SEMIANRSKI RAD
Predmet: Saobraćajni sistemi
Tema:
Saobraćaj i saobraćajni sistemi
1
SADRŽAJ
- UVOD ...........................................................................3
- ISTORIJAT....................................................................4
- RAZRADA....................................................................5
Saobraćajna ekonomika
Saobraćaj cevovodima
Saobraćaj od slučaja do slučaja
Saobraćajna infrastruktura
Saobraćajna politika
Saobraćajna usluga
Saobraćajne tarife
Saobraćajni sistem
Saobraćajna preduzeća
Saobraćajno sradstvo
Javni saobraćaj
Međunarodni saobraćaj
- ZAKLJUČAK.................................................................str 11
- LITERATURA................................................................str 12
2
ISTORIJAT
Izdvajanje saobraćaja u samostalnu oblast proizvodnje bio je dug proces koji nije
nastao odjedanput, već postepeno tokom razvitka, na određenom stadijumu razvoja
društvene podele rada. Saobraćaj je postao samostalna oblast privrede tek onda kada je to
bilo neophodno za obezbeđenje daljih razvoja ostalih privrednih delatnosti i samog
saobraćaja. Zbog toga razvoj saobraćaja treba istoriski posmatrati, jer su različiti tipovi
transporta, nivo i tempo njegovog razvitka, tehnička opremljenost i organizacija rada u
raznim društvima.
Pojava železnice i parobroda u prvoj četvrtini XIX veka označava tzv prvu
saobraćajnu revoluciju. Njihov razvoj doprineo je da se sve veći deo proizvoda pretvara u
robe, te je na taj način podsticao brži razvitak kapitalizma. Ova nova transportna
sredstava tražila su za svoju izgradnju i eksplataciju ogromna novčana sredstva. Zbog
toga železnica je u najvećem broju zemalja građana od strane države ili krupnih
akcionarskih kompanija. To je uslovilo potrebu angažovanja posebnih kapitala u oblasti
saobraćaja, u izgradnju i formiranje preduzeća koja će se baviti transportom robe i
putnika kao samostalnom – profesionalnom delatnošću.
Razvoj proizvodnje i pobeda krupne mašinske industrije stvorili su osnovne
preduslove za izdvajanje saobraćaja u samostalnu oblast materijalne proizvodnje.
Saobraćaj je na taj način postao značajna karika u procesu tržišnog privređivanja i jedan
od bitnih stubova razvoja kapitalizma. Masovna proizvodnja tražila je široko tržište, a
formiranje prostranog tržišta zahtevalo je jak i masovan transport. Masovan transport
mogla su da obezbede moderna transportna sredstva, a ova su zahtevala ogromne sume
novca za svoju izgradnju, kao i poseban način organizacije njihovog iskorišćenja i
stavljanja na raspolaganje interesentima.
Razvoj tehnike početkom ovoga veka doveo je na tržište nova saobraćajna
sredstva koja su postepeno zauzimala odgovarajuće mesto u saobraćajnom sistemu.
Pojava automobila i aviona – transportnih sredstava zasnovanih na motorima sa
unutrašnjim sagorevanjem naziva se Drugom revolucijom u saobraćaju. Automobilski i
vazdušni saobraćaj postali su postepeno sve značajniji faktori u transportu robe i putnika.
Dalji razvoj saobraćajne tehnike i tehnologije doveo je do znatnih povećanja
brzina prevoza i podizanja efikasnosti transportnog sistema, poboljšanja kvaliteta usluga i
podsticao zahteve za stalnim usavršavanjem transportnih sredstava i organizacije
prevoza. Kao rezultat tehničkog progresa dolazi i do tzv Treće revolucije u saobraćaju sa
razvojem integralnog transporta – koji omogućava kombinovano korišćenje različitih
transportnih sredstava u kontinuiranom procesu transporta.
Na današnjem nivou razvitka savremene privrede i društva saobraćaj je postao
jedna od tehnički i ekonomski vrlo razvijenih privrednih oblasti, koja ima veliki privredni
i društveni značaj.
4
