Beograd, novembar, 2018.
Visoka zdravstveno-sanitarna škola strukovnih studija
,,VISAN’’
Predmet
: Hirurgija
SEMINARSKI RAD
Tema
: Hirurška oboljenja jetre, pankreasa i žučnih
puteva
Mentor
:
Student:
Prof.dr. Goran Petrović Radović Aleksandra 10-II/17
2
Sadržaj
1. Uvod……………………………………………………………………….3
2. Jetra………………………………………………………………………..4
2.1. Građa i funkcija………………………………………………………4
2.2. Hirurška oboljenja jetre………………………………………………5
2.2.1. Povrede jetre……………………………………………………5
2.2.2. Ehinokokne ciste………………………………………………..7
2.2.3. Tumori jetre……………………………………………………..8
3. Žučna kesa i žučni putevi……... …………………………………………..10
3.1. Građa i funkcija………………………………………………………10
3.2. Hirurška oboljenja……………………………………………………11
3.2.1. Bilijarna kalkuloza………………………………………………11
3.2.2. Akutno zapaljenje žučne kese……………………………………12
3.2.3. Hronično zapaljenje žučne kese………………………………….13
4. Pankreas……………………………………………………………………..15
4.1. Građa i funkcija……………………………………………………….15
4.2. Hirurška oboljenja pankreasa…………………………………………15
4.2.1. Povrede pankreasa………………………………………………..15
4.2.2. Akutni pankreatitis……………………………………………...17
4.2.3. Hronični pankreatitis……………………………………………20
4.2.4. Tumori pankreasa……………………………………………….21
5. Zaključak........................................................................................................26
4
2. Jetra
2.1. Građa i funkcija jetre
Gornja strana jetre je zaobljena i odgovara kupoli dijafragme. Tu stranu, venačna i srpasta veza,
spajaju sa dijafragmom. Prva ide poprečno, a druga je u sagitalnom pravcu. Donja strana jetre je
okrenuta prema organima trbušne duplje. Ova strana je lako udubljena i povezuje se, levo sa
želucem, i desno sa bubregom, nadbubregom, dvanaestopalačnim i debelim crevom. Na donjoj
strani se zapažaju dva uzdužna paralelna žleba i jedan poprečni koji ih spaja u obliku slova H.
Ovi žlebovi dele jetru na četiri režnja. Najveći je desni režanj, dok je levi znatno manji. Između
njih se nalaze, napred četvrtasti režanj i, pozadi, repati režanj. Poprečni žleb, u stvari, predstavlja
ulaz u jetru kroz koji ulaze. Posebna arterija jetre (a. hepatica propria) i vena porte, a izlaze desni
i levi žučni kanal, Jetra je obavijena čvrstim fibroznim omotačem, od koga polaze u dubinu
produžeci koji dele jetru na manje režnjiće. Međuprostori između režnjića služe za prolazak
krvnih sudova i žučnih kanalića. Režnjići su izgrađeni iz jetrinih ćelija (hepatocita) poređanih u
obliku gredica. Kroz centar svakog režnjića prolazi središnja vena. Slivanjem centralnih vena
nastaju vene jetre, koje izlaze na zadnjem delu dijafragmatične strane i ulivaju se u donju šuplju
venu. Za ishranu svoga tkiva jetra prima krv od arterije aorte preko posebne arterije. Kako je
jetra najveća žlezda našeg organizma koja prerađuje sve hranljive i druge materije koje
dospevaju u organiza, ona prima svu krv iz organa za varenje preko vene porte. Svu ovu krv iz
jetre prikupljaju i izvode jetrine vene.
Jetra je organ koji vrši razne i mnogobrojne funkcije. Ona je nesumnjivo organ sa najvećim
brojem uloga, ali njena važnost se ne ogleda samo u tome već i u činjenici da se neki procesi ,
neophodni za održavanje života i normalno stanje orgaizma mogu vršiti samo u jetri. I zbog broja
uloga i zbog značaja procesa koji se održavaju u jetri u okviru intermedijarnog metabolizma,
mmogla bi se ta njena funkcija smatrati najvažnijom, pa je zbog nje jetra i nazvana centralnom
laboratorijom organizma. Vitalnu važnost jetre najbolje pokazuje činjenica da život bez nje nije
moguć. Ono što possebno ukazuje na značaj uloge jetre u intermedijarnom metabolizmu jesu
sledeće činjenice:
-jetre je jedina od endokrinih žlezda koja u većoj meri stvara za život važne sastojke koje ne
ugrađuje u sopstvenu strukturu već ih otpušta u krv;
- jetra je jedini organ koji stvara „depo“ energetskog materijala, ne samo za sebe, već i za druge
organe i organizam u celini;
- u jetrinim ćelijama može se dešavati verovatno veći broj procesa kojim se stvara ili razgrađuje
neka materija nego u bilo kojim dugim ćelijama;
5
- u detoksikacijskim procesima u organizmu u kvalitativno i kvantitativnom pogledu prednjači
jetra;
- u termogenezi.
Uloge jetre se mogu podeliti i na sledeći način:
1.
Sekretorna uloga (stvaranje i lučenje žuči)
2.
Metabolička uloga ( Metabolizam ugljenih hidrata, belančevina, proteina, masti,
minerala, vode, vitamina, stvaranje toplote,)
3.
Uloga u deponovanju ( deponovanje vitamina, gvožđa, bakra, antianemičkog faktora)
4.
Uloga u neutralizaciji otrovnih materija
5.
Uloga u prečišćavanju krvi
6.
Uloga u koagulaciji krvi
7.
Uloga u stvaranju krvnih ćelija
8.
Uloga u regulisanju količine krvi
9.
Uloga u regeneraciji
2.2 Hirurška oboljenja jetre
2.2.1 Povrede jetre
Jetra je najveći parenhimatozni organ u telu i ima fiksiran položaj, pa je zbog toga veoma
podložna povredama. Do povreda jetre može doći delovanjem tupe sile na predeo trbuha, zbog
čega se javlja kontuzija, ali i dejstvom penetrantne sile (vatreno oružje i ubodi hladnim oružjem).
Do povrede jetre po tipu kontuzije može doći prilikom udarca u trbuh pri tučama, saobraćajnim
nesrećama, ali i prilikom pada sa visine. Čest uzrok povreda jetre je i upucavanje, rane nanete
hladnim oružjem. Do ruptura i prekida kontinuiteta tkiva jetre može doći i zbog postojanja
odredjenih infektivnih procesa i tumorskih procesa, ali je ovaj mehanizam drugačiji. Statistički
podaci pokazuju da je jetra drugi po redu organ koji biva povredjen prilikom povreda trbuha,
nakon slezine, ali je povreda jetre kao uzrok smrti prvi ispred svih ostalih organa.
7
2.2.2 Ehinokokne ciste
Larva echinococcus-a granulosusa- ili pseće pantljičare ima dva ciklusa koji obuhvataju
definitivnog domaćina (psa) i intermedijarne domaćine, kao što su ovca i čovek. Bolesni pas
izlučuje parazitna jaja putem stolice ili pljuvačke u spoljašnju sredinu, kontaminirajući zemljište,
hranu i vodu. Čovek se inficira ekskretima psa, najčešće u detinjstvu. Pod uticajem želudačne
kiseline i digestivnih enzima, embrion se oslobađa hitinske opne, prolazi kroz mukozu tankog
creva i preko sistema vene porte dospeva u jetru. Zadržani embrion, ako u uskim slnusoidama ne
bude uništen makrofagima, postepeno se razvija u cistu, koja progresivnim rastom tokom više
godina (do 1 cm godišnje), moće da dosegne maksimalni promer od 25 cm, i da sadrže nekoliko
litara tečnosti. Rast ciste može da traje i 20-30 godina, a najstarija ehinokokna cista kod čoveka
živela je 53 godine. Embrion krvotokom može da dospe nakon ingestije, jaja u bilo koji organ ili
tkivo čoveka, ali najčešće završavaju u jetri (65–75%) ili plućima (20%). Retko dospevaju u
mozak (1%), ali je ta lokalizacija mnogo opasnija, jer je smrtnost daleko veća nego kod drugih
lokalizacija ciste. Ehinokokne ciste mogu da budu solitarne ili multiple.
Klinička slika:
Klinička slika oboljenja ima osobine sporo rastućeg tumora, te je bolest dugo asimptomatska, ili
se ispoljava u vidu kompresivnog sindroma, a ponekad i alergijskim reakcijama, jer brojni
antigeni oslobođeni iz hidatidne ciste mogu da izazovu i anafilaktičku reakciju. Kasnije,
simptomi i znaci zavise od lokalizacije i veličine ciste. Velike ciste uzrokuju hepatomegaliju, tup
bol ispod desnog rebarnog luka, žuticu (ikterus), (izazvanu komprimujom holedohusa), mučninu
i povraćanje. Komprimovano tkivo jetre pokazuje holestazu, kongestiju i atrofiju.
Dijagnoza:
Dijagnoza cistične ehinokokoze često je slučajna u toku dijagnoze drugih bolesti ili stanja.
Najčešće se postavlja radiološki, ultrasonografski, kompjuterizovanom tomografijom,
magnetnom rezonancom i detekcijom specifičnih antigena u serumu.
Terapija:
Terapija se sprovodi hirurški, perkutanom drenažom i antihelminticima, i to samostalno ili u
kombinaciji sa hirurškim zahvatom ili perkutanom drenažom ciste. Hirurška eradikacija
ehinokokne ciste najčešći je izbor u lečenju oboljenja, a naročito ako se radi o velikim,
multilokularnim cistama, o komplikacijama ili kod lokalizacija u vitalnim organima (pluća, CNS,
kič- mena moždina, srce, kosti). Najveća opasnost kod hirurškog tretmana je diseminacija
sadržaja ciste. Perkutana drenaža danas je terapija izbora kod dobro selektovanih bolesnika. Ako
ne mogu da se sprovedu navedeni načini lečenja, primenjuju se antihelmintici (albendazol,
mebendazol ili prazikvantel). Oni su nezaobilazni i kod hirurških zahvata i perkutane drenaže, i
tada se daju tokom nekoliko ciklusa pre i nekoliko ciklusa posle tih zahvata, značajno
povećavajući njihovu efikasnost. Antihelmintici se daju pojedinačno, ali u poslednje vreme sve
češće i u kombinaciji (npr. albendazol i prazikvantel).
