Međunarodne organizacije kao subjekti kao subjekti međunarodnog
poslovnog prava(GAT I STA)
Kao subjekti međunarodnog (privrednog) prava pojavljuju
se: međunarodna zajednica, država kao i preduzeća i
društva koja obavljaju određene delatnosti. Međunarodna
zajednica nije subjekt prava, samim tim i nije subjekt
međunarodnog poslovnog prava, ali vrlo često indirektno
postaje značajni faktor međunarodnog poslovnog
(privrednog) prava. Međunarodna zajednica ima velike
ingerencije i ovlašćenja u odnosu na međunarodni
poslovni (privredni) promet, putem ekonomskih blokada,
zabrana barijera, otežavanja prometa roba i usluga i dr.
SUBJEKTI MEĐUNARODNOG POSLOVNOG (PRIVREDNOG) PRAVA
Ekonomska teritorija se ne poklapa uvek sa državnom
teritorijom. Ti izuzeci se ogledaju putem instituta
carinskih unija i slobodnih carinskih zona. Kod carinskih
unija dolazi do spajanja dve ili više ekonomskih teritorija
u jednu teritoriju i sa zajeničkom vlašću, odnosno
zajedničkom carinskom tarifom.
Kod nepotpunih carinskih unija ne mora doći do
ujedinjavanja carinskih teritorija tj. ekonomskih teritorija,
ali se omogućava uvećanje robne razmene stvaranjem
zajedničke carinske tarife i nizom drugih carinskih
pogodnosti.
Nastanak GATT-a
U periodu posle Drugog svetskog rata uočena je potreba
za stvaranjem novog međunarodnog ekonomskog okvira.
Njega bi činili: Međunarodni monetarni fond, Međunarodna
banka za obnovu i razvoj i međunarodna organizacija koja bi
delovala u oblasti trgovine. Bilo je predviđeno da to bude
Međunarodna trgovinska organizacija (ITO), kao treća
međunarodna ekonomska organizacija koja bi regulisala
međunarodnu trgovinu, za razliku od prve dve koje su
prvenstveno finansijskog karaktera.
U arhitekturi posleratne izgradnje, možemo reći da je GATT
bio poslednja impresivna struktura međunarodne ekonomske
saradnje.
OPŠTI SPORAZUM O CARINI I TRGOVINI (GATT)
