Д
РУШТВЕНЕ И КУЛТУРНЕ
ПРЕТПОСТАВКЕ
НАСТАНКА СОЦИОЛОГИЈЕ
И ЊЕНА ДИФЕРЕНЦИЈА
Студенти:
Јована Јовановић (7526)
Тамара Илић (7546)
Ниш, 26.10.2016
.
Проф. др. :
Данијела Здравковић
Р
АЗВОЈ И НАСТАНАК СОЦИОЛОГИЈЕ
Развојну линију социологије као науке запазићемо да је њен
настанак и развој најпре почео у XIX веку на западу пре свега у
Западној Европи и Северној Америци. Постепено, нарочитo после
Другог светског рата проширила се у развијеним индустирјским
земљама и у земљама трећег света тј. земљама у развоју.
Друштво је и раније било предмет изучавања појединих наука,
нарочито филозофије, и то социјалне филозофије. Временом је
препозната потреба да се заснује засебна наука о друштву. Ту
замисао је први изложио Огист Конт (1798—1857) у свом "Курсу
позитивне филозофије", где је понудио класификацију наука у којој
је и социологија нашла своје место.
Д
РУШТВЕНИ ПРИНЦИПИ НАСТАНКА СОЦИОЛОГИЈЕ
У друштвеној основи социологије налазе се :
1.
Тековине буржоазијске револуције;
2.
Индустријска револуција;
3.
Успон капитализма;
4.
Наступ снага социјализма;
5.
Урбанизација;
6.
Грађанско друштво;
7.
Класно раслојавање;
8.
Антагонизми основних класа
ФРАНЦУСКА РЕВОЛУЦИЈА
Француска револуција (1789—1799) је била важан деo
историје Француске, Европе и западне цивилизације. Током тог
периода, република је заменила апсолутистичку монархију, а Римокатоличка
црква је била приморана да изврши радикалну реорганизацију. Револуција се
сматра главном прекретницом у историји Запада - од времена апсолутизма и
аристократије до доба грађанства као главне политичке снаге.
ИНДУСТРИЈСКА РЕВОЛУЦИЈА
Индустријска револуција је појам везан за нагли друштвени развој који се
догодио у кратком временском периоду.Тиме је почео развој који је од краја 18.
до средине 19. века темељно изменио раније политичке, привредне и
друштвене системе у већем делу света. Почела је Прва индустријска
револуција.
УСПОН КАПИТАЛИЗМА
Капитализам је економски систем заснован на приватном власништву капитала.
Већина теоретичара се слаже да се капитализам утемељио у 18., 19. и 20. веку,
и то током ера индустријске револуције и европског империјализма, велике
депресије и током Хладног рата.
Лудистички покрет – Лудисти су припадници покрета радника почетком XIX века.
Припадници овог покрета су за тежак положај радничке класе
у капитализму сматрали кривом машинску производњу. Ломљење машина био је
један од видова њихове борбе.
