Tema:
DRUŠTVENE I KULTURNE PREDPOSTAVKE NASTANKA SOCIOLOGIJE
Studijski program: TEKSTILNA TEHNOLOGIJA
SEMINARSKI RAD
Predmet: SOCIOLOGIJA
Profesor:
Dr Emilija Djikić Jovanović
Student:
Ivan Ilić
Br. Indeksa 969/14
VISOKA STRUKOVNA ŠKOLA ZA TEKSTIL
LESKOVAC
2015
Sadržaj
1. Uvod ………………………………………………………………..………………………………………1
2. Teškoća predmetnog odredjena sociologije .................................................3
3. Različita shvatanja o predmetu sociologije ..................................................4
4. Odredjenje predmeta sociologije u Jugoslovenskoj literaturi...................... 5
5. O odnosu istorijskog materijalizma i sociologije ......................................... 6
6. Prilog definiciji predmeta sociologije ...........................................................8
7. Specifičnosti I nivoi sociološke analize i vrste socioloških istraživanja u
savremenoj sociologiji ………………………………………………………………………………11
8. Opšta sociologija i posebne sociologije ......................................................13
9. Zaključ .......................................................................................................15
10. Literatura ..................................................................................................16
početka rascepana. Ona je podjednako proizašla iz duha revolucije kao i restauracije. Svaka od
stranaka gradjanskog rata nju je reklamirala za sebe.
Iako predstavlja jednu od najmladjih nauka u korpusu društvenih nauka, sociologija je u
našem veku doživela snažnu ekspanziju.Takav njen razvitak nije izraz neke mode već dubljih
struktirnih društvenih potreba – da se problemi savremenog društva celovitije istraže a rezultati
naučnog saznanja stave u funkciju razrešavanja društvenih problema i protivrečnosti naše epohe.
Danas je izvršena globalizacija i internacionalizacija sociologije. Njen razvoj nije više isključivo
vezan samo za neke regione savremenog sveta; ona sve fiše svojim predmetnim interesovanje i
uljučenjem u profesionalnu podelu rada, širi svoj krug i postaje medjunarodna, svetska. Ovakav
eksplozivni razvoj sociologije osobito je došo do izražaja posle drugog svetskog rata i na Zapadu i na
Istoku, kako u razvijenim industrijskom zemljama, tako i u zemljama trećeg sveta.U osnovi tako
burnog procesa razvitka sociologije leže velike društvene promene do kojih je došlo u toku i posle
drugog svetskog rata (socijalističke revolucije,oslobadjanje od
kolonijalizma,industrijalizacija,urbanizacija i drugi socijalni procesi).
Plima interesovanja za studije sociologije,osobito je medju mladima porasla izmedju
šezdesetih i sedamdestih godina. Opredeljenje za studije sociologije u ovom periodu bilo je izraz ne
samo uže profesionalnih aspiracija mladih, već i širih njihovih utopijskih nada i socialnih težnji da
menjaju svet. Stoga su upravu svi oni koji su u to vreme o angažovanoj sociologiji govorili kao o
sociologiji akcije,nauci čiji je zadatak ,,da društvo dovede do spoznaje o njihovoj akciji“ , te da u tom
smislu shvaćena sociologija ,,nije samo rigorozna znanstvena disciplina, već u isto vreme
intelektualna životna avantura“.
2. Teškoća predmetnog odredjena sociologije
Iako se sociologija po stupanju vlastite zrelosti i konstituisanosti, danas nalazi na većem
nivou ekzaknosti i odredjenosti vlastitog predmeta istraživanja u odnosu na stanje u prošlom veku,
početkom i sredinom našeg veka, još uvek ne prestaju kontroverze šta je težište u suština sociologije
kao nauke. Nas ovde ,pre svega ,zanimaju suštinski teorijski razlozi različitog predmetnog odredjena
sociologije kao nauke. Otuda ćemo učiniti pokušaj elaboriranja tog pitanja u kontekstu savremenih
teorijskih konfrontacija, s ciljem da damo svoj doprinos operacionalizaciji pojma predmeta sociologije
kao nauke, bližem definisanju njene saznajne i socijalne fukcije u savremenom društvu.
Ovde ,u skici,dajemo pregled različitih teorijskih stanovišta,iz čijeg ugla su činjeni napori na
predmetnom utemeljenju sociologije, zatim pokušaj kritičkog osvrta na domet i ograničenost
različitih teorijskih pristupa u problematizaciji ovog pitanja u stranoj i našoj sociološkoj literaturi,da bi
smo ,napokon,i sami dali prilog operacionalizaciji pitanja predmetne odredjenosti i idejnog – teorijske
usmerenosti sociologije kao kritičke i angažovane humanitarističke nauke o društvu u sistemu
savremenih nauka.
Ni kod jedne nauke nema toliko sporenja oko pitanja njenog predmeta kao kod
sociologije.Laičko shvatanje je,naravno drugačije. Predstavnicima ovog mišljenja je sve jasno.Oni
papagajski ponavljaju da je predmet sociologije društvo. Globalno uzevši – to je tačno. No, bliže,
preciznije odredjivanje predmeta sociologije pokazuje se mnogo težim zadatkom nego što se na
početku mislilo. Faktori koji usložnjavaju predmetno odredjenje sociologije kao nauke su sledeći:
a) Promenljivost i heterogenost društva;
b) Složenost i dinamičnost društvenih zakonitosti;
c) Dejstvo socijalno – klasnog determinizma na duhovno stvaralaštvo, u tom kontekstu i na
nauku;
d)
Mladost sociologije kao nauke.
