АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА – КОСОВСКО МЕТОХИЈСКА
ОДСЕК – ПЕЋ - ЛЕПОСАВИЋ
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: Информациони системи у финансијама
Тема: Информациона технологија, инфраструктура и платформа
Професор: Студент:
1. Развој информационих технологија
Информационе тенологије је општи термин који описује технологију која помаже
производњи, манипулацији, складиштењу, комуникацији и дистрибуцији информација.
Термин „информациона технологија” често обухвата и знатно шире поље области
технологије. Све оне активности којима се ИТ (информациона технологија)
професионалци баве, од инсталација апликативних програма до пројектовања сложених
рачунарских мрежа и информационих система. Неке од тих активности су: умрежавање и
инжењеринг рачунарског хардвера, дизајнирање софтвера и база података, као и
управљање и администрација информационим системом.
Први који је употребио термин „Информационе технологије” био је Џим Домсик из
Мичигена 1981. године. Термин је употребио како би модернизовао до тада коришћени
израз „обрада података”. У то време Домсик је радио као рачунарски менаџер у
аутомобилској индустрији.
У раним данима људске цивилизације, развој је био могућ једино кроз људски
напор односно рад. Људска способност за коришћење природних ресурса, довела је до
тога да се човечанство развија не само кроз свој сопствени напор и рад, већ и кроз
употребу доступних природних ресурса.
Оно по чему су се информационе технологије разликовале јесте технологија уноса
улазних података и технологија израде самих математичких трансформација којима
добијамо потребно решење.
Сходно томе можемо да разликујемо четири периода у развоју информационих
технологија:
премеханички,
механички,
електромеханички
електронски.
У сваком од наведених периода развијана су и континуална и дискретна рачунска
средства. Развој електронске индустрије је у другој половини прошлог века условио
експанзију дискретних рачунских средстава (данашњих рачунара).
1.1 Премеханички период
Иако су археолошка ископавања открила нека примитивна средства за рачунање
која датирају још из каменог доба многи аутори сматрају да су прва права средства за
рачунање настала у Месопотамији и Египту. Ова рачунска средства су позната под
називом Абакус (грчк. абаx=плоча покривена прашином) и састојала су се од плоче са
урезаним жлебовима по којима су могли да клизе каменчићи.
1.2 Механички период
Овај период су обележила рачунска средства чије су компоненте функционисале на
механичким принципима. У скоро 4 века појавио се велики број ових средстава који су
имали за циљ ефикасније обављање како једноставних тако и сложених рачунских
операција. Француски научник Блез Паскал (1623-1662) је као младић са свега 19 година
пројектовао прву механичку машину за рачунање названу Пасцалине како би помогао у
