilno 

funkcioniše,  d

a  li  tako  ostvaruje  svoje  zadatke,  kao  i  da  li  dolazi  do  odstupanja  od  tih 

zadalaka i na kom području.U neraskidivoj vezi sa opštom revizijom je i finansijska revizija, 

čiji  je  zadatak  da  ispita  finansijsku  ili  kreditnu  sposobnost  preduzeća.  Može  se  reći  d

a 

razne  finansijske  transakcije  predstavljaju  posebne  zadatke  ili  objekte  revizije  gde  se 

govori o osnivačkoj, reviziji spajanja ili likvidacionoj reviziji, jer se upravo u tim revizijama 

/znaju kriti vrlo krupne finansijske nepravilnosti.Ono šlo je nama n

ajbitnije da spomenemo 

jeste tzv. godišnja revizija, odnosno revizija završnog računa koja je najčešći oblik revizije 

u  praksi,  a  zadatak  joj  je  u  formalnom  i  materijalnom  ispitivanju  svih  delova  zavišnog 

račutna, a to je bilans sa svim završnim računima. Reviziji finansijskih izveštaja je svrha da 

utvrdi da li su sveukupni finansijski izveštaji objavljeni u skladu sa određenim kriterijumima 

i  ona  se  obično  primenjuje  na  osnovne  finansijske  izveštaje,  a  kao  kriterijum  se  obično 

uzimaju u obzir opšte prihvaćeni računovodstveni standardi. Revizija finansijskih izveštaja 

primenjuje  se  na  komplet  računovodstvenog  izveštaja  (bilans  stanja,  bilans  uspeha, 

izveštaj o promenama na kapitalu, izveštaj o novčanom toku i beleške) i izražavanje

mišljenja  o  njirna.  Kriterijumi  koji  revizorima  služe  za  formiranje  mišljenja  su 
računovodstveni  standardi.  Prilikom  revizije  podudaransti  svrha  je  utvrditi  nivo 
usklađenosti  sa  odredenim  pravilima,  politikama,  zakonima,  ugovorima  ili  državnim 
propisima.  Revizor  se  u  ovom  slučaju  angažuje  da  utrdi  da  li  neki  organizacioni  delovi 
komitenta  poštuju  zakone  ili  njegova  interna  pravila,  ili  zakone  i  propise  koji  regulišu 
poreze.  Ova  revizija  najčešće  se  primenjuje  u  slučajevima  kada  država  odnosno  vlada 
pruža  pomoć  klijentima  pri  čemu  je

  i  zainteresovana  da  revizor  utrdi  da  li  se  primalac 

sredstava ponaša u skladu sa propisima. Isti je slučaj i sa donacijaraa kad se donatori žele

uveriti da li su donacije potiošene u skladu sa namerom donatora. Revizija poslovanja koja 

se  naziva  i  revizij

a  izvođenja,  podrazumeva  uvid  u  celokupne  aktivnosti  preduzeća  s 

gledišta  ekonomičnosti  korišćenja  resursa.  Zadatak  ove  revizije  je  da  pored  ocene 
poslovanja  oceni  i  područja  koja  nisu  zadovoljavajuća  i  predloži  postupke  poboljšanja. 

Revizija  poslovanjaje 

najsloženija  jer  nije  uvek  jednostavno  dati  merodavnu  ocenu  i 

predlog. Bezobzira na to ova vrsta revizije u poslednjih nekoliko godina dobija na značaju i 
ima tendenciju povećanja.

1.3.Razlikovanje pojmova 

Revizija i kontrola predstavljaju dve metode is

pitivanja ekonomike preduzeća. Zajedničko 

im  je:  objekat  ispitivanja  (preduzeće)  i  cilj  ispitivanja,  a  razlikuju  se  po  organima  koji 

obavljaju ispitivanje, vremenu kada se ispitivanje vrši i intenzitetu kojim se ispitivanje vrši. 

Prema  tome,  kontrola  može 

biti:  prema  organima  koji  je  obavljaju 

–

  interna  i  eksterna, 

prema vremenu obavljanja 

–

permanentna, periodična i sporadična, te prema intenzitetu –

formalna i materijalna. Interna kontrola se može definisati kao ona kontrola koju trajno i na 

tekući način obavljaju organi onog preduzeća, koje predstavlja objekat kontrole, ispitujući 

sadašnje stanje i poslovanje preduzeća. Između ove dve metode ispitivanja najčešće se 

indicira  na  razlike  koje  se  svode  na:  frekventnost  ispitivanja,  vreme  ispitivanja  i  organe 

ispitivanja.  Različitost  u  frekventnosti  ispitivanja  čini  internu  kontrolu  stalnim  i  tekućim 

nadziranjem  poslovanja  prema  toku  kako  se  odvija.  Interna  revizija  je  povremeno  ili 

periodično  ispitivanje  po  isteku  izvesnog  vremenskog  perioda  ili  sporadično,  tj

.  prema 

potrebi.  Ove  dve  metode  se  mogu  odvijati  i  simultano  i  istovremeno,  s  tim  što  interna 

kontrola nadzire samo rad izvršnih organa, dok interna revizija nadzire i rad kontrolnih i rad 

izvršnih  organa.  Vreme  ispitivanja  internu  kontrolu  čini  preventivn

om,  a  internu  reviziju 

korektivnim  ispitivanjem.  Kada  organi  interne  revizije  revidiraju  rad  nekog  sektora,  onda 

ispituju  rad  izvršnih  i  kontrolnih  organa  pomenutog  sektora.  Interna  revizija  i  eksterna 

revizija. Interna revizija bi se mogla definisati kao kontrola koja ispituje i ocenjuje delovanje 

ostalih kontrola,  ili kao samostalna procjenjivačka funkcija ustanovljena u organizaciji da 

ispituje  i  ocenjuje  njene  aktivnosti  u  službi  dobrog  i  efikasnog  poslovanja  organizacije. 

Suštinska razlika između interne i eksterne rezvizije jeste u organima koji je vrše. Internu 

reviziju  vrše  interni  revizori  koji  su  zaposleni  u  preduzeću,  imenuje  ih  vrhovna  uprava 

preduzeća  i  rade  po  nalogu  uprave,  a  eksterni  revizori  nisu  zaposleni  u  preduzeću, 

imenuju  ih  organi  nadl

ežni  za  reviziju  i  rade  po  nalogu  naručioca  revizije  (uprave 

preduzeća ili ovlašćenih državnih organa).