Bayesova teorema

Bajesova verovatnoća je tumačenje koncepta verovatnoće. Za razliku od tumačenja verovatnoće kao frekvencije ili sklonosti neke pojave, Bajesova verovatnoća je količina koju dodelimo predstavljenom stanju znanja[1] ili stanju verovanja. U Bajesovom mišljenju, verovatnoća je dodeljena hipotezi, dok pod frekventističkim zaključkom, hipoteza se obično testira bez dodeljene verovatnoće. Bajesova interpretacija verovatnoće može se posmatrati kao proširenje iskazne logike koja omogućava obrazloženje sa hipotezama, odnosno predloga čija je istina ili laž neizvesna.
Bajesova verovatnoća spada u kategoriju dokazne verovatnoće; da proceni verovatnoću hipoteze, Bajesova verovatnoća navodi neke prethodne verovatnoće, koje se zatim ažuriraju u svetlu novih, relevantnih podataka (dokaza). Bajesovo tumačenje daje standardan skup postupaka i formula za obavljanje ovog obračuna.
Termin “Bajesova” potiče iz 18. veka matematičar i teolog Tomas Bajes, koji je obezbedio prvi matematički tretman netrivijalnom problemu Bajesovog zaključivanja.[4] Matematičar Pjer Simon Laplas je razvio i popularisao ono što se sada zove Bajesova verovatnoće.