Anatomija i fiziologija čoveka – Respiratorna fiziologija
АНАТОМИЈА
И
ФИЗИОЛОГИЈА
ЧОВЕКА
ЗА
ИНЖЕЊЕРЕ
1
3.
СИСТЕМСКЕ
ОСНОВЕ
ФИЗИОЛОГИЈЕ
РЕСПИРАТОРНОГ
СИСТЕМА
Свака
ћелија
у
организму
има
потребу
за
кисеоником
као
што
има
потребу
и
за
ослобађањем
угљен
-
диоксида
.
Кисеоник
и
хранљиви
састојци
неоподни
за
нормалан
живот
и
функционисање
ћелије
се
до
ње
допремају
путем
крви
.
Крв
је
течно
ткиво
које
циркулише
затвореним
системом
крвних
судова
(Fox,
2002):
У
састав
крви
улазе
:
1.
Плазма
(55 %) –
готово
провидан
жућкасти
флуид
од
кога
је
90 %
вода
и
10 %
чврсте
материје
.
Количински
,
у
плазми
је
највише
натријумових
јона
,
али
садржи
и
многе
друге
јоне
као
и
органске
молекуле
.
Протеини
(
албумини
,
глобулини
,
фибриноген
)
чине
7–9 %
плазме
(60–80 g/l).
Албумини
чине
60–80 %
протеина
плазме
,
најмањи
су
по
димензијама
,
формирају
се
у
јетри
и
главни
су
протеини
одговорни
за
колоидни
осмотски
притиск
(
онкотски
притисак
)
у
капилару
.
Глобулини
су
груписани
у
три
подтипа
:
алфа
,
бета
и
гама
глобулине
.
Алфа
и
бета
се
производе
у
јетри
и
функција
им
је
траснпорт
липида
и
витамина
растворљивих
у
мастима
.
Гама
глобулини
су
антитела
која
производе
лимфоцити
и
имају
функцију
у
имунолошкој
заштити
.
Фибриноген
који
чини
само
око
4 %
протеина
плазме
,
формира
се
у
јетри
и
има
важну
улогу
у
згрушавању
крви
.
2.
Ћелијски
елементи
(45%) –
тежи
су
од
плазме
и
приликом
узимања
узорака
крви
којој
је
спречена
коагулација
они
падају
на
дно
епрувете
,
док
се
плазма
издваја
у
горњем
слоју
:
-
црвена
крвна
зрнца
или
еритроцити
(4,2-6,4x10
12
/l) –
транспорт
O
2
и
С
O
2
.
Она
садрже
крвни
протеин
хемоглобин
(Hb)
који
је
задужен
за
транспорт
хемијски
везаног
кисеоника
.
Једно
црвено
крвно
зрнце
садржи
око
280
х
10
6
молекула
хемоглобина
(Fox, 2002).
Сваки
молекул
хемоглобина
(Hb)
садржи
четири
глобина
–
протеинска
ланца
од
којих
је
сваки
везан
за
по
један
хем
–
органски
молекул
црвеног
пигмента
који
садржи
један
јон
двовалентног
гвожђ
a
(Fe
2+
).
С
обзиром
на
ову
структуру
,
сваки
молекул
хемоглобина
може
да
веже
највише
четири
молекула
O
2
.
-
бела
крвна
зрнца
или
леукоцити
(4-11
х
10
9
/l) –
одбрана
од
бактерија
-
крвне
плочице
или
тромбоцити
(250-500
х
10
9
/l) –
важне
за
нормално
згрушавање
крви
.
Крв
транспортује
O
2
и
С
O
2
између
плућа
и
осталих
ткива
у
организму
.
Ови
гасови
се
преносе
на
два
начина
:
-
физички
растворени
у
плазми
(3 %)
-
хемијски
комбиновани
са
хемоглобином
или
претворени
у
друге
молекуле
(97 %)
Физиологија
размене
гасова
и
материја
у
организму
се
заснива
на
следећим
физичким
законима
:
1.
Далтонов
(Dalton)
закон
:
у
смеши
гасова
,
парцијални
притисак
сваког
појединачног
гаса
је
онај
притисак
који
би
тај
гас
имао
када
би
се
сам
налазио
у
целој
запремини
.
Притом
,
uk
i
i
n
P
P
=
=
∑
1
где
је
n
број
гасова
у
смеши
.
2.
Хенријев
(Henry)
закон
:
степен
физичке
растворљивости
гаса
у
течности
је
директно
пропорционалан
парцијалном
притиску
гаса
којем
је
флуид
изложен
.
Коефицијент
пропорционалности
се
назива
коефицијент
растворљивости
и
карактеристика
је
сваког
гаса
.
На
пример
,
угљен
-
диоксид
има
коефицијент
растворљивости
око
двадесет
пута
већи
од
кисеоника
што
значи
да
ће
се
,
при
истим
условима
,
у
течности
растворити
у
том
односу
.
