молекулне, те их организам као такве не може користити, већ кад се размноже у
једноставне супстанце са молекулима мање величине и кад постану растворљиве у води,
тако да могу проћи кроз површинске слојеве ћелија. У таквом стању наш организам
може да их прими, ресорбује и искористи за синтезу сопствених материја или за
сагоревање при чему се ослобађа енергија потребна за живот.

Наша храна се уствари састоји из истих основних састојака из којих је начињено

наше тело:



беланчевина,



масти,



угљених хидрата,



заштитних материја,



минералних соли,



витамина, и најзад



воде.

Спремљена јела или чврсте животне намирнице, морају се жвакати при чему се у

устима натопе пљувачком, па се онда гутају. Тако сажвакана храна доспева у желудац,
где се вари тј. они састојци који су високо молекулног састава разлажу у простије
састојке. Из желуца тако сварена храна прелази у танко црево у коме се обавља
најважнија фаза варења хидролитично разлагање беланчевина, масти, угљених хидрата у
једноставније- растворљивије у води и подесније за ресорпцију ( упијање, усисивање ) и
погодније за коришћење од стране организма. Исти процеси се делимично обављају и у
дебелом цреву.

Варење у танком цреву врши се под дејством сока који се лучи из слузокоже

танког црева, панкреасног сока и жучи. На тај начин се храњљиве материје претварају у
растворљиве   супстанције,   способне  за   ресорбцију   тј.   за  пролажење   кроз   слузокожу
црева.   Око   90%   ових   супстанција   пролазе   кроз   слузокожу   танког,   а   око   10%   кроз
слузокожу дебелог црева. Ресорбована храна прелази из црева у крв или лимфу, који их
одатле однесе у ћелије, где се обавља даље хемијски процес. У ћелијама се под дејством
фермената,   витамина,   хормона   и   др.   ове   високомолекулне   супстанције   разлажу
оксидишу, ослобађају при томе енергију у виду топлоте и мехамичког рада. Према томе
ресорбовене материје служе као извор енергије и као материјал за стварање састојака и
сокова, а као крајњи производи промета материја добијају се и више неупотребљиви
секрети ( фецес и урин ). Значи хемијска енергија која се уноси храном у виду органских