studenti
Mesto za uspešne studente

Vašingtonski model reformi-stubovi i instrumenti globalizacije

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/5 (0 votes cast)

UVOD

Tri stuba Vašingtonskog konsenzusa su fiskalna strogost, prvatizacija i liberalizacija. Liberalizacija je forsirana mada nije postojala ni empirijska ni teorijska potvrda da ona podstiče ekonomski rast.
I pored saznanja da liberalizacija tržišta kapitala podstiče nekontrilisan priliv i odliv lutajućeg kapitala – „vrućeg kapitala“ (motiv je želja za velikom i brzom zaradom) i da može da opustoši zemlju insistirano je i na liberalizaciji tržišta kapitala.
Privatizacija je forsirana mada se znalo da za razliku od grinfild investicija (investiranje u nova preduzeća) češće povećava nezaposlenost nego što podstiče novo zapošljavanje. Ako su ponuđena rešenja i bila odgovarajuća za zemlje u Latinskoj Anerici, gde su prvo i primenjene, ona nisu mogla biti generalno adekvatna za sve zemlje u svetu.
Putem brojnih uslovljavanja država u krizi, nameću se instrumenti i mehanizmi globalizacijeu čijoj je osnovi neoliberalni model. Prvo se nameće liberalizacija spoljnotrgovinskih odnosa i posebno liberalizacija u sferi robnih i finansijskih odnosa sa inostranstvom (tokovi kapitala). Liberalizacija izaziva nagli rast spoljne zaduženosti i krizu otplate dugova, a onda poput kakvog mesije, na scenu stupa MMF sa svojim univerzalnim stabilizacionim programom i uslovljavanjem deregulacije, masovne privatizacije i masovne nezaposlenosti.
Liberalizacija spoljne trgovine redovno dovodi do gomilanja deficita spoljne trgovine i stvaranja visoko uvozno zavisne privrede, jer uništena domaća proizvodnja i ponuda ne mogu pokrenuti uvozno-supstitutivne proizvodne kapacitete (preduzeća, grane i oblasti). Uvoz uglavnom naglo raste, a time i deficit spoljne trgovine, koji se zatim finansira spoljnim dugom. To je toliko jasna strategija i politika stvaranja zavisnih i zaduženih ekonomija.
Liberalizacija spoljne trgovine i domaćeg tržišta nije praćena obećanim rastom, već povećanom bedom i nezaposlenošću, uz opšti osećaj nesigurnosti. U odnosima rada i kapitala Fond se otvoreno stavio na stranu krupnog kapitala. A u odnosima razvijeni-nerazvijeni redovno je na strani razvijenih država.
„Pečat saglasnosti“ MMF je obavezan da bi nerazvijene privrede pristupile tržištu kapitala. One moraju prihvatiti recepte MMF u svojoj makroekonomskoj politici (teorija slobodnog tržišta). Često se jasno vidi disfunkcionalnost preporuka MMFi uvlačenje niza privreda u dublju krizu.
1. VAŠINGTONSKI MODEL REFORMI-STUBOVI I INSTRUMENTI GLOBALIZACIJE

1.1. Povod stvaranja globalizacije kao novog sistema neokolonijalizma

Proces globalizacije se ne odnosi samo na ekonomsku globalizaciju, on menja naše životne okolnosti. To je način na koji danas živimo. Opirati se ekonomskoj globalizaciji bila bi jednako promašena taktika i za bogate i za siromašne nacije.
Pesimistični pogled na globalizaciju smatra da ona uništava lokalne kulture, širi svetske nejednakosti i uveliko pogoršava živote siromašnih. Neki tvrde da globalizacija stvara svetske pobednike i gubitnike od kojih nekolicina prosperira, a većina biva osuđena na bedan i očajnički život.
Globalizacija je kompleksni set procesa, a ne jedan jedini proces, a oni se odvijaju kontradiktornim načinima. Većina ljudi misli o globalizaciji jednostavno kao o odvlačenju moći ili uticaja iz lokalnih zajednica i nacija prema globalnom tržištu. Ovo stvarno i jeste jedna od njenih posledica. Nacije gube deo svoje ekonomske moći koji su nekada posedovale.
Neovisno o svim negativnim aspektima globalizacije, njenu pojavu treba prihvatiti kao izazov za mogućnosti koje ona nudi u ekonomskom razvoju, rastu i blagostanju.

Nastavi sa čitanjem..

Nabavkom greb greb kupona 1000, dopunite vaše kredite i preuzmite gomilu radova.

Ključne reči Ključne reči:

Ostavite komentar

Morate biti ulogovani da biste komentarisali.