Odlomak

Uvod

Aristotela su nazvali najpametnijim čovekom koji je ikada živeo. S njegovim uticajem na ljudsku kulturu, razumevanje i znanje teško da se išta može meriti. Premda danas toga najčešće nismo svesni, mnogi naši načini mišljenja potiču od njega i njegova dela. Aristotelova logika je najznačajniji doprinos zapadnoj istoriji duha. Racionalna, znanstvena i tehnička kultura koja prožima dobar dio sveta njemu duguje više no ikome drugom. Jednako velike prinose dao je Aristotel razvoju etike, psihologije, biologije, politike i našem shvaćanju književnosti.
Prema Aristotelovom učenju svet je bio sagrađen od četiri elementa: zemlje, vode, vatre i vazduha, sva kretanja u prirodi bila su posledica težnje ovih elemenata da zauzmu svoje prirodno stanje. Verovao je da tela padaju na Zemlju zbog toga što je za njih “prirodno” da se tako ponašaju, zemlja je pretsatvaljala njihov prirodan položaj, to je bilo mesto gde su ona pripadala, pa je zato to bio pravac gde su ona želela da idu. U slučaju vatre Aristotel je smatrao da dim, koji se pretežno sastoji od vazduha, teži ka svom prirodnom položaju, tj. vazduhu, i zbog toga se udaljava od zemlje, odnosno kreće se na gore.
U Aristotelovim učenjima takođe stoji da je prirodno stanje tela stanje mirovanja. Sva tela miruju dok ih neka sila primora da to stanje promene (Aristotel pojam sile ne koristi u nama poznatom značenju, kao interakciju između tela, već on smatra da je sila težnja nekog tela ka svom “prirodnom” stanju). Prema Aristotelovim zakonima teža tela padaju brže nego lakša zbog toga što ona imaju veću težnju prirodnom položaju, veću težnju ka zemlji.
U doba Aristotela, a i vekovima kasnije, Aristotelovi zakoni su bili neprikosnoveni. Niko nije sumnjao u njihovu ispravnost, niti je nekom padalo na pamet da proba da proveri ove zakone fizike. Kada se prvi put javila sumnja u ispravnost Aristotelovog učenja, i kada je neko po prvi put u proučavanju sveta upotrebio eksperiment, svari su krenule naopako za Aristotela.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari