VISOKA ŠKOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU
I PREDUZETNIŠTVO - BEOGRAD
SEMINARSKI RAD
PREDMET: POSLOVNO PRAVO
SLIČNOSTI I RAZLIKE IZMEĐU MENICE I ČEKA
Mentor: Student:
NIŠ, 2024
1
UVOD
Finansijski instrumenti poput hartija od vrednosti predstavljaju vitalne elemente u svetu
poslovanja i finansija, omogućavajući efikasno funkcionisanje platnog prometa i razvoj tržišta
kapitala.
Menica i ček, kao dva osnovna instrumenta platnog prometa koji se koriste u poslovnim
transakcijama širom sveta, imaju svoje specifične karakteristike, svrhe i pravne okvire, koje
ćemo detaljno istražiti kako bismo razumeli njihovu ulogu u modernim financijskim
transakcijama. Iako oba služe kao sredstvo plaćanja, njihova struktura, funkcija i pravna
regulativa variraju u skladu sa pravnim sistemima i pravnim tradicijama pojedinih zemalja.
Razumevanje sličnosti i razlika između menice i čeka ključno je za poslovne subjekte, pravnike i
ekonomske stručnjake radi uspešnog upravljanja finansijskim transakcijama i smanjenja rizika.
U ovom radu fokusiraćemo se na sličnosti i razlike između ova dva instrumenta, kako u pogledu
pravnih aspekata tako i u kontekstu njihove primjene u poslovnim praksama.
Radi što boljeg razumevanja menice i čeka, prvo ćemo se osvrnuti na pojam harija od vrednosti i
njihovu važnost u savremenom poslovanju.
2
POJAM I VRSTE HARTIJA OD VREDNOSTI
Hartije od vrednosti se definišu kao isprave u kojima se njihov izdavalac obavezuje da ispuni
obavezu upisanu na tim ispravama.
1
U pravnoj teoriji postoji dosta različitih definicija pojma
hartija od vrednosti, i iako se mišljenja razlikuju, postignuta je saglasnost o tome koje uslove
treba da ispunjava jedna isprava, da bi se moglo reći da je ona hartija od vrednosti.
2
Ti uslovi su:
Da ta isprava bude pismena i da sadrži elemente određene zakonom
Da isprava sadrži neko građansko pravo, najčešće imovinsko pravo
Da je postojanje prava, sadržanog u hartiji, u tesnoj vezi sa postojanjem same isprave
U članu 234. Zakona o obligacionim odnosima je definisana hartija od vrednosti kao pismena
isprava kojom se njen izdavalac obavezuje da ispuni obavezu koja je upisana na takvoj pismenoj
ispravi njenom zakonitom imaocu. Iz ovakve zakonske definicije hartija od vrednosti, proizilaze
sledeći elementi hartija od vrednosti, da je hartija od vrednosti pismena isprava; da ona sadrži
pismenu obavezu izdavaoca i da se pismena obaveza upisana u hartiji od vrednosti mora izvršiti
njenom zakonitom imaocu.
Tokom razvoja ekonomije razvijale su se hartije od vrednosti, usavršavale se kao instrumenti za
regulisanje odnosa između privrednih subjekata i doprinosile efikasnosti odvijanja prometa.
Hartije od vrednosti se mogu deliti po mnogim kriterijima.
Prema prirodi prava sadržanog u hartiji, hartije od vrednosti mogu se podeliti na:
1. Stvarnopravne- To su one hartije od vrednosti koje u sebi sadrže neko stvarno pravo
(pravo svojine ili pravo zaloge), s tim što se pravo može odnositi i na pokretne stvari
(skladišnica) i na nepokretne stvari (hipotekarsko pismo).
3
2. Obligacionopravne- to su one hartije koje u sebi inkorporišu obligaciona prava, odnosno
potraživanja od dužnika. Ova potraživanja su uglavnom izražena u novcu, ali mogu biti
izražena i u drugim činidbama. U ove hartije ubrajaju se: menica, ček, obveznica,
komercijalni zapis, blagajnički zapis, certifikat, kreditno pismo. Uslov za realizaciju
obligacije je prezentiranje hartije od vrednosti dužniku.
3. Hartije sa pravom učešća- ove hartije daju imaocu pravo da učestvuje u upravljanju nekim
pravnim licem, kao i da učestvuje u dobiti tog pravnog lica. Reč je o akcijama (deonicama)
kod akcionarskih (deoničkih) društava i komanditnih društava na akcije.
1
Poslovno pravo, Dr Dejan Kostić
2
Poslovno pravo, Dr Ilija Galjak i Dr Zoran Radulović
3
Poslovno pravo, Dr Ilija Galjak i Dr Zoran Radulović
