орган може бити организован као монарх или као председник републике. Председник
државе који на тај високи државни положај није биран него долази наслеђем, који ту власт
врши без ограничења дужине мандата, формално доживотно и који је као личност
освећена, неповредива и неодговорна је морх.

Председник државе који се на тај положај бира посредно или непосредно од стране

бирача (народа) чији је мандате одређен временски на неколико година, уз евентуално
ограничење или без ограничења поновног избора и који је уз све то одговоран је
председник републике. При томе је материјална и кривична одговорност председника
републике правило, док је његова политичка одговорност изузетак.

Тако је и преседник републике у ставри председник државе који се на тај положај

бира посредно или непосредно од стране бирача, чији је мандат одређен временски на
неколико година, уз евентуално ограничење или без ограничења поновног избора и који је
уз све то одговоран. Облици монархије: сталешка монархија, апсолутна монархија и
уставна монархија.

Монарх је председник државе који на тај високи државни положај није биран, него

долази наслеђем, који ту власт врши без ограничења дужине мандата, формално
доживотно, и који је као личност неповредива и неодговорна.

Монарх је у сталешкој монархији био само феудални владалац. Његова власт била

је слаба. У апсолутној монархији монарх постаје суверени извор сваке власти у држави.
Монархова   власт   је   неограничена,   његова   воља   је   закон.   У   уставној   монархији   власт
монархова   је   одређена   уставом   и   она   је   постала   ограничена   политичким   слободама
грађана   и   установом   народног   представништва.   Уставна   монархија   може   бити
дуалистичка   и   парламентарна.   У   дуалистичкој   монархији   има   парламента,   али   нема
парламентарног система. Краљ поставља министре независно од парламентарне већине, а
ови њему једино одговарају за свој рад.

У парламентарној монархији краљ влада, али не управља. Министре бира већина у

парламенту, којој су министри и одговорни. У уставној парламентарној монархији монарх
је само формални председник извршне власти. Положај преседника републике је различит
у преседничком и у парламентарном систему власти.

Када је након апсолутистички режима са апсолутним монархом, дошло до поделе

државних функција на различите државне органе председник државе постаје носилац
извршне, а парламент законодавне функције. Али у земљама у којима се државна власт
врши на начелу поделе власти није сва извршна власт поверена на вршење председнику
државе. Само у системима круте поделе власти, какав је председнички систем, председник
државе врши целокупну извршну власт, док у земљама са гипком поделом власти постоји,
тзв бицефална егзекутива, тј. извршну власт – функцију врше два државна органа
председник државе и влада.

У председничком систему власти председник републике се по правилу бира

непосредно од стране бирача, а његова овлашћења приближна су онима која има монарх.
У парламентарном систему председник републике се по правилу бира од стране народног

представништва и он нема више власти од парламентарног монарха, али обично има мањи
углед и утицај од овог.

У стварности председник републике изабран од стране парламента врши на

симболичан начин овлашћења која су му додељена и ограничава се на стављање свог
потписа. Стварну извршну власт и много више од тога врши влада.,која произилази из
парламента и политички му је одговорна. Како је председник лишен стварне власти и
политички неодговоран, сви његови акти морају бити премапотписани од стране
одговорних министара, чланова владе, над којима парламент може вршити контролу.

Појавом тзв. мешовитих система председник републике који је непосредно изабран

од стране бирача постаје и стварни вршилац извршне власти, којем се уставом додељују
овлашћења   за   обезбеђивање   редовног   функционисања   јавних   власти.   У   савременим
државама председник државе је носилац извршне функције  државне власти. У зависности
од  тога да ли он ту функцију врши у целини или је дели са владом, као другим органом
извршне   власти,   у   савременим   државама     разликујемо   моноцефалну,   бицефалну   и
мешовиту извршну власт.

У парламентарном систему председник републике се бира од стране народног

представништва   и   он   нема   више   власти   од   парламентарног   монарха.   У   савременим
државама   председник   државе   је   носилац   извршне   функције   државне   власти.   Извршна
власт   може   бити   моноцефална,   бицефална   и   мешовита   у   зависности   од   тога   да   ли
председник државе ту функцију врши у целини или је дели са владом, као другим органом
извршне власти.

Моноцефална извршна власт постоји када целокупну извршну власт врши

председник државе, када је председник државе истовремено и председник владе. Ту влада
формално као државни орган ни не постоји, нити сама има сопствена овлашћења.

Бицефална извршна власт постоји када постоје два посебна државна органа од

којих сваки има сопствену надлежност из области извршне власти. При томе је
председник државе симболични, а влада је стварни носилац извршне власти. То је
традиционални облик извршне власти у парламентарном систему.

Мешовити облик извршне власти постоји када влада утврђује и води националну

политику, али јој се у вршењу одредјених функција придружује и председник републике,
који има уставно овлашћење да обезбеђује редовно функционисање јавних власти као и
континуитет државе.