UNIVERZITET
SINGIDUNUM
DEPARTMAN ZA POSLEDIPLOMSKE STUDIJE I MEĐUNARODNU
SARADNJU
MASTER RAD
TEMA:
BILANSI KAO OSNOVA FINANSIJSKOG
IZVEŠTAVANJA I NJIHOVA ANALIZA NA PRIMERU
PREDUZEĆA „ROSAN ARMATURE“
Predmet: Finansijsko izveštavanje i poslovno odlučivanje
Mentor:
Student:
Prof. drGoranka Knežević Igor Perkučin 401799/2012
2
Sadržaj
UVOD..........................................................................................................................................4
1. FORMA I SADRŽAJ FINANSIJSKOG IZVEŠTAJA .......................................................5
1.1. Pojam i shvatanje finansijskog izveštaja ...............................................................5
1.2. Korisnici finansijskih izveštaja ..............................................................................8
1.3. Ciljevi finansijskih izveštaja ..................................................................................9
1.4. Osnovne pretpostavke za sastavljanje finansijskih izveštaja ...............................10
1.5. Kvalitativne karakteristike finansijskih izveštaja .................................................12
2. OPŠTA PRAVILA FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA ...................................................13
2.1. Računovodstvena regulativa za sastavljanje finansijskih izveštaja .....................13
2.1.1. Zakonska regulativa ................................................................................14
2.1.2. Profesionalna regulativa..........................................................................15
2.1.3. Interna regulativa .....................................................................................16
2.2. Računovodstvene politike ......................................................................................16
3. SASTAVLJANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ...............................................................17
3.1. Popis imovine i obaveza na određeni dan .............................................................17
3.2. Utvrđivanje viškova i manjkova ............................................................................18
4. POJAM I VRSTE POSLOVNIH KNJIGA ..........................................................................19
4.1. Dnevnik, glavna knjiga i pomoćne knjige .............................................................19
4.2. Vođenje i zaključivanje poslovnih knjiga .............................................................20
4.3. Knjigovodstveno praćenje procesa poslovanja .....................................................21
4.4. Zaključivanje poslovnih knjiga .............................................................................22
4.5. Elementi zaključivanja poslovnih knjiga...............................................................23
5. PROBLEM SHVATANJA BILANSA .................................................................................23
5.1. Pojam bilansa ..........................................................................................................24
5.2. Povezanost bilansa stanja i bilansa uspeha............................................................25
5.3. Ciljevi bilansa..........................................................................................................28
6. STATIČKO SHVATANJE BILANSA.................................................................................31
6.1. Starije statičko shvatanje bilansa ...........................................................................32
6.2. Novije statičko shvatanje bilansa ...........................................................................33
6.3. Ocena statičkog shvatanja bilansa .........................................................................36
4
UVOD
Savremeni uslovi poslovanja, koje karakteriše izražena globalizacija, ubrzane tehničke i
tehnološke promene i rastuća kompleksnost proizvoda sa kraćim životnim vekom, zahtevaju od
poslovnih subjekata bolju iskorišćenost kapaciteta, veće uštede u troškovima, ubrzanje nabavke i
prodaje i slično. Top menadžment je, po pravilu, udaljen od rutinskih poslovnih operacija, što
nameće potrebu decentralizacije poslovnog subjekta u svrhu povećanja efikasnosti upravljanja i
odlučivanja. Izgradnja adekvatnog računovodstveno-informacionog sistema, koji podrazumeva
planiranje, praćenje i kontrolu ostvarenja po organizacionim delovima poslovnog subjekta,
procenu uspešnosti menadžera organizacionih delova i potom osnovu izveštavanja, jeste proces
koji prati uspostavljanje decentralizacije organizacione strukture.
U savremenim uslovima privređivanja, poslovanje se ne može zamisliti bez efikasne kontrole i
praćenja imovinskog, finansijskog i prinosnog položaja preduzeća. Još od davnina, ljudi su tražili
načine na koje bi mogli da prate poslovne događaje, usled čega se javlja potreba za
sistematizovanim vođenjem svih poslovnih transakcija, što dovodi do nastanka i razvoja
računovodstva. Osnovni izvor računovodstvenih informacija predstavljaju bilansi i to bilans
stanja i bilans uspeha.
Osnovni problem
od koga se polazi u radu jeste definisanje i shvatanje bilansa. Osnovna odlika
bilansa je bilansna ravnoteža koja postoji u svakom trenutku bez obzira na to da li je formalno
izražena. U računovodstvu bilans se koristi kada se iskazuje stanje i rezultat preduzeća
posmatrano preko novčanih jedinica. Tradicionalno se primenjuju bilans stanja i bilans uspeha.
Bilans stanja
prikazuje promene u vezi sa stanjem na imovini, kapitalu i obavezama dok
bilans
uspeha
pokazuje promene na rashodima i prihodima i omogućava sagledavanje rentabiliteta
privrednog subjekta.
Cilj rada
je da ukaže da na značaj finansijskog izveštavanja i bilansa u poslovanju preduzeća.
Finansijsko izveštavanje predstavlja temu koja je aktuelna dugi niz godina, stoga se ističe i
značaj bilansa kao osnovnog elementa finansijskog izveštavanja. Shvatanja o bilansima menjala
su se tokom vremena. S obzirom da bilansi predstavljaju osnovni element finansijskog
izveštavanja, značajno je ukazati na karakteristike osnovnih bilansnih teorija. Prikazivanje
informacija koje su od značaja za korisnike finansijskih izveštaja na praktičnom primeru takođe
je jedan od ciljeva rada.
Osnovna hipoteza
od koje se polazi u radu jeste da je povezanost bilansa stanja i bilansa uspeha i
njihvovo razumevanje pretpostavka za efikasniju kontrolu i praćenje imovinskog, finansijskog i
prinosnog položaja preduzeća.
5
1. FORMA I SADRŽAJ FINANSIJSKOG IZVEŠTAJA
1.1. Pojam i shvatanje finansijskog izveštaja
Upravljanje poslovanjem preduzeća obavlja se donošenjem odluka na različitim organizacionim
pozicijama i na različitom nivou odgovornosti. Odluka u preduzeću znači angažovanje
raspoloživih resursa i očekivanje rezultata tog angažovanja. Da bi donešena odluka bila efektivna
i efikasna, veoma je važno da se zasniva na blagovremenim, relevantnim i pouzdanim
informacijama. Najčešći izvor informacija donosiocima odluka potiče iz računovodstvenog
informacionog sistema. Računovodstveni informacinoni sistem zadužen je za prikupljanje
podataka, obradu ili procesiranje podataka, upravljanje bazom podataka i generisanje izveštaja
različitih namena. Od informacija iz računovodstvenog informacionog sistema se očekuje da
budu relevantne, blagovremene i pouzdane zbog karaktera koje ima knjigovodstvo kao
dokumentovana i strogo formalizovana evidencija zasnovana na potpunom i trajnom sakupljanju
i sistematskom, hronološkom i stvarnom sređivanju podataka u vezi sa nastalim individualnim
poslovnim događajima koji se vrednosno mogu prikazati. Sve promene se beleže hronološkim
redom, na osnovu originalnih dokumenata koji su sačinjeni u pismenoj formi u momentu
nastanka poslovnog događaja. Iz računovodstvenih dokumenata je vidljivo: između kojih pravnih
lica se odvija transakcija, koja odgovorna lica u tome učestvuju, identifikacioni elementi pravnog
lica, mesto, vreme, sadržaj i vrednost transakcije. Zbog toga, knjigovodstveni dokumenti i podaci
imaju karakter dokaznog sredstva, a to nije slučaj sa ostalim evidencijama.
