Predavanje 23.april
Profesor Dejan Spasić
Ono poslednje što ste radili to je bilo eliminasnje internih rezultata, ja sada bi trebalo da
nastavim sa konsolidovanjem računa uspeha, to ćemo raditi 12- og maja a danas ćemo
raditi na tome da upotpunimo znanja vezano za konsolidovanje kapitala. U okviru
konsolidovanja kapitala, mi smo to radili i na osnovnim studijama, naravno oni koji su
imali predmet specijalni bilansi, dakle primenjuje se medjunarodni standard finansijskog
izveštavanja broj 3 naravno u skladu sa MRS 27 koji zahteva potpunu konsolidaciju.
Dakle govorili ste o primeni tih standarda i videli ste da kod potpunog konsolidovanja u
skladu sa MSFI 3 i primenom metode sticanja, kada fer vrednost učešća, odnosno fer
vrednost prenesene naknade, kako se to kaže u standardu, sigurno je profesorka govorila
o toj novoj terminologiji, kada tu fer vrednost učešća ili fer vrednost prenesene naknade
od strane matičnog preduzeća, uporedimo sa fer vrednošću neto imovine zavisnog
preduzeća koje pripada naravno matičnom preduzeću, razlika se tretira ili kao gudvil ili
kao prihod odnosno dobitak od povoljne kupovine. Taj gudvil, šta je zapravo? To je vrsta
nematerijalne imovine, u kojoj treba da budu izraženi svi ti sinergetski efekti, koje
očekuje sticalac, matično preduzeće, kada preuzima kontrolu nad zavisnim preduzećem i
zbog čega ono plaća veću cenu nego što je fer vrednost njegove neto imovine. Standard
kaže da mi u tom poslu, moramo tu kupovnu cenu od strane matičnog preduzeća ili fer
vrednost učešća kako mi to još nazivamo u računovodstvu, da alociramo na pojedinačne
elemente stečene imovine, prepoznatljive imovine i preuzetih obaveza.
U principu najčešće mi to na osnovnim studijama radili polazili smo od toga da ona
imovina koja je prikazana u BS zavisnog preduzeća, konstatujemo kako je bilo u
postojećem bilansu samo predmet ponovne procene utvrdjivanja fer vrednosti sredstava.
Medjutim standard kaže, osim te imovine i obaveze koje mi zatičemo u trenutku kada
stičemo neko drugo preduzeće mi treba da preispitamo da li povodom te imovine i
obaveza, postoji još neka imovina i neke obaveze koje nisu zbrinute u finansijskim
izveštajima zavisnog preduzeća i samim tim da dodatno priznamo.
Jedna od komponenti, jedna od stavki zapravo koja može biti priznata je upravo ta
nematerijalna imovina. Pojedinačni stav jeste da se tačno razgraniči šta je sinrgetski
efekat koji se očekuje od sticanja drugog preduzeća koji se reflektuje kroz gudvil, a šta
je to, odnosno ko je to pokretna nematerijalna imovina koja je doprinela tome da platimo
neki veći iznos. I u tom smislu mi ćemo danas da se bavimo upravo tim pitanjem koja
je to nematerijalna imovina koja može da se prizna odvojeno od gudvila i koja je
doprinela toj većoj ceni koju je matično preduzeće bilo spremno da plati radi sticanja
učešća u kapitalu zavisnog preduzeća.
Dakle onaj naš gudvil koji smo utvrdili na razlici fer vrednosti učešća i fer vrednosti
imovine, recimo 100000 dinara, da pokušamo da dokučimo da li postoji neka
prepoznatliva nematerijalna imovina koja može da ispuni neke kriterijume prepoznavanja
i koja može da se vrednuje, da se utvrdi njena vrednost odvojeno od gudvila, kako mi od
tih sto hiljada dinara, zapravo mi ne priznamo gudvil kao jednu stavku nego možda jednu
vrstu nematerijalne imovine 26000, drugu 15000 itd, a preostalo da bude pravi gudvil ono
što se tretira kao pravi sinergetski efekat. Koliko je sve to bitno, svedoče odgovarajuća
istraživanja, na slajdu prikaz, komponenete tržišne vrednosti pet stotina preduzeća,
agencija koja se bavi rejtingom zemalja i kompanija, izvor:
Towards Integrated
Reporting
( na sajtu korisne informacije). U okviru tih petsto preduzeća vidite da je
tokom poslednjih trideset i nešto godina raslo učešće te neopipljive nematerijalne
imovine u ukupnoj tržišnoj kapiatalizaciji.. ( pogledati kretanje vrednosti u procentima po
godinama ...učešće ...slajd)
.materijalna i finansijska imovina je 1975 godine činila 83% ukupne plaćene
cene ..kasnije.......poslednjih godina rapidan porast....učešća nematerijalne imovine ...
Dakle, da bismo uopšte mogli, da ovu nematerijalnu imovinu priznamo kao gudvil,
mora da se izvrši transakcija u vidu odgovarajuće poslovne kombinacije, ta poslovna
kombinacija je regulisana MSFI 3 i ona kao što smo radili u četvrtoj godini, primenjuje
se i za ovu našu materiju koju sada izučavamo, u procesu konsolidovanja, sticanja učešća
u kapitalu zavisnog preduzeća ali i isto tako kada se vrši pripajanje jednog preduzeća
od strane drugog preduzeća. Šta je tu bitno? kada se primenjuje ovaj standard MSFI 3
On je definisan 2004 god, 2008 godine nastupile su odgovarajuće izmene i u skladu sa
tim izmenama i odgovarajući drugi standardi su izmenjenji, pre svega MRS 36 I MRS
38. A pre ovog standarda koji je standard bio merodavan za poslovne kombinacije? Koji?
MRS 22...Da bi smo uopšte primenjivali standard MSFI 3, šta je uslov primene?da bismo
uopšte primenjivali standard, a prema tom standardu, govorili smo, uporedjujemo fer
vrednost učešća ili fer vrednost prenesene naknade sa fer vrednošću neto imovine i
razliku priznajemo kao gudvil, da bismo mogli da priznamo gudvil, neophodno je da
sticanje tog drugog preduzeća zavisnog preduzeća pri konsolidovanju, odnosno drugog
entiteta kada vršimo njegovo pripajanje nama, on ima karakteristike poslovanja. To
poslovanje prema ovom standardu MSFI 3 podrazumeva da ima i odgovarajuće
elemente. Dakle, da bi poslovanje imalo uslove za tretman u skladu sa MSFI 3, to
poslovanje mora da ima svoje inpute, procese i autpute.
Koji su to inputi jednog poslovanja? Naravno da ima odgovarajuća sredstva, da ima
intelektualnu svojinu i da neko upravlja tim sredstvima. Isto tako da ima procese koji su
u funkciji stvaranja tog poslovanja. I da proističu iz tog poslovanja odgovarajući autputi,
bilo da su to konkretni proizvodi čijom realizacijom nastaju prihodi ili prilivi gotovine
nakon toga, bilo da su ti autputi uvidu nekih ušteda, u troškovima i u tome slično. Pri
tome standard kaže, ne mora da postoje sva tri elementa poslovanja, da bi ono bilo
priznato u skladu sa MSFI 3 jer poslovanje može da postoji i u nekoj početnoj fazi
razrvoja, kada mi tek imamo odgovarajuća sredstva i odgovarajuće procese koje
ispunjavamo ali još nemamo konkretne autpute, nismo još realizovali, tek smo u fazi
njegovog definisanja i samim tim ako postoji dokaz da ćemo u budućnosti realizovati ili
dali je po osnovu postojenja tih inputa i procesa koji su u fazi razvoja imati
odgovararajuće autpute onda mi to tretiramo kao jedno poslovanje čije sticanje dakle
može utvrditi i priznati gudvilu.U svim drugim slučajevima kada nije ispunjen uslov
postojanja poslovanja onda svaku poslovnu kombinaciju bilo da je ona sticanje učešća u
kapitalu zavisnog preduzeća bilo da je u pitanju klasična fuzija pripajanja nekog
preduzeća drugom neće biti tretirano kao gudvil, neće biti priznat.
