Organizacija posla medicinske sestre u operacionom bloku

САДРЖАЈ

САЖЕТАК......................................................................................................................................3

1. УВОД..................................................................................................................................4
2. ТЕОРИЈСКИ ПРИСТУП РАДУ.......................................................................................5

2.1.

Организација рада у операционом блоку............................................................5

2.2.

Чишћење инструментарија...................................................................................6

2.2.1.  Третман потпуно нових инструмената......................................................8

2.2.2. Припрема за чишћење и дезинфекцију.......................................................9
2.2.3. Ручно и машинско чишћење и дезинфекција...........................................12

2.2.4. Машинско чишћење и дезинфекција........................................................15

2.2.5. Машинско чишћење и топлотна дезинфекција........................................16

2.3.

Стерилизација.......................................................................................................18

2.3.1. Стерилизација воденом паром под притиском (аутоклав).....................18
2.3.2. Стерилизација сухим ваздухом.................................................................19

2.3.3. Стерилизација формалдехидом.................................................................21

2.3.4. Стерилизација јонизирајућим зрацима.....................................................21

2.3.5. Стерилизација хемијским средствима......................................................21

2.3.5.1.

Смjештај и чување стерилног материјала.................................................22

2.4.

Начин припреме медицинске сестре за рад у сали...........................................23

2.4.1. Хируршко прање руку................................................................................26

2.4.2. Припремање операционих столова...........................................................27

2.4.3. Припрема операционог поља.....................................................................29

2.4.4. Облачење и свлачење стерилног мантила................................................31

2.4.5. Припрема болесника за операцију............................................................32

2.5.

Непосредни посао сестре инструментарке........................................................33

2.5.1. Асептични и септични операциони захвати.............................................33
2.5.2. Контрола септичног рада у операционом блоку......................................34
2.5.3. Поступак по завршетку оперативног захвата...........................................35

2.6.

Начела стерилне технике....................................................................................36

3. МЕТОДОЛОГИЈА ИСТРАЖИВАЊА...........................................................................39

3.1.

Циљ рада...............................................................................................................39

3.2.

Задаци рада...........................................................................................................39

3.3.

Метод истраживања.............................................................................................39

3.4.

Инструменти истраживања.................................................................................39

3.5.

Техника истраживања..........................................................................................39

3.6.

Популација и узорак............................................................................................39

3.7.

Вријеме и мјесто истраживања...........................................................................39

3.8.

Статистичка обрада података.............................................................................39

4. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА....................................................................................40

5. ЗАКЉУЧАК.....................................................................................................................48
6. ПРЕДЛОГ МJЕРА............................................................................................................49

ЛИТЕРАТУРА..............................................................................................................................50

ПРИЛОЗИ.....................................................................................................................................51

1

1. УВОД

Сестра   је   здравствени   стручњак   који,   у   складу   са   својим   компетенцијама,   пружа 

најквалитетнију, високостручну здравствену његу и, у свом домену, самостално доноси 

одлуке базиране на научним, стручним и етичким принципима, одговорна је за резултате 

свога рада. Сестра је, поред љекара, основни профил здравствених радника. [1]

Специфична и превасходно усмjерена активност сестре је да помаже човjеку – болесном и 

здравом   -   у   активностима   на   задовољавању   потреба   које   доприносе   очувању   и 

унапријеђењу здравља, спречавању болести, оздрављењу и рехабилитацији (или мирној и 

достојанственој смрти) које би он обављао самостално, без туђе помоћи када би имао 

потребну снагу, вољу и знање. [2]

Сестра,   у   оквиру   цjелокупне   здравствене   заштите,   сарађује   са   љекаром   и   другим 

члановима   здравственог   тима,   другим   стручњацима   и   институцијама,   при   планирању, 

спровођењу и вредновању здравствене заштите становништва [2]. 

Сестра помаже у лиjечењу и рехабилитацији, кроз спровођење третмана који иницира 

љекар и обављање других сестринских активности које доприносе да пацијент што прије 

оздрави, врати и нормализује поремећене функције или да се прилагоди на неминовна 

ограничења и оспособи за самоњегу. [3]

3

2. ТЕОРИЈСКИ ПРИСТУП РАДУ

Здравствена  њега као дисциплина и професионално подручје рада медицинских сестара 

део је савременог лиjечења и континуираног збрињавања пацијената [3]. 

