САДРЖАЈ
Појам кривице.......................................................................... 02
Елементи који чине кривицу .................................................. 02
Основи који искључују кривицу ............................................. 03
Методи утврђивања неурачунљивости ............................... 04
Казна ......................................................................................... 06
Литература................................................................................ 08
Појам Кривице
Кривица представља један од четири обавезна елемента у општем појму кривичног дела, што
значи, да би се једна радња могла сматрати кривичним делом потребно је да се она може
приписати у кривицу учиниоцу.
Кривични законик Републике Србије на један нови начин одређује појам кривичног дела чији је
основни елемент управо субјективног карактера – кривица учиниоца дела. Дакле, кривица се
према новом Законику схвата на два начина, прво као субјективни елемент појма кривичног дела
и друго као основ за примену казне и друге кривичне санкције.
Наше раније законодавство није користило термин кривица, већ је познавало термин кривична
одговорност.
Кривица суштински представља централни појам у кривичном праву с обзиром да је она основ и
услов кривичне одговорности. Да би неко кривичноправно одговарао, није довољно само да
учини дело већ је неопходно да је крив за оно што је учинио или пропустио да учини.
Према Законику, кривица постоји ако је учинилац био урачунљив и ако је поступао са умишљајем,
а био је свестан или је био дужан и могао бити свестан да је његово дело забрањено.
Међутим, кривица може постојати и онда када је учинилац поступао из нехата, ако то закон
изричито предвиђа. Дакле, као елемент кривице јавља се и противправност. Свест о
противправности не мора увек постојати, довољно је да је постојала дужност и могућност да се
таква свест има.
Елементи који чине кривицу
Кривицу чине три елемента:
-урачунљицост,
-умишљај или нехат и
-свест или дужност и могућност свести о противправности.
Наш Кривични законик не дефинише урачунљивост, већ неурачунљивост која постоји у ситуација
када учинилац није мога да схвати значај свог дела или није могао да управља својим поступцима
1