Коефицијент
растворљивости
зависи
од
температуре
,
с
тим
што
јој
је
обрнуто
пропорционалан
.
Уколико
је
течност
изложена
смеши
гасова
они
независно
продиру
у
течност
и
понашају
се
независно
један
од
другог
.
3.
Бојлов
(Boyle)
закон
:
при
константној
температури
,
притисак
гаса
у
суду
је
обрнуто
пропорционалан
запремини
суда
у
којем
се
налази
:
(
)
p V
c o n s t
T
c o n s t
⋅
=
=
.
.
4.
Грахамов
(Graham)
закон
:
Дифузија
гаса
кроз
гас
је
обрнуто
пропорционална
квадратном
корену
њихових
молекулских
маса
при
константној
температури
:
1
2
2
1
Mm
Mm
D
D
=
Брзина
кретања
ваздуха
на
почетку
дисајних
путева
је
велика
а
како
се
приближава
алвеолама
она
се
све
више
смањује
.
Брзина
ваздуха
у
алвеолама
се
толико
смањује
да
се
кретање
гасова
одвија
на
нивоу
дифузије
гаса
кроз
гас
.
С
обзиром
на
то
да
је
:
85
,
0
44
32
2
2
=
=
=
MmCO
MmO
D
значи
да
је
брзина
дифузије
угљен
-
диоксида
85 %
од
брзине
дифузије
кисеоника
што
је
занемарљива
разлика
тако
да
се
слободно
може
рећи
да
ова
два
гаса
дифундују
истом
брзином
(
Јовановић
, 2004).
АНАТОМИЈА
И
ФИЗИОЛОГИЈА
ЧОВЕКА
ЗА
ИНЖЕЊЕРЕ
Handout 9
п
-2008
2
3.1
АНАТОМИЈА
РЕСПИРАТОРНОГ
СИСТЕМА
Системи
који
учествују
и
омогућавају
размену
гасова
су
респираторни
и
кардио
-
васкуларни
.
Респираторни
систем
(
сл
. 3.1.1)
чине
нос
и
уста
,
ждрело
(pharynx),
гркљан
(larynx),
душник
(trachea)
и
плућа
у
оквиру
којих
су
душнице
или
бронхије
које
се
у
плућима
деле
на
бронхиоле
на
чијим
се
крајевима
налазе
алвеоле
(
сл
. 3.1.2.).
Слика
3.1.1.
Респираторни
систем
(Mackenna,
Callander, 1997)
Размена
гасова
се
одвија
искључиво
у
алвеолама
.
Свака
алвеола
је
обавијена
сплетом
капилара
из
плућног
крвотока
где
кроз
јако
танку
алвеоларну
мембрану
и
зид
капилара
(
алвеолокапиларна
или
респираторна
мембрана
),
чија
је
дебљина
укупно
око
0,5
µ
m,
крв
везује
O
2
и
ослобађа
С
O
2
.
Слика
3.1.2.
Дисајни
апарат
(Mackenna, Callander,
1997)
Плућа
су
обавијена
танком
мембраном
–
плућном
марамицом
.
Она
се
састоји
из
два
листа
:
унутрашњег
(
дробног
или
висцералног
)
листа
који
обавија
плућа
,
док
спољашњи
(
зидни
или
париетални
)
лист
облаже
зидове
грудног
коша
.
Простор
између
ова
два
слоја
се
назива
марамична
дупља
и
у
њој
се
налази
танак
слој
флуида
који
их
адхезионим
силама
држи
приљубљеним
,
али
им
омогућава
да
клизе
један
преко
другог
.
Еластична
сила
плућа
тежи
да
их
одвоји
,
тако
што
између
висцералног
и
париеталног
листа
плућне
марамице
ствара
подпритисак
од
2 – 6 mmHg.
Обзиром
да
је
притисак
у
плућима
(
интрапулмонарни
)
виши
од
притиска
у
марамичној
дупљи
(
интраплеуралног
),
постојање
разлике
у
овим
притисцима
одржава
плућа
приљубљена
за
грудни
кош
.
Функција
респираторног
система
је
да
доноси
неопходан
кисеоник
и
елиминише
угљен
-
диоксид
из
организма
док
је
крв
та
која
транспортује
ове
гасове
,
носећи
O
2
свим
ткивима
у
организму
и
С
O
2
плућима
.
Слика
3.1.3.
Кардио
-
ваксуларни
систем
(Mackenna,
Callander, 1997)
Систем
у
организму
који
служи
да
транспортује
крв
до
сваке
ћелије
је
кардио
-
васкуларни
систем
.
Њега
чине
:
-
срце
као
„
пумпа
“
и
-
крвни
судови
:
-
артерије
–
преносе
крв
од
срца
до
ткива
,

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti