Предмет истраживања рада јесте начин финансирања буџетског дефицита у
земљама ОЕЦД-а, али такође и земљама Европске уније и земаља у транзицији.
Циљ истраживања овог дипломског рада јесте значење буџетског дефицита у
земљама Европске уније, ОЕЦД-а, а такође ћемо објаснити и кретање буџетског
дефицита у нашој земљи и земљама у транзицији. Такође, у раду ће бити објашњени
узроци повећања буџетског дефицита, утицај који је рецесија имала на стање буџетског
дефицита у многим земљама света.
Рад је састављен из шест делова, уводног и закључног дела.
У првом делу рада ће бити објашњен појам буџета, дефинисање буџета, његове
функције, карактеристике и буџет као инструмент економске политике.
У другом делу рада биће објашњен буџетски дефицит, значење буџетског
дефицита и начини његовог финансирања.
У трећем делу рада осврнућемо се на буџетски дефицит Републике Србије,
односно кретање буџетског дефицита у Србији у претходних десет година.
У четвртом делу рада биће објашњен буџетски дефицит у замаља Европске
уније, односно Еврозоне.
У петом делу ће бићи објашњено стање буџетског дефицита у земљама ОЕЦД-а.
У шестом делу рада објаснићемо кретање буџетског дефицита у земљама у
транзицији, конкретни примери Босне и Херцеговине, Македоније и Црне Горе.
Последњи део је закључни део и ту ће бити изнети закључци до којих се дошло
током истраживања рада.
4
1.
ПОЈАМ И ДЕФИНИСАЊЕ БУЏЕТА
Највећи број инструмената економске политике које држава данас примењује,
базира се на политици јавних прихода и политици јавних расхода, у складу саосновним
тенденцијама у развоју привреде. На тај начин буџет и буџетска политика постају
готово основни инструменти економске, а посебно стабилизационе економске
политике. Самим тим, буџет је данас најснажнији инструмент развојне и текуће
економске политике.
Буџет се најчешће дефнише као систематски приказ (шема) прихода и расхода
неке државе за одређени плански период, односно за једну буџетску годину. Буџет,
заправо, представља правни акт који доноси највише законодавно тело у држави
(парламент, скупштина) у коме се за годину дана детаљно предвиђају сви јавни
приходи и сви јавни расходи, а затим се приказују и наменски распоређују по тачно и
унапред утврђеној буџетској структури. (Радевић, Тркља, 2014)
Структура државног буџета најчешће је одређена друштвено-економским и
политичким односима у земљи, односно превасходно зависи од устројства привреде.
Основне карактеристике буџета су: (Комазец, 2004)
1)
буџет је правни акт од посебне важности који се доноси по
посебној процедури.Пошто га доноси највише представничко,
законодавно тело по посебној процедурии у форми закона, онда буџет
има све одлике закона;
2)
буџет је финансијски инструмент и доноси се за временски
период од годину дана;
3)
буџет је систематски приказ или план прихода и расхода
државе за једну годину;
4)
буџет се доноси унапред, пре почетка буџетске године;
5)
буџет обавезно усваја највише представничко тело државе
(парламент, скупштина);
6)
у буџету сви јавни приходи и јавни расходи детаљно су
предвиђени, како по врсти, тако и по намени. У буџету се обавезно
предвиђају извори и износи појединихприхода;
5
2.
ПОЈАМ БУЏЕТСКОГ ДЕФИЦИТА
У току историје економске мисли смењивала су се мишљења о неопходности
уравнотежења државног буџета. Класична економска теорија је постојање буџетске
равнотеже сматрала кључним правилом вођења државне политике, без обзира на то у
ком стању се привреда налази. Већ кејнзијанска економска теорија одбацује ово
правило и политика позајмљивања и креирања новца за покриће све већих буџетских
расхода постаје све више примењивана. (Ђорђевић, Игњатовић, 2013)
Буџетски дефицит је ужи појам од фискалног дефицита. Буџетски дефицит
представља мањак прихода у односу на расходе централне државе или неке уже
политичко-територијалне јединице. Међутим, фискални дефицит представља дефицит
целокупног јавног сектора (јавна предузећа и државе). Поред наведених дефиниција у
пракси могу да се користе и други показатељи буџетског дефицита, као што су:
примарни дефицит, оперативни дефицит, циклични дефицит, структурни дефицит итд
(Ђуровић – Тодоровић, Ђорђевић, 2010, стр. 378).
У савременим економским условима устаљено је мишљење да све док буџетски
дефицити омогућавају одржавање пуне запослености и достизање дефинисаних циљева
економске политике, постоји пуно разумевање за настанак буџетског дефицита.
Дефицитарно финансирање државе, крајем друге деценије овога века, нагло је
порасло у свим привредама, а посебно у земљама у транзицији, па се поставља питање:
докле се држава може задуживати, а да не настану трајне штете за националну
привреду и друштво, нестабилност и инфлаторна напетост. Може ли се утврдити
граница задуживања и какав је кредитни рејтинг држава које се задужују по питању
бонитета као корисника кредита. Државно дефицитно финансирање подстиче
инфлаторне процесе како у фази депресије тако и у фази успона. Стални или хронични
буџетски дефицит подстиче непродуктивно трошење, инфлацију типа трошкови–
тражња, али подстиче и инфлаторна очекивања. Државни расходи у фази депресије
углавном подстичу непроизводну потрошњу, обарају профитне стопе, прерасподељују
дохотке из привредне сфере у коначну потрошњу, доводе до снажних финансијско-
реалних диспропорција у привреди.(Ристић, Ристић, 2013)
Депресија је данас најчешће последица недовољне тражње и ниске потрошње
коју треба стимулисати јавним трошењем и апсорбовањем робних фондова на
тржишту. Структуре јавне и приватне потрошње углавном се не поклапају, тако да
7