Медицинске сестре у хирургији представљају стуб здравствене институције и неопходни 

су чланови тима. Њихов рад представља скуп стручних и организационих садржаја који 

захтијевају одговарајућу медицинску оспособљеност, стручне ставове и вјештине у оквиру 

дијагностике,   изради   и   спровођењу   плана   Здравствене   његе   у   преоперативном   и 

постоперативном току. [4]

Праћење медицинских достигнућа и иновација знања не може се остварити без помоћи и 

подршке савремене стручне, домаће и стране литературе и трајног стручног усавршавања. 

Медицински радници се излажу реалној опасности да стагнирају, уколико не обогаћују 

своја   знања   стручним   садржајима.   Проблеми   настају   при   избору   литературе,   која   би 

требало да задовољи сестринске потребе у хирургији. [5]

Да би се сагледала важност организације рада на хируршким одjељењима потребно је да 

се упознамо са основним медицинским техникама и процедурама које медицинска сестра-

техничар свакодневно спроводи [4].

2.1.

Организација рада у операционом блоку

Операциони   блокови   могу   бити   централизованог   и   децентрализованог   типа. 

Централизовани имају архитектонска рјешења која омогућавају спровођење асептичног 

режима, просторну и персоналну сепарацију, сепарацију кретања персонала и материјала, 

дистрибуцију   стерилног   и   нестерилног   материјала   и   прибора.  Децентрализовани   тип 

подразумева операциону салу, просторије за извођење различитих захвата, чисти простор 

између   операционе   сале   и   простора   за   хируршко   прање   руку;   обавезни   су   хируршка 

одjећа, капа, маска и обућа. [15]

Рад   у   операционој   сали   захтиjева   добро   обучено   и   савjесно   медицинско   особље. 

Операциона сала, медицинско особље и инструментариј морају бити у свако доба спремни 

за рад. [15]

4



отапа нечистоће,



употребљава се за парну стерилизацију [7]. 

Лош   састав   воде   има   неповољан   утицај   како   на   сам   поступак   одржавања,   тако   и   на 

коначан изглед инструмента и материјала. Како би се постигао оптималан квалитет воде, о 

њој треба мислити већ у фази планирања водоводне инсталације [2]. 

Како свака природна вода садржи отопљене соли, њихов удио зависи од поријекла воде и 

коришћеном поступку прочишћавања. Зависно од тврдоће и температуре, свjежа вода коју 

користимо у поступку доводи до стварања тврдог слоја (кречњачке наслаге, каменац) којег 

је касније тешко уклонити [17]. 

Чак је могућа и појава корозије испод тог слоја. Каменац је топив у киселинама, тако да се 

и уклања уз помоћ средстава за чишћење базираних на разређеним киселинама [4]. 

У омекшаној води, горе споменути „отврђивачи” су замијењени натријумовим солима, али 

то неће смањити укупну количину у води отопљених материја. Код коришћења омекшане 

воде, под утицајем топлине и дуже изложености њеном дjеловању, може доћи до великог 

повећања базичности. Та је појава посебно изражена током топле дезинфекције као дијела 

финалног   испирања.   На   ову   врсту   дјеловања   су   посебно   осјетљиве   површине   од 

алуминијума [18]. 

Како вода испарава, неке од у њој отопљених материја постају видљиве као минералне 

наслаге на површини инструмента. Посебно критичне материје су отопљени хлориди. Ако 

су   присутни   у   већим   концентрацијама   могу   оштетити   и   оставити   трагове   чак   и   на 

инструментима од нерђајућег челика [10]. 

Из искуства знамо да је мала вjероватноћа појаве тачкастих оштећења све док висина 

удијела хлорида у води не прелази приближно 120 мг/л (одговара 200 мг/л NaCl-а) на 

собној температури [14]. 

Са вишом концентрацијом хлорида, тачкаста оштећења постају значајно бројнија и већа. 

Такође   треба   напоменути   да   како   у   процесу   сушења   вода   испарава,   у   преосталим 

капљицама удио хлорида драстично расте и прелази границу од 120 мг/л [9]. 

6