Benčmarking u funkciji strategijskog menadzmenta

Seminarski rad 

      Predmet: Strategijski menadzment

      Tema: 

Benčmarking u funkciji strategijskog menadzmenta

 Mentor:

Student:

Sadržaj:

Uvod................................................................................................................................................1

1.Pojam i značaj benčmarkinga.......................................................................................................2

2.Oblici benčmarketinga..................................................................................................................4

2.1.Benčmarking performanse.....................................................................................................5

2.2.Benčmarking proces...............................................................................................................7

2.3. Strategijski benčmarking.......................................................................................................9

3.Tipovi benčmarkinga.................................................................................................................. 10

3.1.Kompetitivni benčmarking (takmičarski)............................................................................11

3.2.Funkcionalni benčmarking...................................................................................................12

3.3.Interni benčmarking............................................................................................................. 12

3.4.Generički benčmarking........................................................................................................ 13

4.Proces benčmarkinga.................................................................................................................. 13

Zaključak:...................................................................................................................................... 18

Literatura........................................................................................................................................19

Pojam     benchmarking   nastao   je   od   dve   engleske   reči,     bench   koja   na     engleskom 

označava klupu ili sedište, dok   mark predstavlja znak, oznaku, potrebni standard, nivo.   U 

Oxfordskom rečniku iz 1987. god. se ne nalazi referenca pod nazivom „benchmarking“, već 

samo benchmark  kao jedna reč u značenju: geometarski znak koji pokazuje tačku na nekoj liniji 

nivoa, standard ili referentna tačka. Novija izdanja povezuju benchmark sa načinima i frazama 

kao što je standard za poređenje, reper, referentni okvir, model.

Poreklo pojma benčmarking izvorno se vezuje uz oznaku koja izražava udaljenost, ili 

polaznu   tačku   od   koje   se   meri   udaljenost.   Postavljeni   bencmark   pokazuje   udaljenost   od   te 

polazne oznake. Za svaku organizaciju je bitno da ima postavljene jasne ciljeve, a benčmarking 

je upravo pouzdani pokazatelj organizacije gde se nalazi u odnosu na zacrtane ciljeve. 

Benčmarking se na različite načine definiše. Prema jednoj od često navođenih definicija, koja je 

razvijena   od   strane   Američkog   centra   za   produktivnost   i   kvalitet   (APQC),   benčmarking 

predstavlja   sistematski   i   kontinuirani   proces   merenja;   proces   kontinuiranog   merenja   i 

upoređivanja poslovnih procesa jedne organizacije u odnosu na poslovne procese lidera bilo gde 

u svetu radi dobijanja informacija koje će pomoći organizaciji da preduzme akciju za poboljšanje 

svojih performansi.

1

Pre svega to je istraživanje i posmatranje najbolje prakse konkurenata, odnosno traganje za 

najboljom industrijskom praksom koja vodi stvaranju superiornih performansi. 

Benchmark   predstavlja standard   kvaliteta,   koji   služi   kao   baza   za   poređenje.   U   pitanju   je 

kontinuirani   i   sistematski   proces   kompariranja   vlastitog   poslovanja   sa   poslovanjem   onih 

preduzeća  koja postižu najbolje rezultate. 

Benčmarking identifikuje proizvodne i druge operacije u preduzeću koje treba poboljšati i ide 

mnogo dalje od tradicionalne analize konkurencije. Pretpostavlja produbljenu analizu najboljih 

konkurenata,   detaljnu   proveru   onog   što   su   postigli   i   kako   su   postigli,   kao   i   operativnih 

sposobnosti i karakteristika konkurentskih proizvoda.

1

 Đuričin, D. i Janošević, S.: Menadžment i strategija, CID Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2005, str. 

255

Benčmarking omogućava preduzeću da uči na iskustvima drugih. Međutim, benčmarking je više 

od običnog kopiranja. Ne postoje dva poslovanja koja su potpuno ista, jer je različito okruženje i 

kultura svakog preduzeća, pa je zato neophodno  ispitivati praksu svakog preduzeća i razumeti 

kako se nešto radi. 

Benčmarking predstavlja moćno i sveobuhvatno oruđe za unapređenje poslovanja. To je proces 

koji pomaže da se tačno sagleda ono što se radi, šta je najbolje unutar ili izvan preduzeća, kako 

vršiti   poređenja   i   šta   se   može   učiniti   da   bi   se   ostvarila   poboljšanja.   Značajnu   ulogu   ima   u 

nalaženju najbolje prakse koja će pomoći da se ostvare ciljevi. To je i sredstvo za obuku, za 

komunikaciju, za davanje slobode zaposlenima da postavljaju pitanja, za sticanje ovlašćenja i 

izgradnju   poverenja   i   lojalnosti.   Može   se   koristiti   za   unapređenje   određene   prakse,   ali   i   za 

izvođenje organizacije na potpuno novi kolosek i pravac.

lmplementacija dobijenih rezultata zavisi od spremnosti za promenu i prilagođavanje novom 

načinu rada. Benčmarking je posebno značajan u sledećim oblastima: poslovnom planiranju, 

razvijanju politike, rešavanju poslovnih problema, trajnom poboljšanju, zadovoljstvu kupaca, 

promeni   kulture,   trajnom   učenju,   menadžmentu   na   bazi   činjenica,   poboljšanju   poslovnog 

procesa,   razvoju   strategije.   On   predstavlja   sastavni   element   filozofije   upravljanja   ukupnim 

kvalitetom (TQM) odnosno kulture trajnog unapređenja poslovanja. 

Korporacija Xerox predstavlja pionira u oblasti korišćenja benčmarkinga. Krajem 70-tih godina 

u   Xeroxu   su   shvatili   da   je   neophodno   izvršiti   generalnu   reparaciju   kompanije.   Japanske 

kompanije fotokopir aparata počele su da prodaju svoje proizvode jeftinije nego što je Xerox 

mogao da ih proizvede. Konkurenti su ostvarivali zavidnu profitabilnost, i to sa aparatima lošijeg 

kvaliteta. U Xeroxu je postalo   jasno da je neophodno brzo povećati produktivnost da bi se 

moglo efikasno konkurisati na globalnom tržištu.

2

Xerox je zato počeo porediti vlastito poslovanje sa poslovanjem nove konkurencije sa 

stanovišta jediničnih troškova proizvodnje, proizvodnih metodologija, vremena potrebnog da se 

proizvod lansira na tržište itd.

Rezultati benčmarkinga su bili sledeći:

2

 Đuričin, D. i Janošević, S.: Menadžment i strategija, CID Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2005, str. 

256