УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ

ФАКУЛТЕТ ЗАШТИТЕ НА РАДУ

ПРЕДМЕТ

: ОДРЖАВАЊЕ ТЕХНИЧКИХ СИСТЕМА

TEMA

Одржавање машина у метелној индустији - стругови

Ментор: др Жарко Јанковић                                         Студент: Милан Радојковић

Ниш 2016.

Садржај

Увод.................................................................................................................................................3

1. Историјски развој машине................................................................................................4

1.1.

 Преглед садашњих 

машина.......................................................................................5

2. Опис машине и начин њеног рада .......................................……………….............…...7

3. Извори опасности универзалног струга и систем заштите …………………………...9

4. Упутство о безбедном раду и коришћењу машине………………………………..…10

5. Развој система техничке заштите...................................................................................11

5.1.

 Процеси развоја система 

заштите у индустрији....................................................11

6. Системи заштите машина од преоптерећивања............................................................12

7. Поступци превентивног одржавања стругова………………………………..…….....13

7.1.

 Технологија одржавања 

стругова............................................................................22

8. Основне мере и поступци за безбедан рад на стругу...................................................24

Закључак……………………….……………………………………..……………....…………25

Литература....................................................................................................................................26

background image

директној вези са тачношћу саме машине на којој се врши обрада истог. Нарочито је то 
важно у случају израде дијелова са уским толеранцијама. У том случају потребно је знати 
могућности машина које чине машински парк неког предузећа, те учинити све потребне 
радње како би се побољшала прецизност постојећих машина.

1. Историјски развој машине

Први   стругови   били   су   познати   још   у   доба   антике.   Могуће   да   су   већ   у   2. 

миленијуму   п.н.е.   постојали   стругови   за   обрађивање   дрва   итд.   Први   радови   струга 
пронађени су у 7. веку п.н.е. у Корнето, и Италији, ономад етрурски град. По грчкој 
митологији струг је  измислио  легендарни  Дедал,  тј.  онај  са  крилима  и  отац  Икара.  У 
једном египатском гробљу из 4. века п.н.е. нађене су прве слике једног струга. Ротација 
струга добијена је тиме што је један вукао по једном конопцу, док је други обрађивао 
комад са алатком. 

Овакав концепт струга остао је мање више до средњег века. У 13. веку конопац за 

ротацију   струга   био   је   везан   за   једну   даску,   слично   педалу,   види   стругу   са   ножним 
погоном, тако да је радник, који је обрађивао, са кораком на даску сам стварао ротацију 
струга.

Леонардо да Винчи је такође измислио један струг. Новина је била један котур 

преко којег је ишао конопац и тако омогућивао једну константу ротацију струга. Из 1480. 
године потичу и прве слике једног струга са супортом. Леонардо да Винчи користио је и 
једну дрскалицу за алатку; да ли је он то измислио није познато.

Први стругови са механичким супортом настали су средином 18. века у Великој 

Британији (Jacques Besson, 1751). Стругови су тад били углавном од метала и имале су 
скоро све карактеристике модерног струга. Први стругови способни за машинство, дакле 
за обрађивање метала, настале су вероватно у Сједињеним Америчким Државама крајем 
18. века (Sylvanin Brown, 1791). Ово је доба почетка индустријализације.

Слика 2.- Струг крајем 19. Века

1.1. Преглед садашњих машина

Заједничке особине свих ових врста стругова лежи у томе што се предмет окреће, а 

нож врши само кретање померања. Осталои услови рада као што су: начин учвршћивања 
предмета   и   његово   помицање,   број   ножева   употребљених   итсовремен   у   раду,   њихово 
учвршћивање, начин погона њиховог померања итд. 

Врсте стругова могу бити: 

-

Паралелни стругови

-

Револверски стругови

-

Чеони стругови

-

Каруселни стругови

Паралелни   стругови

-   Су   у   већини   случајева   универзални   стругови   чија   је 

карактеристика да предмет који се обрађује лежи између шиљака радног вретена и коњица 
или   у   чељусној   плочи   се   нож   помичедуж   предмета   који   се   обрађује   тј.   Паралелно 
сањеговом осом по чему су ови стругови и добили име. Назив универзални струг долази 
од тога што се на овим струговима могу обављати скоро све врсте стругарских радова. 
Међу паралелне стругове убрајамо тзв. Стругове високог дејства који се назив врло често 
сусреће.   То   се   стругови   који   се   за   време   рада   постижу   велики   ефекат   како   у   снази, 
количини скинуте струготине тако и у тачности у грубом и фином раду.

Револвер струг

- Карактеристика ових стругова лежи у томе што раде са већим 

бројем алата разног облика који у одређено време један за другим који у одређено време 
један за другим долазе на радно место као што меци из буренцета револвера долазе у цев. 
По сличности кретања ови су стругови и добили свој назив. За разлику од стандардних, 

background image

може   тачно   подесити.     Предмет   лежи   на   округлој   хоризонталној   плочи   (6)   масивне 
конструкције.   Кретање   обртања   ова   плоча   добија   са   доње   стране   преко   вертикалног 
радног вретена струга и кружног коничног озубљеног венца са спиралнм озубљењем. 

Пречник ових полоча може да достигне и величину од 20 м. Неке конструкције 

имају још и једно помоћно, хоризонтално радно вретено у радном венцу предмета који се 
обрадјују.   Погон   помоћног   вретена   долази   од   покретног   електромотора   преко   мењача 
брзина.

Слика 4.- Каруселни струг

2. Опис машине и начин њеног рада

Универзални стругови су предвиђени за појединачну и малосеријску производњу 

предмета   различите   сложености.   На   њима   се   могу   обрађивати   све   обртне   површине, 
укључујући и навој.

             Основу машине чине две ноге постоља (2 и 3) и кревет (1). Главно обртно 

кретање изводи главно вретено тако што погон добија од погонског електромотора преко 
преносника(зупчастог) за главно кретање (4). Машина може да оствари различите бројеве 
обртаја (алитачно одређене за конкретну машину), а жељени број обртаја се бира помоћу 
управљачких ручица. Помоћно праволинијско кретање, уздужно или попречно, остварује 
носачалата (7) погоном са главног вретена преко преносника за помоћно кретање (11). 

Želiš da pročitaš svih 26 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti