1
Кривично право-посебни део
Тема: Недозвољена трговина, држање и стављање у промет опојних
дрога
Професор:
Студент:
КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ЗДРАВЉА ЉУДИ
2
НЕОВЛАШЋЕНА ПРОИЗВОДЊА,ДРЖАЊЕ И СТАВЉАЊЕ У У ПРОМЕТ
ОПОЈНИХ ДРОГА (
члан 246.
КЗ)
1.УВОДНИ ДЕО:
Oпојне дроге у медицини имају позитивне ефекте,Међутим,њихово дејство је
вишеструко штетно кад се употребљавају неконтролисано и без медицинског
надзора.Међународна заједница се одавно залаже да се употреба опојних
дрога спречи.Ширење опасности и злоупотребе код опојних дрога се
подразумева,довели су до сазнања да је потребна интервенција на светском
нивоу.То је било могуће оснивањем ОУН-а,али извесни резултати
постигнути још у време друштва народа,као и пре тога.
Средином 19 века у државама (Француској,Шведској,Ирској и још
неким другим земљама), донети су национални закони који су се у првом
реду односили на отрове,а потом је опијум,морфијум и друге опојне дроге.
1909.године дошло је до састанка Мечународне опијумске комисије на којем
су усвојене резолуције да се трговина мора ограничити само у медицинске
сврхе.
Прва међународна конвенција о опоијуму потписана је
1912.године,после чега је уследило доста других конвенција,протокола и
споразума.
Основу садашњег система чине:
- Јединствена конвенција о опојним дрогама из 1961.године
- Конвенција о психотропним супстанцама из 1971.године
- Протокол о измени Јединствене конвенције о опојним дрогама из
1972.године
- Конвенција УН против незаконитог промета опојних дрога и психотропних
супстанци из 1988.године.
Ове као и већину других конвенција ратификовала је и наша земља.
4
Опојним дрогама смаају се супстанце и препарати који су у прописима
заснованим на закону проглашени за опојне дроге.Имајућу у виду остале
прописе под опојним дрогама требамо подразумевати супстанце и препарате
природног и синтетичког порекла чијом се употребом могу створити стања
зависности која могу да изазову оштећење здравља или на други начин
угрозе људски интегритет у
физичком,психичком и социјалном смилу.
3.ВРСТЕ И ПОДЕЛА ОПОЈНИХ ДРОГА
По пореклу материје и начину на који се производе ,опојне дроге
могу бити
:
-природне
-полусинтетичке
-синтетичке
Према свом фармаколошком својству и дејству на нервни
систем човека могу бити:
-
наркотике (
опијати-алкалоиди опијума и све супстанце које
делују слично морфину,без обзира на хемиску структуру)
-
психостимулаторе (
кокаин , екстази , амфетамин)
- психодепресоре (
барбитурати , седативи)
-
халуциногене (
марихуана или хашиш , лсд , кокаин)
Светска здравствена организација предлаже поделу која је још актуелна
5
- алкохолно – барбитуратни тип зависности
етанол,барбитурати седативи, као што су
хлоралхидрат,мепробамат,метраквалон,метабензодиазепини
-
опијатско-морфински тип:
морфин, коедеин хероин и синтетичке супстанце сличне морфину
-
кокаински тип:
кокаин и лишће коке
-
амфетамински тип:
Амфетамин,метамфетамин,метиламфетами,фенметразин
-
канабидоидни тип:
марихуана и хашиш
- халуционогени тип:
мескалин из какктуса , диеталамин лизергичне киселине – ЛСД
-
кат тип:
препарати биље (жваће се ритуално)
-
испарљиви растварачи:
Ацетон , толуен , универзални лепкови карбон , терацхлорид
С обзиром на одредбе нашег зконодавства,Одредбе КЗ и Закона о
производњи и промету опојних дрога наше надлежно министарство донело је
Решење о утврђивању опојних дрога и психотропних супстанци.
Радња извршења се састоји у разноврсним делатностима као што су:
производња , прерада , продаја , нуђење на продају , куповина , држање
или преношење ради продаје , посредовање у продаји или
куповини.
Међутимопојне дроге се могу и на други начин неовлашћено
ставити у промет.
Прозводња и промет могу се вршити само за медицинске ,
ветеринарске , лабораториске и научне сврхе.
Под дозвољеним прометом опојних дрога подразумева се увоз , извоз ,
транзит , продаја и сваки други начин стављања у промет опојних дрога.У
судској пракси дошао је до изражаја став да се под недозвољеном
производњом опојне дроге подразумевасвака активност извршиоца којом се
из одређеног материјала добија супстанца која има својство опојне дроге,јер
у чему ће се састојати та активност зависи од природе материје која се
прерађује и од које се добија супстанца која има својство опојне дроге.Док је
