Realistička proza Laze Lazarevića
1
Увод
У овом раду ће бити речи о реалистичкој прози Лазе Лазаревића. Пре свега, биће
објашњен појам реализам и тенденције реалистичке поетике. Кроз књижевно дело Лазе
Лазаревића тумачиће се реалистичка поетика са освртом на његове приповетке
„Ветарˮ, „Вертерˮ и „Швабицаˮ. Кроз анализу ових приповедака ће бити показано који
су то елементи ове епохе присутни у њима. Такође, биће објашњено зашто оне
припадају симболистичкој фази у стваралаштву Лазаревића.
2
Епоха реализма
Термин реализам (лат. Realis-стваран, истинит) означава метод обликовања
књижевног уметничког дела, на једној страни, и означава књижевни правац, епоху у
историји књижевности, на другој страни. Реализам као метод, поступак у обилковању
књижевног уметничког дела, присутан је у књижевности од најстаријих времена.
Реалистички метод је постао доминантан већ у трећој деценији XIX века јер га
постепено прихвата већина писаца и на снази је, зависно од књижевне средине, а у
српској књижевности до 1915. године. Чим је метод реализма прихваћен од већине
писаца који показују слична тематска опредељења, користе сличне стилско-изражајне
поступке и исказују слична схватања о друштвеним и уметничким питањима, настао је
књижевни правац реализам, посебна епоха у историји европских књижевности.
Термин реализам означава метод обликовања књижевне стварности или
књижевну епоху. У првом случају термин нема временско ограничење, примењив је за
писце свих времена који у свом стварању користе метод реализма. У другом случају
термин се користи у ограниченом временском значењу, односи се на писце који су
стварали у другој половини XIX века и примењивали реалистички метод.
Реализам има уметнике, филозофске, социјалне и политичке основе. Јавља се пре
свега као опозиција романтизму који се усредсређивао на субјективни свет, на
разиграну машту и наглашену емоционалност. Реализам се усредсређује на објективни
свет, на позитивне чињенице, природност и одмереност у показивању осећања.
Материјализам у филозофији, позитивизам у науци подстакли су метод посматрања,
прикупљања материјала, анализе и одабирање прикупљене грађе. Реализам као
књижевни правац трајао је у XIX веку.
У развојном току реализма уочавају се три фазе. Рани реализам означава европске
почетке реалистичке епохе чије су темеље поставили Стендал, Оноре де Балзак и
Гогољ. Развијени реализам обухвата педесете и шездесете године XIX века када су
стварали Флобер, Алфонс Доде, браћа Гонкур, Иван С. Тургењев, Иван А. Гонцаров.
Високи реализам обележен је уношењем идеолошке, етичке и филозофске
проблематике-Лав Н. Толстој и Фјодор М. Достојевски.у развитку српског реализма
разликују се две фазе: од 1870. до 1903. И од 1903. до 1915. године.
Епоха реализма није јединствена: јављају се различити тонови који у извесној
мери доносе неки нови моменат задржавајући основне поетичке карактеристике
реализма. Натурализам Емила Золе у Француској инсистира на нагонском код човека,

4
циљеве и углогу, програмски реализам је радикалан по питању тема и метода ове
епохе. Као што му и само име каже, фолклорни реализам има доста елемената
фолклорног и на стилско- реторичком и тематско- мотивском плану, преузетих из
усмене традиције. У потпуном реализму се усаглашавају теме, крарактер, стил и језик,
социјално- психолошка мотивација јунака и жанрови.
Поетски реализам
Повезати поетско и реалистичарско, то је један ид идеала овог модела и основа за
терминолошка решења. Од уметниика се тражи да се ослања на природу, уз опасност
да упадне у опште, приземно и несамостално. У начелу се може прихватити став да
поетски реализам обележава тип реализма који настоји да премости поларност идеала и
стварности, идући ка поступцима опонашања природе и уздизања изнад ње, тако да
уметничка слика делује јаче и чистије него реални предмет у постојећем свету.
Инсистира се да уметничко/књижевно дело буде слика.
„Тематски план прозе овог типа обележава превласт изолованих сфера живота
(породица, село, завичај), често сведених на лично искуство и приватно. У томе је
поетски реализам близак фолклорном. Жанровски се ове теме шире од идиличних до
баладичних тонова, једноставне слике из живота или поглавља романа. Често се бира
есенцијално-опште, где се одвија јавни живот и испољава лично опредељење: прела,
женидбе, удаје, свадбе или где се збивају поновљиви односи омогћавајући да се покаже
дубока хумност, лепота, склад, слике идеалних људи. Тих мотива има код Лазаревића,
Веселиновића па чак и код Домановића и Ранковића. Посебна страна поетског
реализма је тзв. лирски хумор, као вид стварањамлирског расположења према свеу
којем се писац истовремено смеје и прихвата га какав јесте. Неке од ових теза
потврђују се у српској критици епохе реализма, поводом, нпр. Лазаревића и
Веселиновића. Кад Павле Марковић Адамов прикзује збирку приповедака Лазе К.
Лазаревића, његова је аргументација у простору поетике поетског реализма.ˮ
(Д.Иванић 1966: 48-53)
Реалистичка проза Лазе К. Лазаревића
Српска реалистичка приповетка имала је у Лази Лазаревићу свог значајног писца,
а патријархални грађански и сеоски морал поклоника и заштитника. Имућна
тргфовачка породица у Шапцу, у којој се родио 1851, дала је Лазаревићу изразито
моралистичко, патријархално васпитање. То је васпитање у знатној мери ограничило
његове друштвене видике и нераздвојно га везало за морал и културу нашег раног
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti