4
naimenovanje obuhvata jednu vrstu robe koja se po pravilu podudara sa trgovačkim imenom robe
onda se radi o posebnom naimenovanju.
2
2.POJAM I KARAKTERISTIKE CARINA
Carine predstavljaju vrstu fiskalnih prihoda, odnosno posebnu dažbinu koja država naplaćuje prilikom
prelaska robe preko državne, odnosno carinske granice. Spadaju u posredne poreze i predstavljaju jedan
od najzn čajnijih instrumenata spoljno-trgovinske razmene.
Značaj carina sa fiskalnog stanovišta naročito je bio izražen u Starom i Srednjem veku. Danas, međutim,
carine više služe ekonomsko-političkim nego čisto fiskalnim ciljevima, zbog čega se često izučavaju i van
nauke o finansijama, a u sklopu političke ekonomije, spoljno-trgovinske i devizne politike.
Kao instrument spoljno-trgovinske politike, carine mogu da deluju na formiranje i menjanje odnosa
troškova i cena na domaćem tržištu, a preko cena i na uvoz i izvoz, na ravnotežu trgovinskog i platnog
bilansa na ubrzanje ili usporavanje razvoja određene grane ili privrede, zaposlenosti, tražnju i potrošnju i sl.
Ciljevi zbog kojih se uvode carine mogu biti:
Fiskalni – da se prikupe odgovarajuća finansijska sredstva državi;
b) Ekonomski – mogu biti brojni i raznovrsni. Pre svega, carinom se može štititi domaća privreda, ili
samo određena grana od spoljne konkurencije. Carinom se može povećati cena uvoznoj robi, potencirati
razvoj određene grane, delovati na strukturu troškova i raspodelu društvenog proizvoda, investicija i sl.
6
Ukoliko je osnovni cilj uvođenja carina osiguranje potrebnih novčanih sredstava za pokriće državnih
rashoda, primaran je fiskalni cilj, a ukoliko se carina uvodi zbog zaštite domaće privrede, primaran je
ekonomski karakter carine.
c) Socijalni ogleda se u tome da se kroz sniženje carina na određene proizvode bitne za životni
standard određenih socijalnih grupa, deluje na pojeftinjenje, odnosno stimulisanje potrošnje.
Mišljenja finansijskih stručnjaka o mestu i ulozi carina u ekonomskom i finansijskom
sistemu zemlje u značajnoj meri se razlikuju. Jedni ukazuju na negativne karakteristike i
2
Slobodan Ž. Cvetanović i Dejan R. Đurić - Osnovi carinskog sistema i politike (strana 183)
5
osporavaju carinu, dok drugi u carinama vide značajan instrument za realizaciju brojnih ekonomskih i
finansijskih ciljeva.
Oni koji osporavaju carine mišljenja su da:
a) Carine ograničavaju razvoj međunarodne trgovine,
b) Carine usporavaju rast produktivnosti rada, razvoj tehnike i tehnologije itd;
c) Carine vode odražavanju visokih troškova proizvodnje,
d) Carine su nepravedne jer one realno teže pogađaju siromašnije slojeve stanovništva
nego bogatije itd.
Zastupnici drugog mišljenja koje opravdava carinu navode sledeće:
a) Carine su jedno od efikasnih sredstava za zaštitu i potpomaganje nacionalne
ekonomije;
b) Carinama se efikasno može uticati na odnose sa drugim zemljama;
c) Carinom se može relativno uspešno braniti ekonomska samostalnost zemlje,
d) Carina a se relativ o brzo, jeftino i lako dolazi do novca za finansiranje državnih
potreba i
e) Carinom se može vršiti relativno efikasan uticaj na domaće proizvođače, na rast ili pad
cena itd.
7
2.1. VRSTE CARINA
U finansijskoj literaturi i praksi postoje više kriterijuma za podelu carina.
Danas se najčešće koristi podela carina na:
a)
Carine prema pravcu kretanja robe;
b)
Carine prema načinu obračunavanja;
c)
Carine prema načinu uvođenja;
d)
Carine prema visini opterećenja iz određene destinacije;
e)
Carine prema osnovnoj ekonomskoj funkciji.
a) Carina prema pravcu kretanja robe
Prema pravcu kretanja robe, carine mogu biti: Carine, uz porez na dodatu vrednost, postale su