Nego ta cena koja je plaćena od strane matičnog preduzeća ili od strane sticaoca mora
da se raspodeli na sve elemente prepoznatljive imovine i obaveza u tom iznosu
preduzeća naziva se prema standardima, alokacija prenesene naknade odnosno alokacija
kupovne cene
Purchase Price Allocation
Taj proces alokacije te kupovne cene od strane matičnog preduzeća na elemente imovine
i obaveza zavisnog preduzeća ima dve globalne faze, prethodnu fazu i glavnu fazu.
Mi sticanje kontrole nad nekim preduzećem možemo da uradimo u relativno kratkom
vremenskom periodu, ili pak da fuzionišemo, dakle uradićemo u nekom relativno
kratkom periodu tako što ćemo se pojaviti na berzi, prijateljski ili neprijateljski otkupiti
većinski paket akcija i steći kontrolu nad njim.Verovatno za tako kratko vreme mi
nećemo biti u mogućnosti da pribavimo sve informacije, da li osim one imovine i
obaveza koje postoje u istorijskom finansijskom izveštaju tog zavisnog preuzeća, postoje
još neke druge stavke imovina i obaveza koje se mogu dodatno priznati i da li uopšte i
ono postojeće što imamo u bilansu može biti vrednovano i ako se vrednuje da li
možemo da pribavimo sve informacije za utvrdjivasnje njihove fer vrednosti, jer mi
konačno moramo da vrednujemo to stečeno preduzeće po fer vrednosti. Zbog toga se u
toj predfazi do momenta te poslovne kombinacije, do momenta sticanja kontrole nad
stečenim entitetom, radi indikativno, preliminarno priznavanje imovine i obaveze koje su
stečene u zavisnom preduzeću a nakon toga imamo rok da u dvanaest narednih meseci
pribavimo sve relevantne informacije da natenane rekapituliramo sve što smo uradili da
vidimo šta smo mi to zapravo stekli, koju to imovinu i obaveze zavisnog preduzeća. I
nakon toga kada utvrdimo njihovu vrednost alociramo ono što smo platili i ostatak da
konačno da priznamo kao gudvil.
U ovoj prethodnoj fazi pred konačne alokacije kupovne cene mi zapravo sprovodimo
sve one pripremne radnje koje imamo pre faktičke realizacije potpisivanja ugovora ili
kupovine većinskog paketa akcija na berzi tog zavisnog preduzeća. A to je, procenićemo
koji su naši motivi da uopšte kupimo neko drugo preduzeće i njegove akcije. Nakon toga
indikativno ćemo samo videti na koji način možemo da prikupimo te informacije, koju to
imovinu koja može biti priznata u konsolidovanom bilansu stanja i koje obaveze takodje
mogu biti priznate i da li tako priznata imovina i jako bitno vednovana imovina, jer
naravno jako bitno je da utvrdimo fer vrednost svake te stavke, kako će to uticati na
performanse sticanja grupe kao celine i uopšte na upravljane. Jer ako mi priznamo neku
stavku imovine ili obaveze u bilansu preduzeća bilo zaliha ili potraživanja od kupaca
kao što već znamo, imamo mogućnost da nakon toga preispitamo njenu vrednost i
upravljamo tom imovinom, iz poslovnih finansija ste učili kako se upravlja
potraživanjima od kupaca, kako se upravlja zalihama, kroz periode naplate potraživanja,
optimalne zalihe itd. U tom smislu jako je bitno da u indikativnoj fazi priznamo nesto sto
nije bilo prethodno priznato ili nije moglo da se prizna. Pri priznavanju se mora voditi
računa o ekonomičnosti, to smo radili u okviru MRS 1.Ekonomičnost znači da prikažemo
informacije ukoliko njihova relevantnost u donošenju odluke veća od troškova
pribavljanja.U tom smislu ta indikativna procena je jako bitna i sa tog ekonomskog
stanovištva ekonomičnosti ali i sa stanovištva budućeg upravljanja, da li ćemo imati
mogućnost da upravljamo tim delom imovine u narednom periodu.
Kada to uradimo pa čak iako izradimo ako je taj proces sticanja bio negde tokom godine
mi cemo svakako morati da napravimo konsolidovani bilans na kraju te poslovne godine,
ali mi ćemo napraviti u skladu sa onim indikativnim iznosima koji smo utvrdili u
momentu sticanja a najkasnije u roku od 12 meseci. Dakle ako smo sada stekli, danas je