Za uspešno poslovanje preduzeća i uspešno obavljanje revizije neophodno je poznavati osnovne
postavke analize finansijskih izveštaja. Suština definisanja pojma analize finansijskih izveštaja
nalazi se u shvatanju da analiza treba da podvrgne posmatranju, ispitivanju, oceni i formulisanju
dijagnoze onih procesa koji su se desili u kompaniji i koji se kao takvi nalaze sažeti i
opredmećeni u okviru finansijskih izveštaja. Prema Stojiljkovic M., Krstić J. (2000), finansijska
analiza predstavlja iscrpno “istraživanje, kvantificiranje, deskripciju i ocenu finansijskog statusa
i uspešnosti poslovanja preduzeća”.(str. 12)
Danas, analiza finansijskih izveštaja preduzeća, igra veoma važnu ulogu jer se upravo
zahvaljujući ovoj analizi akcionari, investitori, zaposleni i javnost upoznaju sa stanjem u
kompaniji. Što je kompanija transparentija u svom poslovanju, a pokazatelji analiza finansijskih
izveštaja bolji odnosno pozitivniji, veće su šanse da se privuku potencijalni investitori tj. kapital.
Vođenje finansijskih institucija je oduvek bio težak zadatak. U poslednje vreme je postao još teži
zbog čestih nesigurnosti u okruženju, a koje se tiču promena u finansijskoj, privrednoj i
političkoj sferi. Upravo iz ovih razloga, jasno je da se mora posvetiti posebna pažnja analizi
finansijskih izveštaja kako bi se utvrdile eventualne poteškoće u poslovanju i preduzele mere za
njihovo otklanjanje.
7
odnosno Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja (MSFI). Iz procesa harmonizacije
proistekao je finansijski izveštaj umesto bilans. Prema međunarodnom računovodstvenom
standardu 1 – Prezentacija finansijskih izveštaja - finansijski izveštaji opšte namene su izveštaji
namenjeni zadovoljavanju potreba korisnika koji nisu u poziciji da zahtevaju od entiteta da
sastavlja izveštaje namenjene njihovim određenim informacionim potrebama.
Finansijski izveštaji, strukturno posmatrano predstavljaju finansijsku poziciju i finansijske
rezultate. Cilj finansijskih izveštaja je da se obezbede informacije o finansijskoj poziciji,
finansijskom uspehu i tokovima gotovine entiteta, koje su korisne za donošenje ekonomskih
odluka šireg kruga korisnika. Finansijski izveštaji takođe pokazuju rezultate koje je ostvarilo
rukovodstvo u upravljanju resursima koji su mu povereni.
Finansijski izveštaji pružaju informacije o:
1.
imovini
2.
obavezama
3.
kapitalu
4.
prihodima i rashodima, uključujući dobitke i gubitke
5.
doprinosima od raspodele vlasnicima koji deluju u svojstvu vlasnika
6.
tokovima gotovine entiteta
Kompletan set finansijskih izveštaja prema Rodić J. i saradnicima (2011) uključuje:
1.
bilans stanja
2.
bilans uspeha
3.
izveštaj o promenama na kapitalu
4.
izveštaj o novčanim tokovima (tokovima gotovine) i
5.
napomene uz finansijske izveštaje.
Uz pomenute, obavezne elemente godišnjeg izveštaja, predmet analize su i svi drugi segmenti
godišnjeg izveštaja, koji nisu obavezni, kao što su pismo menadžmenta upućeno akcionarima
kompanije (Letter to shareholder) i dodatne diskusije i analize menadžmenta (Management
Discussion and Analysis). Pošto dobro organizovano računovodstvo obezbeđuje sistematsku i
hronološku evidenciju poslovnih transakcija i drugih događaja, ono obezbeđuje i zaokruženu
sliku efekata poslovnih transakcija u obliku godišnjeg izveštaja. Godišnji izveštaj je prema tome
postao zakonom i regulativom propisana obaveza za kompanije, a samim tim i predmet
ekonomsko- finansijske analize.
Finansijski izveštaj predstavlja najpotpuniji sistem sveobuhvatnog saopštavanja i interpretacije
poslovno-finansijskih aktivnosti i svih performansi od značaja za sistem finansijskog
izveštavanja i analizu finansijskih izveštaja. Rodić J. i saradnici (2011) navode da finansijski
