VISOKA SKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
ZA MENADZMENT U SAOBRACAJU
NIS
Tema
:
POSLOVNE KOMUNIKACIJE I ETIKA
Predmet
: POSLOVNE KOMUNIKACIJE
PROFESOR: STUDENT:
ANDON KOSTADINOVIC KOSTIC IVANA 313-П/09
APRIL 2011
KOSTIC IVANA
313-
П
/09
1.1 Komuniciranje kao sadržaj i forma društvenih aktivnosti
Komunikacije su veoma vazan aspekt drustvenih aktivnosti ljudi. Upravo, zahvaljujuci
komunikacijama, u dugom hodu istorije, stvorili su se uslovi za izvanredan civilizacijski
napredak.
Veliki drustveni sistem u kome svi egzistiramo je sastavljen iz vise podsistema ljudskih
odnosa, kao sto su: ekonomski, pravni, ideoloski, komunikacisko-informativni i drugi. Svaki
od ovih sistema ima i svoj sistem komuniciranja, koji i pored slicnosti sa drugima ima i svoje
specificnosti. U okviru toga komunikativna infrastruktura i komunikativna praksa se mogu
smatrati vidovima elementarne nadgradnje na kojima egzistira antropokosmos i savremeno
drustvo. Komunikativna aktivnost u tom smislu funkcionise kao mehanizam razlicitih licnih i
drustvenih akcija, koje su najcesce determisane odredjenim ciljem, pa se na osnovu toga i
oblici ponasanja u privredi i drustvu mogu tretirati posebno kao privredni ( proizvodni,
trgovinski…),politicki, kulturni, moralni i drugi. Komunikacija se na taj nacin javlja u
funkciji ekonomskog, kulturoloskog, i socijalnog mehanizma, koji preko direktne
interpersonalne komunikativne veze ili preko masovne difuzije informacija u prostoru i
vremenu, omugucava funkcionisanje drustva na savremenim osnovama.
Tehnoloski posmatrano, kroz proces komuniciranja dovode se u vezu subjekti
komunikacionih cinova ( pojedinci ili grupe) sa ciljem komuniciranja.
Sistem komuniciranja i samo komuniciranje mogu se posmatrati u dve ravni:
a)
dinamicki
, kao ukupnost ljudskih aktivnosti i odnosa i
b)
staticki
, kao sitem organizovanih institucionalnih formi sa pripadajucom
infrasrukturom, preko koje se komuniciranje i vrsi.
Kodifikacijom i standardizacijom odredjenih komunikacionih aktivnosti omuguceno je da
ljudski odnos zasnovan na komunikaciji postane masovno-posredovani (preko medija) ili
intrpesonalni akt, koji ima svoju vrednosnu dimenziju u strukturi ljudskih odnosa in a
ekonomskom i na sirem drustvenom planu.
Modelski posmatrano osnovni subjekt komunikativnog cina su komunikator (posiljalac
poruke) i recepijent (primalac poruke). Jasno je da je u procesu neizmenicne razmene poruka
komunikator postaje recepijent i obrnuto, za razliku od informisanja, na primer, koje je
jednostran proces – usmeren samo od komunikatora ka recepijentu.
Znatan deo komunikacionih aktivnosti zasnovan je i na simbolickim ritualima, koji
komuniciranje drustveno kodifikuju i daju mu odgovarajucu vrednosnu dimenziju (identitet)
bitnu u kulturnom, ekonomskom i drustvenom svetu u kome zivimo.
Komunikoloski univerzum ljudi obuhvata vrlo sirok krug realnih i simbolickih sadrzaja, gde
pored ostalog spadaju:
obicajne norme,
socijalna iskustva,
standardi ponasanja,
lingvisticke(jezicke) forme izrazavanja (likovne, muzicke, knjizevne…)
forme izrazavanja imanentne nauci (matematici, elektronici…)
mitoloski i religiozno-ritualni simboli, i drugo.
APRIL 2011
KOSTIC IVANA
313-
П
/09
Na sitem komuniciranja neposredno uticu i zvucne, vizuelne i stamparske tehnike,
sredstva i mediji, i sve drugo sto omogucava masovno posredovanu ili interpersonalnu
razmenu simbolicki enkodiranih ideja, iskustava i inicijativa.
2 POSLOVNO KOMUNICIRANJE
Poslovno komuniciranje je posebna vrsta masovnog ili interpersonalnog komuniciranja
koje se sprovodi radi obavljanja poslovnih aktivnosti, a koje se moze ostvariti u uzem i
sirem smislu. Ukoliko je ekonomski aspect primaran i jedini u obavljanju odredjenog
posla, govori se o poslovnom komuniciranju u uzem (privrednom) smislu. Ako se pak
druge vrste komuniciranja, npr.politicko, religisko, umetnicko, kulturno, zabavno-
rekreativno ili drugo, pojave u funkciji obavlanja poslovnih aktivnosti, rec je o poslovnom
komuniciranju u sirem ( drustvenom ) smislu.
2
Mada se u poslovnom komuniciranju koriste ista ili slicna tehnicka sredstva i metode kao i
u drugim vrstama komuniciranja, ono ima i svoje specificnosti izrazene kao u cilju, tako i
u efektima samog komuniciranja.
Cilj poslovnog komuniciranja sastoji se u tome da se uspostavi optimalna komunikacijska
interakcija izmedju poslovnih partnera u svrhu uspesnog obavljanja odredjenog posla.
Efekti poslovnog komuniciranja identifikuju se sa efektima samog posla, radi koga se
uspostavlja komunikacijska interakcija, a mogu se izraziti kroz ostvarenu dobit, postignuti
poslovni ugled, osvajanje novih ili konsolidaciju postojecih trzista i drugo.
Kao i vecina ostalih, poslovna komunikacija moze biti:
MASOVNA
(javno posredovana preko medija), gde komunikator (pojedinac ili
organizacija) istovremeno komunicira sa vecom grupom ili vise razlicitih grupa
recepijenata,tj. Primalaca poruke,
INTERPERSONALNA
gde se komuniciranje obavlja neposredno izmedju dva ili
nekoliko lica, koja se nalaze u poziciji poslovnih partnera ( pregovaraca,
saugovaraca is l), koji kroz to komuniciranje treba da ostvare neki svoj postavljeni
poslovni cilj odnosno inters.
Americki komunikolog Harold D. Lasvel/Harold D. Lasswell/ je jos pre nekoliko
decenija ukazao na cinjenicu da adekvatan model komuniciranja ustvari, oznacava
medjusobni sistem informisanja, koji treba da odgovori na pitanja:
(1) ko informise,
(2) sta informise,
(3) kojim kanalom,
(4) koga informise
(5) i sa kakvim ucinkom
2
G. Bubaš: Bilješke iz Poslovnog komuniciranja „ Uvod u poslovno komuniciranje; Komunikacijska
kompetencija; Prezentacijska komunikacija; Komunikacija u prodaji; Principi i tehnike pregovaranja; Uvod u
poslovne sastanke; Intervjuiranje“, 2004, str 56.
APRIL 2011
KOSTIC IVANA
313-
П
/09
