.
Čekovi Vrste čekova i njihova knjiženja
Strana
3
1. U V O D
Razvoj robne proizvodnje i kreditnog sistema kontinuirano stvara različite oblike
platnih i kreditnih instrumenata kojima se registruju, prenose i realizuju novčane
obaveze i potraživanja različitih učesnika u procesu reprodukcije. Ti instrumenti imaju
različite funkcije: potvrđuju prava i obaveze iz robnog prometa, izražavaju kreditne
odnose, omogućavaju transfer rizika na sa jednog na druge ekonomske subjekte,
svedoče o ulaganju u različite oblike kapitala. Oni su prema tome formalizovani izraz
ekonomskih transakcija, s obzirom da zakonodavstvo detaljno utvrđuje pravila njihove
emisije i prometa. Platni promet je skup svih plaćanja nezavisno od osnova i načina
izvršenja. Razlikuje se unutrašnji međunarodni platni promet. I kod jedne i kod druge
vrste platnog prometa opšta tendencija danas svakako se odnosi na to da se što više
plaćanja obavlja bezgotovinski. Posebno veliki uticaj na bezgotovinsko plaćanje
svakako je inicirala pojava interneta, aplikativnog softvera i pojava i ekspanzija
elektronskog bankarstva.
Na finansijskim tržištima svakako veliki uticaj i značaj imaju hartije od vrednosti
(
HoV
), odnosno one imaju izuzetno veliki značaj u svakoj tržišnoj privredi. Može se s
punim pravom reći da se privreda ne bi mogla razviti do sadašnjeg stepena da nije bilo
raznovrsnih hartija od vrednosti, i da je savremena tržišna ekonomija nezamisliva bez
njih. Hartija od vrednosti je isprava o nekom građanskom imovinskom pravu koje je
usko vezano za tu hartiju i čije je iskorišćavanje uslovljeno držanjem te isprave. Iz
gornje definicije proizilazi da su hartije od vrednosti isprave koje moraju da ispunjavaju
određene uslove i to:
da su to pismene isprave,
da je u tim ispravama označeno izvesno građansko pravo,
da je postojanje (
i mogućnost ostvarenja
) tog prava veoma jasno
povezano sa postojanjem same isprave (
hartije od vrednosti
).
U ovom radu ćemo govoriti o čekovima kao vrsti hartija od vrednosti, vrstama i
karakteristikama čekova, paravnim normama kao i računovodstvenim obuhvatanjem
čekova.
.
Čekovi Vrste čekova i njihova knjiženja
Strana
4
2. Čekovi
2.1. Pojam, uloga i elementi
Prema savremenom shvatanju ček je hartija od vrednosti izdata u strogo
propisanoj zakonskoj formi, kojim izdavalac čeka (
trasant
) daje bezuslovni nalog banci
(
trasatu
) da na teret kod nje deponovanih novčanih sredstava isplati osobi u čiju korist
je izdat ček (
remitentu
) u čeku naznačenu vrednost.
Ček u modernoj trgovini i prometu, predstavlja sredstvo plaćanja, plativ je samo
po viđenju, i omogućuje plaćanje bez potrebe gotovine (
tj. isključuje iz opticaja gotov
novac
). Ovakvim načinom plaćanja obezbeđuje se čitav niz prednosti: smanjuju se
troškovi platnog prometa, i omogućuje se velika brzina u cirkulaciji novca kao i velika
sigurnost u plaćanjima. U međunarodnom platnom prometu, omogućava se efikasno
plaćanje subjekata koji se nalaze u raznim državama.
U momentu izdavanja čeka, izadavalac čeka mora imati pokriće na računu
(
čekovni, žiro ili kontokorentni
) kod banke kod koje je deponovao novčana sredstva.
Depozit izdavaoca čeka može biti dvojak:
1. Originalan – ako potiče iz njegovih deponovanih novčanih sredstava;
2. Pozajmljeni – ako mu ga je banka stavila na raspolaganje u vidu kredita.
U tome je, pored Zakona o čeku, sigurnost u plaćanjima čekovima. U svim
zemljama sveta izdavanje čekova „bez pokrića“ kažnjava se po zakonu kao prevara.
Prilikom isplate čeka posebna pažnja se mora obratiti na ispravnost čeka. Ukoliko je
nekim slučajem ček falsifikovan banka snosi odgovornost ako isplati lažan ček. Na
Osnovu ovih razloga, banka zahteva da joj se svi neupotrebljeni umrljani ili na drugi
način oštećeni čekovi vrate. Prilikom izdavanje veće sume novca na čekovima zahteva
da bude obaveštena i sl. U cilju sprečavanja zloupotrebe svaki ček nosi odgovarajući
serijski broj.
Ček, kao i menica je pisani i strogo formalni dokument koji treba da sadrži:
u tekstu ili zaglavlju naziv „ček“ na istom jeziku na kome je ček ispisan,
.
Čekovi Vrste čekova i njihova knjiženja
Strana
6
2)
Načelo inkorporacije
– Označava
sjedinjenost čekovne izjave koja je
data u tekstu čeka, odnosno čekovnog obrasca, koje daje imaocu čeka ne
samo pravo svojine na čekovnom obrascu, nego i pravo iz čekovnog
obrasca. Dakle, imalac čeka može da realizuje svoje pravo iz ček, kao
hartije od vrednost, prostom prezentacijom čeka – trasatu. Potrebno je
istaći, da je ovo načelo inkorporacije delimično ublaženo mogućnošću
pokretanja amortizacionog postupka u slučaju da imalac čeka isti izgubi ili
na neki drugi način ček bude uništen ili ukraden. Iz toga proizilazi, da se
može ostvariti neko čekovno pravo (
u postupku sudske amortizacije
) i bez
postojanja čekovne isprave.
3)
Načelo fiksne obaveze
– Kao što je istaknuto, ček je pismena isprava
kojom trasant daje nalog trasatu da isplati po viđenju označenu sumu
novca imenovanom korisniku – remitentu ili nekom drugom licu. Iz ovakve
definicije i pojma čeka može se lako uočiti da se načelo fiksne obaveze
sastoji u dužničkoj obavezi trasanta prema imaocu čeka u visini
označenog novčanog iznosa, a sa druge strane, da imalac čeka potražuje
tačno označeni iznosu sume novca koji je na njemu označen. Može se
primetiti da je veća strogost načela fiksne obaveze kod menice nego kod
čeka iz razloga što je menica apstraktna isprava iz koje se ne vidi veza sa
pravnim poslom. Kod čeka, može doći do odstupanja od načela fiksne
obaveze, na primer, kada remitent tužbom iz osnovnog posla ostvaruje
svoje potraživanje od trasanta. Na taj način, postoji u izvesnom smislu
kauzalnost između čeka i osnovnog pravnog posla.
4)
Načelo čekovne strogosti
–
Za razliku od menice, načelo strogosti kod
čeka javlja se samo kada je u pitanju strogost čekovne forme, rokova za
prezentaciju čeka, kao i zahteva za preduzimanje radnji u cilju zaštite
čekovnih prava, kao i u brzom sudskom postupku po čekovnoj tužbi (
kad
tužba nije podignuta u vezi sa osnovnim poslom
). U slučaju da je korisnik
podigao tužbu protiv trasanta u vezi izdatog čeka, ali koja se odnosi na
neki pravni posao, tada je sigurno da načelo čekovne strogosti tu više ne
važi.
.
Čekovi Vrste čekova i njihova knjiženja
Strana
7
5)
Načelo samostalnosti i solidarnosti obaveza
– Samostalnost
čekovne
obaveze menifestuje se u tome što se čekovna izjava, potpis jednog lica
procenjuje nezavisno od potpisa drugih lica, bez obzira da li u potpisima
tih drugih lica ima nedostataka ili su nevažeći. Solidarnost obaveze je
jedno od načela koje označava odgovornost svih potpisnika čeka, kao i
svakog potpisnika pojedinačno, prema imaocu čeka. Specifičnost ovog
načela ogleda se i u tome što ne postoji lice akceptant, jer i trasat –
banka ne preuzima obavezu da će isplatiti ček sa svojim potpisom, pa iz
tih razloga može se zaključiti da se i ne računa sa bančinom bezuslovnom
odgovornošću. No, međutim, imalac čeka mora ga prvo prezentirati
trasatu – banci, pa kad ona odbije da isplati valjano prezentirani ček, tada
imalac čeka može da se obrati drugim potpisnicima. Iz toga proizilazi, da
se ovde radi i o zamenjenoj odgovornosti, iako odnos potpisnika čeka
prema imaocu čeka predstavlja solidaran odnos.
6)
Načelo neposrednosti
–
Ovo načelo nema isti značaj kod čeka kao kod
menice. To je shvatljivo kada se ima u vidu da je kod menice svaki
menični obveznik u neposrednom – pravnom odnosu prema svakom
imaocu menice, tj. da imalac menice može tužbenim zahtevom da svoje
pravo ostvaruje, bilo protiv koga meničnog dužnika ili protiv svih
istovremeno, radi isplate meničnog iznosa. Međutim, kod čeka ne postoji
tako široka mogućnost utuživanja, nego se tužba mora podneti protiv onog
glavnog dužnika koji je i dužan za isplatu čeka. Sužavanje dejstva ovog
načela kod čeka je proisteklo iz razloga što je sužen i mogući broj
potpisnika čeka, posebno kada se ima u vidu da se kao instrumenti
plaćanja u našem platnom prometu, javljaju rekta čekovi, onda je jasno da
se isključuje mogućnost prenosa čeka indosiranjem, pa stoga otpadaju i
regresne tužbe protiv indosanata.
7)
Načelo bezuslovnog pokrića
– Značaj pokrića čeka posebno dolazi do
izražaja kada se ima u vidu fiskalna i krivična odgovornost izdavaoca čeka
u slučaju da isti izda bez prethodnog novčanog pokrića. Ovo načelo
bezuslovnog pokrića se naziva i načelom efikasnosti, jer se jedino pomoću
