VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH
STUDIJA NOVI SAD
SEMINARSKI RAD
Finansijska analiza privrednog društva Telenor
Mentor: Student:
Prof. dr Komnenić Biserka Nemanja Stanković
Asisent:
Mirela Momčilović
Novi Sad, avgust, 2018.
2
1. Privredno društvo Telenor d.o.o.
1.1. Osnovni podaci o privrednom društvu Telenor d.o.o.
Telenor d.o.o. posluje kao društvo sa ograničenom odgovornošću osnovano u Republici
Srbji. Pretežna delatnost Društva je pružanje usluga mobilne telekomunikacije,
uključujući i veleprodaju paketa i vaučera ovlašćenim dilerima. Društvo ostvaruje prihode
od prodaje uglavnom na domaćem tržištu, međutim, prihode stiče i pružanjem usluga
stranim kupcima (prihodi od rominga), na osnovu komercijalnih post-paid i pre-paid
sporazuma o roaming-u sa mobilnim operaterima iz raznih zemalja. Sedište Društva se
nalazi u Beogradu. Tokom 2017. godine kompanija je zapošljavala u proseku 778 radnika,
u 2016. godine 862 radnika, a u 2015 godini 882 radnika.
1
Tabela 1. Osnovni podaci privrednog društva Telenor d.o.o.
Poslovno ime
TELENOR D.O.O. BEOGRAD
Naziv
TELENOR D.O.O. BEOGRAD
Datum registracije
04.04.2006.
Matični broj
20147229
Poreski identifikacioni broj
104318304
Registrovano sedište
Omladinskih brigada 90, 11070 Beograd
Oblik organizovanja
Društvo sa ograničenom odgovornošću
Registrovana pretežna delatnost
Bežične telekomunikacije
Registrovani kapital
14.359.100.000 RSD
Članovi/Suvlasnici
Telenor AS, Danska
Izvor:
http://www.apr.gov.rs/
Telenor Srbija deo je Telenor grupe, jednog od najvećih svetskih mobilnih operatora koji
ima 208 miliona korisnika na 13 tržišta. Telenor ima snažno prisustvo u centralnoj i
istočnoj Evropi i Aziji. U nordijskom regionu ima vodeću poziciju kao provajder
mobilnih usluga, brzog interneta i TV usluga. Nalazi se među 500 najvećih globalnih
kompanija po tržišnoj vrednosti, sa 36000 zaposlenih širom sveta. Strategija Telenora je
da jača kvalitet usluga i poslovanja lokalnih mobilnih operatera u nordijskom regionu,
istočnoj i centralnoj Evropi i Aziji, kombinujući internacionalnog iskustvo Grupe sa
lokalnim potencijalima. Strategija Kompanije je i da održava svoj vodeći položaj u
nordijskom regionu, nudeći širok obim komunikacionih usluga.
Telenor je najveći pojedinačni investitor u Srbiji sa ulaganjem od dve milijarde evra
tokom deset godina poslovanja. Sa više od tri miliona korisnika, Telenor Srbija pomaže
ljudima da iskoriste sve prednosti savremenih komunikacija. Ova kompanija ima 120
prodavnica u 84 grada, oko 1.000 zaposlenih i pokriva celokupno stanovništvo Srbije
brzim mobilnim Internetom.
Telenor mreža je kreirana da obezbedi sigurnu komunikaciju i povezanost. Omogućavaju
pouzdanu i stabilnu vezu, prenos podataka i ujednačen kvalitet Telenorovih servisa.
Korisnički podaci su bezbedni u svim aspektima komunikacije, uključujući i finansijske
transakcije Telenor banke.
Telenor je u martu 2016. godine pokrio celu Srbiju brzim, 3G internetom koji omogućava
korišćenje naprednih servisa kao što su skidanje muzike i video sadržaja, striming,
korišćenje aplikacija poput Dizera, Jutjuba, Skajpa. Istovremeno, nastavljaju sa
1
http://www.apr.gov.rs/
3
proširenjem pokrivenosti 4G mrežom, a u junu ove godine pokrili su 92.76%
stanovništva.
Slika 1. Logotip privrednog društva Telenor d.o.o.
Izvor:
https://www.telenor.rs/
Telenor d.o.o. uključen je u globalnu inicijativu za povezivanje društveno odgovornih
kompanija s agencijama UN, privredom, vladama i civilnim društvom. Ta najveća svetska
dobrovoljna inicijativa, nazvana Globalni dogovor UN-a, nastala je radi unapređenja
deset univerzalno prihvaćenih principa o zaštiti ljudskih i radnih prava, očuvanju životne
sredine i borbi protiv korupcije. Telenor daje svoj doprinos kako bi se širom sveta podigla
svest o 17 novih Globalnih ciljeva za održivi razvoj.
Telenor Srbija član je Foruma za odgovorno poslovanje, mreže vodećih kompanija koje
doprinose razvoju zajednice, podstičući razvoj društveno odgovornog poslovanja i
uspostavljanje trajnih i stabilnih društveno odgovornih praksi u poslovnom sektoru.
Forum predstavlja platformu koja povezuje lidere iz poslovnog sveta s predstavnicima
drugih delova društva, podstičući time međusektorski dijalog, saradnju i razmenu dobrih
iskustava. Forum razvija praktična i održiva rešenja na sva četiri polja koja čine stubove
društveno odgovornog poslovanja: lokalna zajednica, životna sredina, radno okruženje i
tržište.
Kompanija je osnovala Telenor fondaciju u martu 2007. godine sa žaljom da pomognu u
rešavanju određenih izazova sa kojima se suočava srpsko društvo. Iz tog razloga
Fondacija inicira i podržava projekte koji nude delotvorna, održiva i razvojna rešenja na
teritoriji cele Srbije. Pažnja Telenor fondacije, usmerena je pre svega ka razvoju
digitalnih rešenja u oblasti obrazovanja, socijalne inkluzije društveno ugroženih grupa,
kulture i umetnosti, kao i zaštite životne sredine.
2
2
https://www.telenor.rs/
5
2.2. Koeficijent obrta zaliha i prosečni period obrta zaliha
Koeficijent obrta zaliha pokazuje koliko puta u toku godine se zalihe konvertuju u
gotovinu. Od brzine obrta zaliha zavisi likvidnost i solventnost preduzeća. Brži obrt znači
brže pretvaranje zaliha u gotovinu, što se smatra povoljnim.
6
Ovaj koeficijent računamo
na sledeći način:
Koeficijent obrta zaliha
=
poslovni rashodi
(
0045
+
0046
+
0047
+
0048
)
tek . g .
+(
0045
+
0046
+
0047
+
0048
)
pre . g .
/
2
Koeficijent obrta zaliha
2017.
god
=
34155759
(
18313
+
1414064
)+(
20469
+
1238060
)/
2
=
34155759
2690906
=
12,69
Koeficijent obrta zaliha
2016.
god
=
34823757
(
20469
+
1238060
)+(
27669
+
1761996
)/
2
=
34823757
1524097
=
22,85
Koeficijent obrta zaliha
2015.
god
=
33498367
(
27669
+
1761996
)+(
35062
+
1411479
)/
2
=
33498367
1618103
=
20,70
Na osnovu izračunatog koeficijenta obrta zaliha zaključujemo da se da se prosečne zalihe
obrnu 12,69 puta u 2017. godini, 22,85 puta u 2016. godini i 20,70 puta u 2015. godini.
Svaka firma treba održavati minimalni potrebni nivo zaliha, jer čuvanje zaliha
podrazumeva različite troškove (rizik od zastarelosti zaliha, troškove vezane za skladišni
prostor, dodatni troškovi za rukovanje i osiguranje, kamate na angažovana sredstva...).
Prosečan period obrta zaliha računamo na sledeći način:
7
Prosečni period obrta zaliha
=
365
koeficijent obrta zaliha
Prosečni period obrta zaliha
2017.
god .
=
365
12,69
=
28,76
Prosečni period obrta zaliha
2016.
god .
=
365
22,85
=
15,97
Prosečni period obrta zaliha
2015.
god .
=
365
20,70
=
17,63
Ovaj indikator pojazuje likvidnost zaliha, odnosno pokazuje koliki je prosečni broj dana
za koji kompanija pretvara zalihe u gotovinu. Njegova veća vrednost ukazuje na manju
efikasnost poslovanja i obrnuto. U našem primeru najveći prosečni period obrta zaliha bio
je u 2017. godini.
6
www.ekof.bg.ac.rs/wp-content/uploads/.../Finansijska-analiza.ppt
7
https://kursracunovodstva.casoviposmetkovodstvo.mk/pokazatelji-poslovne-aktivnosti-koeficijent-obrta-
zaliha/
