ПОЈАМ ИНФРАСТРУКТУРЕ
Инфраструктура представља основ опстанка и развоја цивилизације. Такву
улогу имала је од оног тренутка од када је човек свесно оформио прво станиште и
култивисао прве житарице. Поред станишта он је морао да изгради и прве
примитивне инфраструктурне објекте као што су бунари и спремишта за
производе које је узгајао. О овим, као и свим другим инфраструктурним објектима
који су потом следили, тадашњи човек морао је да научи да је поред њихове
изградње веома важна и ефикасна експлоатација и квалитетно одржавање и
заштита. До данас то је био и остао услов и једини начин да ти објекти буду од
помоћи људима како са економског, тако и са друштвеног, културног и
политичког аспекта.
Имајући у виду важност инфраструктуре једне државе, њену употребну
вредност и значај за развој и унапређење сваке заједнице, као приоритетан задатак
сваког друштва се намеће рационално и ефикасно управљање овим јавним
добрима. То се може постићи само доследним поштовањем и спровођењем
дугорочне државне стратегије развоја, унапређења и заштите инфраструктурних
система.
Нека општа подела данашњих инфраструктура може се извршити на “тврде”
и на “меке
”
инфраструктуре.
Термин тврде
односи се на физичке системе
неопходне за
функционисање модерног индустријског друштва, док се термин
меке инфраструктуре односи на институције које су неопходне за очување
економских, здравствених, културних и друштвених стандарда (финансијски
систем, образовни систем, систем здравствене неге, систем државне управе,
спровођење закона, службе за ванредне ситуације).
Критичне инфраструктуре од виталног су значаја за нормално
функционисање друштва и држава. Инциденти, несреће или намерно ометање
нормалног функционисања инфраструктура може да остави озбиљне последице по
економију и да спречи на дужи или краћи период рад инфраструктуре, што се
може одразити на велики број људских делатности. Бројни су разлози због којих
инфраструктура мора бити добро обезбеђена и заштићена.
Начин на који је критична инфраструктура представљена као основа
западњачког начина живота привукла је пажњу многих стручњака који се баве
критичним инфраструктурама и питањима безбедности. Стручњаци истичу дa
критичне инфраструктуре играју виталну улогу у данашњем друштву и
представљају основ оног што се данас сматра квалитетним животом.
2
КРИЗА И МЕДИЈИ
Комуникација је темељан услов људског напретка. Савремени електронски,
дигитални медији, омогућују јавну комуникацију која је афирмисана у пракси
током 21. века. То је срж новинарства, а самим тим и медијске инфраструктуре
данашњице. Начела на којима се медији заснивају требала би бити:
начело истинитости, добра и праведности, приватности и одговорности;
тачност и објективност;
Данас медији представљају моћно средство, којима се манипулише људима
те се информације, често нетачне, „сервирају“ од стране оних који имају моћ и
желе да је прошире или присвоје нешто што им не припада. Како у животу, тако и
у рату медији имају јак (некада чак и пресудан) утицај на исход истог, при чему се
чињенице и истина прикрива, а јача страна даје информације које јој одговарају.
Поставља се питање улоге медија у оружаном сукобу, колико медији
помажу, а колико одмажу у већ тешкој ситуацији. Све савременији преносници
информација, као и њихови творци, често искривљују слику стварности, тако да се
отвара питање њихове сврсисходности и потреба за постојањем, иако се
савремени свет не би могао замислити, нити функицонисати без њих. Данас није
питање да ли су информације доступне, већ да ли су исправне. Такође се не
поставља питање постојања информација, већ знања како до њих доћи. Сами
медији су разапети између противуречних захтева политике, привреде, саме
продукције, њихове перцепције и дистрибуције.
Кризе које се јављају као последица елементарних непогода, нешто је на
шта се не може утицати и у овим условима медији углавном преносе објективне
информације (осим у случају да се жели избећи паника у јавности нпр. због броја
жртава). То су кризе где не постојимо „ми“ и „они“. Овде се јавља само једна
страна којој је нанесена штета.
Пословне кризе су економског или финансијског предзнака, које настају
услед утицаја човека или неких околности на које човек није могао да рачуна
(девизни курс, светска економска криза, промена понуде и тражње и сл.). Ове
кризе не везују се за људске жртве, имају материјлни предзнак, па је из тог разлога
и мања њихова сензационалност.
Ратом изазване кризе увек су последица човековог утицаја. Оне захватају
целе нације, државе, па чак и континенте. Рат готово увек са собом носи оно што
је највредније – људске животе. Поред тога рат ремети целокупно функционисање
подручја које захвата, па тако узрокује материјалне губитке, кризу привреде,
поремећаје у образовању, здравству, економији.
Савремено друштво у данашњим оквирима, не може се замислити без
постојања медија. Без обзира о којој се сфери жиовота ради, медији су ти који
4
